Драги читатељи и читатељице!
Ово што ћете овдје прочитати чиста је фикција, не одговара чињеницама. Али, кренут ћу од самог почетка како бисте схватили због чега сам морао да такве ствари износим.
Неки дан, на моје велико изненађење, главни уредник ме је, преко скајпа, замолио да напишем нешто неуобичајено. Вели он, Емиле, овај сајт је постао штур; добро, претерујем, има ту гуза, сиса и надриљекарске медицине, за сваког понешто. Међутим преовладавају ратни извјештаји без суштине. Те су напредовали и повлачили се час Руси, час Украјинци из неких мјеста за које никада нисмо чули, тко би их све попамтио. Час ови добивају рат, час они други, и томе слично. А они озбиљнији текстови, или су превише стручни или су догматска србовања. Нема суптилне приче, нема душе, осим неких твојих текстова; знаш да смо ти објавили неке твоје анти глобализацијске песме (покушао да се извади). А волео бих да на сајту видим неки велики епско-лирски сиже са заплетом, нешто као политички трилер, па макар то била и научна фантастика. Ти пишеш сјајне романе (ласка ми како бих прихватио његов приједлог), измисли нешто, активирај своју машту. Можеш чак и Вучића да хвалиш ако желиш; мада си понекад томе склон – више него што би требало -, надам се, да ме ниси озбиљно схватио што се овог посљедњег тиче.
Ја: Мислим да се са мном шалиш, што није лијепо.
Он: Не, не, врло сам озбиљан, светог ми Николе (није његова слава, па фолира), знам да ти то можеш!
Таман сам хтио одлучно одбити ову непристојну понуду, кад се сјетих Миломира Марића. Тај тип, право дијете комунизма, дибидус је пошандрцао. Или је то због оне младе љепотице Круне – да није Сање Кужет из 'Звезда Гранда', била би најљепша Српкиња -, супер талентиране, с којом води јутарњи програм, или зато што је остарио. Можда обоје. Неки дан испричао је нешто невјеројатно; мора да је сањао. Тврди како се његов јутарњи програм свакодневно преводи на албански! Огроман број косметских Албанаца то гледа, безрезервно вјерује Марићу, замрзио је Куртија и навија за Србију (аутентично)!
Е, па када он може причати овакве глупости, и сви му одобравају, могу, вала, и ја нешто измислити; бит ће свакако паметније и писменије, помислио сам.
Ја: Пристајем. Играт ћу се Ладлама у стилу 'Борновог ултиматума'. Али, пази, све ћу измислити. Миломир Марић је у мени пробудио жељу да будем већи Минхаузен од њега. Инспириран Гершвином, знам чак и наслов будућег чланка: 'Косовска рапсодија'. Гершвинова је била у плавом, а ова ће бити у црном.
Уредник ништа није схватио, једино што истински разумије је производња ракије, али је задовољно почео трљати руке. Чим напишеш, пошаљи и одмах ће бити објављено, рекао је самозадовољно.
Пише: Емил Влајки
Дедиње. Вучић хитно сазвао своје министре.
А.В.: Сазвао сам вас јер ми је досадила ваша неактивност. Чекао сам месецима да нешто паметно предложите, и ништа. То је само зато што не знате добро Веберову методологију. Препоручујем вам његову књигу 'Привреда и друштво'. Тамо ћете…
Дачић И.: Схватили смо поенту, пређи на ствар, жури ми се, чека ме више амбасадора у вези признања Косова.
А.В.: Ево, ово је типичан примјер зашто никада неће бити нешто од вас у хисторијском смислу те речи. Немате унутрашњи мир, немате стваралачку концентрацију…
Брнабић А.: Не можемо сви бити као ти. Уствари, нитко то не може. Реци више зашто си нас сазвао. Морам у вртић по дете.
А.В.: Безнадежно, безнадежно! (дубоки уздах, чека десетак секунди, диже главу пут горе). Знам како ћемо решити проблем Заједнице српских опћина… (спушта главу, гледа наоколо, очекује да га сви задивљено гледају, да поставе питања, али они шуте). Повући ћемо све наше кадрове из приштинских институција, полицију, посланике, судије. Након тога ћемо организовати барикаде на северу Косова које ће трајати све док се ЗСО не формира. Квинта мора капитулисати!
Неразговетно се чује од више присутних: Овај човек је луд.
А.В.: Чујем што говорите. Ако сам луд, што ме народ непрекидно бира? Уствари, бирати вас за министре је истинска лудост.
Грујичић Д.: Ја не мислим да си луд, али те не разумемо, нисмо чули твоје аргументе. Ово што нам предлажеш може бити горе од короне. Што ако све то урадимо, а ЗСО се не формира. Поврх свега, нећемо тамо имати наше представнике. Умјесто њих, тамо ће бити Албанци.
А.В.: Медицина је једна од најважнијих људских дјелатности и ти си ту експерт, али није целина. А једина истина је целина, вели Вебер. Ти не знаш играти шаха. У шаху, као и у привреди, ако нешто не жртвујеш, ако не рискираш, тешко можеш победити. Имам, као некадашњи амерички политолог и државник, Бжежински, преглед светске шаховске табле, целине међународних односа. Запад не сме, поред Украјине где има силних проблема, отварати други фронт терајући Србе са барикада, јер би читав Балкан плануо. А и Руси би интервенисали (опет сви шуте). Добро, видим да сте сагласни. Почињемо ових дана. Знате што вам је чинити. Повежите се са свим нашим лидерима на Космету, српском листом, начелницима општина, нашим полицајцима. Нема изволевања. Све мора бити прецизно спроведено и синхронизовано.
Састанак Вучића са квинтом, француска амбасада.
Талијан: Зашто Вучић хоће да се с нама састане под хитно?
Американац: (смије се) Један његов министар ми је све испричао. Хоће Заједницу српских опћина. Десет година након Бриселског споразума, Србија је све дала Албанцима. Од Косова је направила албанску државу. Ако му се неда неки уступак, оде му фотеља. А и треба му нешто дати јер су руске тајне службе постале превише активне у задње време. Побунит ће Србе заједно са русофилима и можемо изгубити ту земљу. Ништа не брините. Све сам смислио. Правите се као да ништа не знате и одобравајте све што вам каже. Он воли сеансе где је главни глумац.
(Вучић је најављен, улази у просторију, поздравља се са свима)
Француз: Задовољство ми је да вас овде угостим. Одмах сам се одазвао вашем позиву. Ви сте одговоран државник и нисмо ни часа оклевали да се видимо; сви смо у томе били сагласни.
А.В.: Бићу брутално јасан. Гори нам под ногама, свима нама. Ако ништа друго, морамо макар формирати Заједницу српских општина у нашој јужној покрајини, и то хитно.
Американац: Веровали или не, ми смо потпуно сагласни с вама. И нама је доста албанског негирања тог питања. Али, морамо притом бити деликатни.
А.В.: Више него деликатни.
Американац: Молим вас, пустите ме да наставим. Не можемо, овако изненада, то објавити. Испало би, да је то само воља вас као председника и свемоћне квинте, светских полицајаца. А шта је с народом. Срби тамо истински пате и боре се на свој начин, достојанствено. Треба да осете да су ову Заједницу они изнудили својом борбом, а не ви или ми. Зато предлажем, да се у знак протеста, а наћи ће се неки разлог, Срби повуку из свих приштинских институција и да наставе борбу на барикадама. Тек онда ћемо попустити.
Вучић не може веровати својим ушима. Све што сам мислио рећи, то су они рекли. Чудесно! Ја сам божји гласник, говори себи. Имам и телепатске моћи да преносим другима оно што желим. Где су сада моји министри да ово чују, они који мисле да сам обичан човек. Где је народ да ово чује. Устоличио би ме као краља свих Срба. Како је тешка моја судбина. Тако сам веберовски моћан, а нико за то не сме да зна.
Управо у том часу, опази подругљиво циничан осмех на лицу британског амбасадора. Кликери му прорадили, и избацили га из транса. Схватио је да су они све знали о његовим плановима. Добро, играт ћу и ту игру, помисли.
Американац: (Не примећује промену расположења код Вучића). Да би све било уверљивије, употребићемо оног терористу Куртија који ће сигурно почети да прави ексцесе. Хапсит ће Србе без разлога, послаће своје специјалне полицијске јединице, РОСУ, на Север Косова и тко зна шта још. Квинта ће међусобно поделити улоге. Немци ће бити изразито против вас Срба, а ми, Американци, ћемо коначно пресудити у вашу корист. Међутим, и ви морате нешто за нас учинити.
А.В.: Само реците.
Американац: Мораћете наметнути санкције Русији!
А.В.: То није могуће (У себи: Ово не слути на добро).
Американац: Разумемо вашу ситуацију. Али, Руси су починили стравичне злочине над Украјинцима. Припремили смо необориву документацију која показује да су стрељали двадесет хиљада украјинских ратних заробљеника без икаквог суђења. Поврх свега, силовали су не само жене, већ децу, мушкарце свих доби и старице. Читав свет ће бити престрављен. Ви као правник и човек, мораћете то осудити. Не зато што ми то од вас тражимо, а тражимо, или зато што би Немачка могла повући све своје инвеститоре из Србије, а могла би, већ зато што имате савест. Ваш народ иначе цени оно што радите, а када се формира Заједница српских општина, све ће остало бити у другом плану, па и санкције Русији. Ако то урадите, убрзаћемо ваш пут у Европску унију.
А.В.: Али, у Бриселу су изјавили да се тамо никога неће примити у следећих десет година.
Американац: Они само причају, а Америка стварно одлучује. Зар није тако? (обраћа се осталим члановима квинте који потврдно климају главом).
А сада нешто лично што не сме јавно бити речено. Можда смо деломично погрешили 1999. године када смо војно интервенисали спашавајући албанску популацију на Косову од оног злочинца Милошевића. Ракете нам нису биле прецизне и било је много колатералне штете. Усавршили смо их и данас би број страдалих српских цивила био мањи.
А.В.: Хвала за извињење (У себи: Које ли хипокризије! Овај ме арогантан тип сматра потпуним идиотом). А што се тиче наметања санкција, ако докази за почињене руске злоћине буду необориви, стварно ћу морати да поступим по савести. Међутим, што ако народ не буде разумео моје аргументе?
Американац: Заменићемо те. Ти завршаваш факултет за кошаркашког стручњака и далеко си бољи од Додика, отићи ћеш у Америку и водити 'Лејкерсе'.
У међувремену, Срби су напустили све косовске институције. Срби, припадници косовске полиције, скинули су униформе, чиме су симболично показали своју одлуку да изађу из косовских институција.
То је уследило након састанка у Звечану, гдје су политички представници Срба са Косова одлучили да напусте сва места која су имали у косовској влади.
Први је ту одлуку саопштио лидер Српске листе Горан Ракић.
Излазак Срба из косовске полиције уследио је након суспензије команданта за Север Косова, који је одбио да припадници полиције на Северу уручују опомене и одузимају возила која немају регистарске ознаке РКС.
Срби су одлучили да ће одлука о напуштању институција бити на снази све до тренутка док Приштина не формира Заједницу српских општина.
Састанак квинте и Куртија у Приштини. Америчка амбасада.
Курти: Ви сте утемељили нашу државу и ово ће заувек бити ваш дом. Част ми је што сам с вама у друштву. Реците што желите и све ће вам бити испуњено.
Американац: Ти си, Курти, прави човек за премијерско место. Изврсно знаш како се ствара демократско друштво.
Курти: Мада нисам достигао ваш ниво, хвала на признању, имао сам вас као учитеље.
Американац: Мораш наставити како си започео. Да би створио потпуну демокрацију, мораш малтретирати Србе који су се ових дана побунили, гдје год можеш и кад год можеш, али уз конзултације с нама и само до границе коју ти ми одредимо.
Курти: То и радим.
Американац: То није довољно. Срби су геноцидан, али веома лукав народ. Пооштри контролу! На пример, не контролишеш довољно добро промет на границама. Добили смо информацију да Срби увозе терористе у бачвама у којима би требало бити вино. На исти начин кријумчаре људе напоље. Друга ствар је још перфиднија, да не кажем одвратнија. Срби су толике кукавице, поготово они на северу у четири њихове општине, да сакривају велике количине оружја у дечјим вртићима. То је посао за специјалну полицију коју ти не користиш на прави начин. Све у свему, направи листу Срба које треба похапсити, дај нам је на одобрење и спроведи то у дјело ако желиш да твоја држава опстане и ојача.
Курти: Ово са бачвама и дечјим вртићима ће сутра бити проверено. Међутим, има нешто друго. Изгледа да ће Срби дићи барикаде на северу.
Американац: Нека их! Тиме ће читавом цивилизованом свету показати да су истински варвари јер ограничавају слободу кретања у једној демократској држави. Поводом тога, можеш Србима претити, али барикаде, за сада, не смеш да дираш. А сада нас остави!
Курти излази сав сретан што квинта одобрава све његове демократске поступке, и на мобилни зове шефа специјалне полиције.
Американац: Курти је довољно луд да настави и појача терор према Србима. Барикаде су њихов посљедњи, очајнички покушај да му се супротставе. Након извесног времена, ми ћемо интервенисати и појавити се као њихови спасиоци. Понудићемо им и ЗСО. Могли би чак дозволити и да пар стотина полицајаца дође из Србије на Косово.
Француз: Играмо се с ватром.
Американац: Ни на који начин. То неће бити никаква нова Република Српска. Неће имати своју владу, парламент и слично. ЗСО ће само омогућити српске локалне полицијске снаге, управљање локалним буџетима те неким културним активностима, а Срби ће имати, као и сада, одређену квоту својих посланика у косовском парламенту. Коначно, свако деловање Срба ће морати бити у складу са косовским уставом и законима.
Француз: Што ћемо с Куртијем?
Американац: Ако претера у прогањању Срба, посебно ако покуша силом уклонити барикаде, биће смењен. Једном смо то већ урадили.
26. 12. 2022.
Срби на северу Косова и Метохије 17. дан су на барикадама, захтевајући ослобађање својих противправно ухапшених сународника, повлачење специјалних јединица косовске полиције са севера покрајине и повлачење тајних спискова за хапшења Срба.
Косовска полиција на административном пријелазу Мердаре данас око 14:30 сати није пустила аутомобил са патријархом српским Порфиријем да уђе на Косово.
-----------
Вучић и Боцан-Харченко. Дедиње.
А.В.: Добродошао пријатељу!
Б-Х: И мени је драго да те видим. Жао ми је због свега што се догађа на Космету. Видим, да су косовски специјалци наводно покушали да укину барикаде код Зубиног Потока и да си обавио конзултације са премијерком и војним врхом. Добро знаш да смо спремни да вам пружимо било коју врст помоћи ако то затражите.
А.В.: Ценим то, али мислим да ћемо се некако снаћи и да насиља неће бити. У супротном, први сам спреман да погинем на барикадама, али свој народ не дам!
Међутим, нисам те позвао због тога. Хтео бих да расчистимо неке ствари око наших односа и знам да ћеш то верно пренети Путину и Лаврову.
Б-Х шути.
А.В.: Знаш, да је Србија била присиљена да у неколико наврата, у УН, осуди Руску Федерацију у вези ваше специјалне операције у Украјини. Знаш такође да нисмо могли другачије да поступимо. Ви сте то схватили и нисте нам узели за зло.
Б-Х: Разумели смо то и ценимо што нам не уводите санкције. За то је потребна велика храброст.
А.В.: Радим што могу да се то не деси. Али нисам сигуран колико ћу још моћи да у томе издржим.
Иако није добра компарација и суштински се од ње ограђујем, Србија се у овом часу налази у сличној позицији као Југославија 1948. године приликом Резолуције Информбироа. Она је тада била окружена чланицама будућег Варшавског пакта, а данас је Србија окружена чланицама НАТО пакта.
Б-Х: Југославија је тада одолела притисцима СССР-а и приклонила се Западу. По аналогији, Србија би требало да се одупре притисцима НАТО-а и приклони се Истоку.
А.В.: Волео бих да то буде тако, али је то просто немогуће. Друштвена дијалектика је у овом случају била хировита и крајње нелогична.
Ствар је у томе што Запад губи рат у Украјини, али он ће се наставити још дуги низ година. Што је ситуација за Запад тежа, он постаје све нетолерантнији и бруталнији. Његов шовинизам уништава сва људска права на којима је до сада инсистирао, а Србија би лако могла бити колатерална штета тог процеса.
Б-Х: Тим више би требало да се удаљите од њега.
А.В.: Ти знаш да сам у срцу русофил и да бих био пресретан када би се то могло извести. Али сам прије свега државник. Србија је опкољена са свих страна НАТО чланицама. У случају да нам Запад наметне санкције, ми бисмо као држава пропали. Западни инвеститори би отишли. Стране банке које овде владају, онемогућиле би нам свако пословање. Не бисмо се више могли кретати у било ком правцу, ни друмским саобраћајем, ни железницом, ни авионима. Не бисмо могли извозити наше производе. Инфраструктурни пројекти би пропали. Дошло би до масовне незапослености, огромне инфлације, и тако даље, и тако даље.
Б-Х: Хоћеш рећи, да уколико вам Запад постави ултиматум, или нам наметнути санкције, или их трпети, ти ћеш поступити као Тито и приклонити се Западу.
А.В.: Управо тако. Биће то против моје воље, али ће бити. Ја ову државу морам водити одговорно, дакле у интересу народа прије свега. Ви то исто радите. Зато вас молим, завршите тај рат у Украјини што прије. У међувремену, санкције вам неће бити наметнуте с наше стране док за то буде постојала и најмања шанса.
Б-Х: Хвала на искрености. Пренет ћу у најкраћем року овај наш разговор Москви.
НАПОМЕНА: Овај текст посвећујем Маји Маринковић, прелијепој беби која већ има пуна три мјесеца.
Oстале текстове Емила Влајкија читајте ОВДЕ.
Извор: Правда
