Да је Украјина чланица НАТО, руски напад би обавезао све савезнике да је заједно бране. То је предвиђено чланом 5 НАТО уговора. Стратешка ситуација била би потпуно другачија него сада, где је на НАТО-у и појединим државама чланицама да одлуче да ће ли ће и на који начин пружити подршку.
Од осамостаљења Украјине 1991. Кијев је стално покушавао да уђе у западни савез. Што се тиче војне снаге, Украјина је из распада Совјетског Савеза изашла војно посебно јака: уз Русију, Белорусију и Казахстан, била је једна од четири бивше совјетске републике с нуклеарним оружјем, али га се добровољно одрекла.
Заузврат су се Будимпештанским меморандумом из јануара 1994. Русија, САД и Велика Британија обавезале да поштују суверенитет Украјине. Но, руском анексијом украјинског Крима 2014. Русија је показала да су гаранције биле безвредне. Многи украјински политичари и официри горко су пожалили што су одустали од нуклеарног оружја.
Страх од увлачења у рат
Утолико више су у Кијеву стално покушавали да добију заштиту од НАТО, поготово откако је 2005. на дужност ступио западно оријентисани председник Виктор Јушченко.
Јушченко није баш наишао на отворена врата НАТО. Иако се сарадња значајно интензивирала од потписивања Повеље НАТО-Украјина 1997. године, пуноправно чланство посматрано је међутим врло критички. Противаргументи су остали исти до данас: придруживање Украјине провоцирало би Русију, нуклеарну силу и чланицу СБ УН с правом вета. А обавеза пружања помоћи значила би да би остале земље НАТО-а лако могле бити увучене у рат с Русијом.
Бројне земље бившег Варшавског пакта придружиле су се НАТО 1999. и 2004. међу њима и балтичке државе, бивше совјетске републике.
Пре тога, бројни амерички официри, дипломате и стручњаци за безбедност у отвореном писму тадашњем председнику Клинтону упозорвали су на „политичку грешку историјских размера". Те три земље су ипак постале чланице НАТО. Да се једна једина чланица НАТО успротивила, то се не би десило.
Буш је хтео Украјину и Грузију у НАТО
Амерички председник Џорџ В. Буш је био тај који је веровао да би требало искористити релативну руску слабост како би проширио НАТО још даље на исток. Буш је предлог изнео на самиту НАТО 2008. у Букурешту:
„Морамо јасно дати до знања да НАТО поздравља тежње Украјине и Грузије за чланством у НАТО и нуди им јасан пут за постизање тог циља", рекао је Буш, а руском предсднику Владимиру Путину поручио: „Хладни рат се завршио."
Путина је то разбеснело: „Долазак војног блока на наше границе, чије обавезе о чланству укључују члан 5, сматрамо као директну претњу сигурности наше земље."
Оно што је садашњи директор ЦИА и бивши амерички амбасадор у Москви Вилијам Бурнс написао у упозорењу Бушвој администрацији чини се готово пророчанским: улазак Украјине у НАТО „пружио би плодно тло руској интервенцији на Криму и у источној Украјини". Шест година касније се догодило управо то - с тим што Украаина није ушла у НАТО.
Меркел каже не
Улазак Украјине у НАТО на крају се спречили други, пре свега бивша немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Никола Саркози - не иритирати непотребно Русију и ризиковати дестабилизацију источне Европе.
Меркел је такође упућивала на то да је чланство у НАТО у украјинском становништву контроверзна тема. У томе се ништа није променило. У анкети из децембра 2021. само 54 посто испитаних је било за улазак у НАТО.
Меркел је тада рекла да је прерано за чланство, али и: „Неспорно је да обе земље (Украјина и Грузија, ур.) имају изгледе за приступање.” Врата, како је даље рекла, остају отворена.
Украјина постаје земља кандидат
У самој Украјини од тада је било успона и падова по питању чланства. Након што је преузео дужност 2010. године, председник Виктор Јанукович изјавио је да Украјина жели бити несврстана земља и да себе види као "мост између Русије и ЕУ". Јасно је одбио чланство у НАТО.
Затим, током кримске кризе 2014. председник Украјине Петро Порошенко заговарао је чланство у НАТО ако то људи изгласају на референдуму. Тадашњи немачки министар спољних послова и садашњи председник Франк-Валтер Штајнмајер одговорио је речима: „Треба пазити да се одређеним одлукама не долива уље на ватру."
У јулу 2017. украјински парламент је чланство у НАТО учинио једним од спољноополитичких циљева земље, а у фебруару 2019. циљ уласка и у НАТО и у ЕУ чак је уписан у Устав.
НАТО је са своје стране 2018. године Украјини службено дао статус земље кандидата: „Врата НАТО отворена су свакој европској земљи која је способна да испуни обавезе и придонесе сигурности у евроатлантском подручју."
Путинова полуга
Но, управо се последња ставка може протумачити тако да постојећи сукоб с Русијом - не придоноси сигурности у евроатлантском подручју. У сваком случају, Украјина се није ни за милиметар приближила чланству у НАТО, и то не упркос, већ управо због претеће руске инвазије. Јер, унутар НАТО постоји основни консензус да се не прихвати нова чланица која се налази у конфликтној ситуацији.
То, пак, председнику Путину даје полугу у руке: тако што расприрује сукоб, он може задржати Украјину ван НАТО. Недавно је поново упозорио на опасност од рата између Русије и НАТО ако Украјина, као чланица савеза, покуша да врати Крим: „Неће бити победника", рекао је Путин.
Шолц: није на дневном реду
Одлазећи генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг, средином јануара је поновио је службени став савеза о томе да је свака земља слободна да бира своје савезе: „Нисмо спремни на компромис у вези с темељним начелима европске сигурности. Основно право сваке земље је да дефинише свој пут.”
Иза тога стоји и канцелар Олаф Шолц, као што је Ангела Меркел увек говорила о отвореним вратима. Ипак то важи само за далеку будућност. Шолц је недавно рекао да чланство Украјине у НАТО тренутно није на дневном реду.
Шта после Путина?
Да ли то значи да је сну коначно дошао крај? Немачки дипломата Кристоф Хојзген, будући шеф Минхенске безбедносне конференције, рекао је прошле седмице у интервјуу за Ројтерс да „политички и морално" није одговорно Украјини одузети изгледе за приступ.
А треба, рекао је, мислити и времена после Путина: „Можда ће неко од Путинових наследника ускоро рећи: У конкуренцији са Кином, ја сам заинтересован да се ближе повежем са Европом, међународном демократијом и правним системом. Мислим да то није искључено."
У таквој ситуацији Украјина би могла да постане чланица НАТО, каже Хојзген, и иде још даље: „Ако Русија жели, и Русија".
Извор: DW
