„Као што подржавам територијални интегритет Србије и БиХ – не желећи да мењам тај интегритет – наравно да подржавам и територијални интегритет свих чланица УН, овог пута реч је и о самој Украјини”, рекао је српски члан Председништва БиХ Милорад Додик.
„Нажалост, неки мисле да се ми у БиХ морамо што пре сврстати бирајући страну. Ми ћемо остати потпуно неутрални. Нећемо се прикључивати ни санкцијама ЕУ, ни било кога, нити је то могуће” рекао је Додик на конференцији у Бањалуци.
Шеф Делегације ЕУ у БиХ Јохан Сатлер позвао је претходно власти у БиХ да следе политику уније у односу на украјинску кризу и подрже санкције које су наметнуте Русији.
Опречни погледи на дешавања у Украјини с политичке сцене пренели су се и на терен дипломатије. Амбасаде Русије и Америке у БиХ поделиле су објаве и саопштење у којима су изнеле своје виђење сукоба и размениле оптужбе за стање у Украјини и БиХ.
Руска амбасада апеловала је на руководство и новинарску заједницу у БиХ да „не подлегну западним провокацијама и да одбију да се аутоматски прикључе антируској кампањи”.
Затим је амбасада САД у БиХ на „Инстаграму” објавила видео-снимак у којем се наводи како је Русија „лагала да неће спровести инвазију” и позива да се „престане с лагањем”.
У одговору из амбасаде Русије наводи се да „лажу Американци”, па истичу како у Украјини није реч о инвазији, већ, како наводе, о специјалној војној операцији ради „демилитаризације и денацификације украјинског режима”. Додаје се да су Американци стајали иза „пумпања криминалне банде оружјем, којим се варварски уништавало цивилно становништво Доњецка и Луганска, укључујући и децу”. Из руске амбасаде оптужили су САД и да ометају дијалог унутар БиХ и постављају народе у БиХ једне против других.
„У исто време Вашингтон такву БиХ ’пажљиво’ гура у ЕУ како би је – попут Косова – искористио као ’фитиљ’ против свог геополитичког противника – ЕУ”, став је амбасаде Русије.
Истовремено, неки кругови у Сарајеву и региону ситуацију у Украјини покушавају да искористе за дневнополитичке циљеве, покушавајући Републику Српску да представе као следећи полигон Москве за „дестабилизацију Балкана”.
У дискусијама у РС најчешће се чује како се у вези с Украјином треба држати по страни, те се износе процене да су у региону најгласније и најтврђе у ставовима оне престонице које имају „нечисту савест” из скорашње историје.
Из Федерације БиХ, чији су званичници одмах осудили Москву, свакодневно долазе злослутне прогнозе, а из тог ентитета су се и пре кризе у Украјини најчешће помињали сукоби као могући исход започетих активности Бањалуке и „повратка на Устав БиХ”.
Један од оних који се „забринуо” јесте и Иво Комшић, сарајевски професор, некадашњи градоначелник тог града, који сценарио с истока Европе сматра могућим и у региону, па своју необичну тврдњу образлаже хипотезом: „Ноћас снаге из Србије пређу Дрину и заузму РС и да је они признају. Додик може за два сата сазвати своју скупштину и прогласити независност. Руске снаге ваздушним десантом могу ноћас спустити 50.000 снага у државу, а нико неће пуцати на њих. То је наша ситуација”, казао је Комшић на трибини одржаној у Стоцу поводом 1. марта, који се у бошњачком делу БиХ прославља као Дан независности, док је у РС тај датум, кад је одржан двонационални референдум, синоним за нелегално отцепљење БиХ од Југославије и увод у рат.
Председник Северне Македоније Стево Пендаровски рекао је пре неки дан „да је у случају да Русија освоји Украјину Бањалука најрањивија тачка на западном Балкану”, и да је сматра „поруком одасланом европским партнерима”. И високи представник ЕУ за безбедност Ђузеп Борељ брине да би криза могла да се прелије на западни Балкан. Додик, пак, сматра да је то немогуће, па оцењује да је то све „део пропаганде”.
Председница РС Жељка Цвијановић „не одобрава да се на Бањалуку ставља мета”, па је навела да је порука из Скопља садржана у реченици у којој помиње да у његовој земљи знатан број грађана мисли да је Евроазијска унија алтернатива за ЕУ. „То је упозорење – док се ви у ЕУ односите према земљама западног Балкана на непринципијелан начин, на том простору грађани траже и препознају друге алтернативе”, прокоментарисала је Цвијановићева.
Заменик министра одбране БиХ Мијо Крешић не види никакву везу између БиХ и Украјине. „Не очекујем никакве инциденте у БиХ и позивам колеге који излазе у јавност с некаквим проценама и квазианалитичаре да се уздрже од такве реторике”, рекао је Крешић за „Дневни аваз”.
Извор: Политика