Тинктенк, које подржава мађарска влада, сукобљена са ЕУ, уздрмаће екосистем сличних организација у Бриселу, којим тренутно доминирају хомогене проевропске мисли, наводи амерички медиј.
У ауторском тексту за „Политико“, Франк Фуреди, мађарско-канадски академик, директор нове организације у Бриселу, рекао је да жели да промовише „зрелу, промишљену расправу о културним тензијама које превладавају на континенту“, тврдећи да су у Унији, од Орбановог реизбора у априлу, „противмађарски осећаји у порасту“.
Фуреди, који ће водити МЦЦ Брисел заједно са Вернером Патцелтом са Универзитета Дрезден, тврди да „западни културни ратници Мађарску мрзе само зато што се Будимпешта усуђује да доводи у питање њихове пост-традиционалистичке погледе на свет покретане идентитетским политикама“.
Одмах су се јавили критичари Орбанове владе наглашавајући како „Мађарска већ дуго назадује када је реч о владавини права и права ЛГБТ особа“.
Тако је Иштван Ујхељи, мађарски опозициони посланик у Европском парламенту, рекао је како је „отварање МЦЦ Брисел само наставак стратешке позиције коју Орбанова странка Фидес гради већ веома дуго, с коначним циљем стварања крајње десне и антиевропске политичке силе у Бриселу“.
Челници Орбановог тинктенка не обазиру се на те критике, а Фуреди каже да већ ради на пројекту „Чега се Европљани боје“ и да планира да сваке године објављује „Барометар страха“ који ће приказати која питања стварно брину и заокупљају мисли грађана у различитим европским државама. Фуреди објашњава да ће фокус организације бити на едукацији и довођењу мађарских студената у Бирсел, а прва група их је већ посетила и присуствовала предавању о историји ЕУ које су држали Фидесови европарламентарци.
Балаж Орбан, политички директор Фидеса, који је и председник Управног одбора МЦЦ Брисел, рекао је да ће та организација помоћи да Мађарска постане „интелектуална сила, у којој МЦЦ игра кључну улогу“. Центар МЦЦ Брисел службено ће почети да ради 15. новембра, када ће организовати конференцију на којој ће се расправљати о будућности Европе, а учествоваће говорници из Италије, Пољске, Мађарске и Велике Британије.
Како Путин мења визну политику Русије, прочитајте ОВДЕ.
Извор: Политика