"То није лак изазов за председника Србије, јер се ради о политичком и геополитичком изазову. Не желим да дајем савет, јер се о томе мора одлучивати у Београду, али неопходно је да се узме у обзир да би дугорочнији циљ требало да буде чланство у ЕУ", каже Петрич у интервјуу Танјугу, коментаришући позицију Србије и одговарајући на питање колико је одржива њена неутралност.
Он истиче да је за Србију и Европу, али и ЕУ, ово највећа криза од 1945. године и да се по први пут може поново замислити да ће доћи до новог рата, тј. агресије.
Петрич је рекао и да ситуација, када се узме у обзир етничка компонента, подсећа на ратове на простору бивше Југославије, али да је, пре свега, у овом случају, како каже, умешана "једна суперсила која не признаје суседну државу".
То, додаје, има последице по ЕУ, као и по државе као што је Србија, које желе у ЕУ, а које су се, као што је случај званичног Београда, прогласиле неутралним.
"У Београду је неопходно размислити коју позицију заузети. На једној страни постоје добри односи са Русијом, а на другој се жели у ЕУ. Зато је важно да се сада поставе праве смернице, да се обема странама објасни српски став", каже Петрич и додаје да сада, када постоји опасност да настане нови "Хладни рат", постоји и претња да Западни Балкан доспе у ћорсокак по питању европског пута, чиме би и економски развој био заустављен.
Зато је важно обазриво деловање и сагледавање који је дугорочни циљ Србије - ако је он приступање ЕУ, онда је, каже, потребно и да се Бриселу јасно каже шта је српски став по овом питању.
На питање о изјави председника Србије да је српски став по овом питању заснован на међународном праву и да Србија стриктно поштује међународно право, те да ли је то позиционирање право решење у овој ситуацији, Петрич каже да разуме Вучићеву изјаву, који пре свега мисли на Косово, али да не треба повезати ова два случаја.
"Било би важно ако би Србија показала одговорност, као и ЕУ, да у косовском питању иде корак по корак ка решењу. Нисам уверен да ће то моћи брзо да се реши, али је важно да се за грађане на КиМ пронађе прагматично решење", рекао је Петрич.
На питање како он види међусобну "размену аргумената" руског председника Владимира Путина са западним политичарима, пре свега немачким канцеларом Олафом Шолцом, у којима се као пример узима једнострано проглашење независности Косова, Петрич истиче да је НАТО агресијом на Србију, односно тадашњу СРЈ, због Косова, направљена нека врста греха у међународним односима и међународном праву, те је дошло до последица које трају дуже него што се мислило да ће трајати 1999. године.
Тада је, тумачи Петрич, постојао униополарни савез држава, које су мислиле да не морају да се обрате УН, да могу да делују без мандата те организације, а то им се сада, како каже, на одређени начин свети, јер је управо тиме аргументација Запада, САД и ЕУ према Русији - ослабљена.
На питање није ли онда признавањем Косова створен преседан, Петрич оцењује да, на известан начин јесте, и да тај преседан једни тумаче као војну интервенцију из хуманитарних разлога, а други као војну агресију без мандата УН, што је тачно.
"Из тог разлога се и данас, после 20 година, налазимо у нерешеној ситуацији. Не постоји консензус о томе како се то питање тумачи и решава. То има последице по Косово и Европу укупно", рекао је Петрич.
Примећује и да је Европа све више окружена нерешеним проблемима, замрзнутим конфликтима, малим непризнатим државама као што је Јужна Осетија.
"На Балкану је нерешено косовско питање, постоји велика криза и у БиХ, пошто српска страна покушава корак по корак да се повуче из Дејтонског споразума, а тако и из босанске државе. То су бројна тешка питања пред нашим прагом. Ако имате у виду да је од Беча до Украјине мање километара него од Беча до аустријске покрајине Форарлберг, онда се зна да је тај конфликт у центру Европе, са тешко процењивим последицама и по питању Косова", рекао је Петрич.
Како каже, међународно право је јасно, али га, нажалост, није могуће непосредно применити, што се и сада види.
Петрич каже да не верује да такав конфликт може војно да се реши.
"Косовски проблем је,у том смислу, мали. Знам да је за Србију то кључни проблем. Мислим да треба предузети појачане напоре да се на миран начин реши ово питање", додао је Петрич и наглашава да се зато мора ићи ка економској интеграцији и да је "Отворени Балкан" добра иницијатива, позитиван почетак, али да је и друге државе потребно увести у то.
На тему санкција ЕУ Русији, Петрич каже да је лично несрећан због оваквог развоја ситуације, и разочаран руским председником, јер, како каже, узимајући у обзир да су протеклих дана најважнији европски политичари били у Москви,"војни упад" у Украјину - увреда ЕУ, Макрона, Шолца...
Са друге стране, указује, Русија мора да размисли како ће да изађе из ове ситуације.
"Суседну државу војном силом натерати на решење, две провинције, то јест области, признати као независне државе је тешка ствар и на одређен начин има везе са дијалогом Београда и Приштине, где се покушава са статусно неутралне позиције пронаћи решење које би било прихватљиво за обе стране. То је ствар која изгледа нешто другачије у случају Украјине", сматра Петрич.
Уверен је и да се тиме уништава много добре воље на страни ЕУ, што ће, понавља, имати негативне последице и по Западни Балкан, па и на помак у решавању косовског проблема.
Украјина успорава решавање косовског проблема
Догађаји у Украјини, по мишљењу Петрича, имаће негативне последице и по Западни Балкан, па и на помак у решавању косовског проблема.
Петрич је, иначе, до овог сукоба био оптимистичан да би до помака у дијалогу Београда и Приштине дошло у другој половини године.
Та очекивања су, како је рекао у интервјуу за Танјуг, била везана за то да се у априлу у Србији одржавају избори и да би после тога, са новом владом, било могуће доћи корак ближе решењу.
"Морам отворено рећи да сам сада скептичан да до тога може доћи", констатовао је Петрич.
Истиче да је, у сваком случају, за решење потребна и воља Приштине, али да у Приштини и код Аљбина Куртија тек у последње време примећује већу флексибилност.
"Да ли је то стварно тако или не, не знам. У сваком случају потребне су обе стране да се постигне решење и то је јасно", рекао је Петрич и додао да Мирослав Лајчак и Габријел Ескобар могу само да помогну, припреме решење, дају аргументе, али да се решење доноси договором Београда и Приштине.
На констатацију да Приштина до сада није показала спремност да примени Бриселски споразум и ЗСО, те на питање да ли очекује да ће међународна заједница моћи да изврши притисак на њу, Петричев утисак је, каже, на основу разговора са америчком и европском страном, да је притисак на Приштину већ велики и да постоји заједнички став да сада следећи корак, у вези ЗСО, мора доћи из Приштине.
"Лајчак и Ескобар су мислили да би можда могао да се нађе други модел. То не бих да коментаришем. То је нешто што морају да договоре Београд и Приштина", истиче Петрич.
Када је реч о одржавању српских избора на КиМ, Петрич сматра да је важно да ако постоје договори они морају бити примењени.
На питање да ли сматра да је избор Кристофера Хила за амбасадора у Србији добро решење, одговара да Хил, као експерт за Балкан, познаје Србију и регион и у томе види јасан сигнал Вашингтона за конструктивно побољшање односа САД и Србије.
"Хил ми је рекао, када смо се видели у децембру, да га је лично председник САД назвао и да га је питао да ли жели да преузме овај посао. Ту је стварно председник Џо Бајден испољио лични интерес да у Београд пошаље најбољег амбасадора", пренео је Петрич.
Са друге стране, каже, и председник Александар Вучић је једног од својих најбољих људи, Марка Ђурића, послао у Вашингтон, тако да обе стране очигледно имају истински интерес да побољшају односе, а у чијем је центру питање Косова.
"То значи да ће се и Хил интензивно бавити тим питањем. Он је заједно самном био и у Рамбујеу и ми смо интензивно, до последњег тренутка, преговорали са тадашњим председником Слободаном Милошевићем. Знамо добро ситуацију. Мислим да Хила веома поштују у Београду, а уверен сам да ће то спознати и у Приштини", закључио је Петрич.
Извор: Танјуг
