Најновије

ЕМИЛ ВЛАЈКИ: НАТО злочини над српским народом и медијске лажи

У једном НАТО летку који су се бацали из авиона над Југославијом/Србијом 19999. у времену агресије „Милосрдни анђео“, тврдило се да Алијанса није у сукобу са српским народом и да није гађала цивиле.

Емил Влајки (Фото: Правда)

Пише: Емил Влајки

Хладнокрвна "колатерална" убојства Срба

"Пилот: На три хиљаде сам стопа. Испод мене су колоне возила, нека врст трактора. Што да радим?
AWACS (Airborne Warning And Control System, мјесто за контролу војних операција): Виде ли се тенкови. Понављам, гдје су тенкови?
Пилот: Видим само тракторе. Можда су 'црвени' камуфлирали тракторе као тенкове.
AWACS: Чудан конвој. Што, сами цивили? Проклетство, такви су Срби! Уништити мету.
Пилот: Зар уништити тракторе и цивилна возила? Поново желим инструкције.
'Narcissus' Empire': То је војни циљ, потпуно војни циљ. Уништити мету. Понављам, уништити мету.
Пилот: Разумијем (слиједи ракетирање)."

Ова конверзација која је хтјела да покаже како је НАТО пилоту било наређено да нападне цивилни конвој на Косову (Ђаковица, 14. април 1999), била је емитирана од стране Телевизије Србије 17. априла 1999. Према првобитном схва
ању Запада, ова информација није била вјеродостојна.
Одједном се у британском часопису 'LM' број 126, децембар/јануар 2000 појавио чланак ('Narcissus' Empire') у којем је цитиран један други западни извор ('Defense & Foreign Affaires') у којем се сугерира да је претходан разговор између НАТО пилота и контролног центра AWACS аутентичан!

У једном НАТО летку који су се бацали из авиона над Југославијом/Србијом 19999. у времену агресије „Милосрдни анђео“, тврдило се да Алијанса није у сукобу са српским народом и да није гађала цивиле. Погледајмо, поред наведеног примјера, шта су други о томе рекли.

ДОКУМЕНТ 1
Шпански пилоти борбених авиона признају да је НАТО гађао цивилне објекте

"Сумње да НАТО-во узастопно бомбардирање цивила и цивилних објеката није резултат ратних 'грешака', потврдио је капетан Мартин де ла Хоз: 'У више наврата наш је пуковник протестирао код НАТО команданата због тога што су гађали циљеве који нису војни. Избацили су га напоље уз псовке...; једном смо добили наређење од Сјеверно-америчке војске да требамо бацати касетне бомбе на локалитете изнад Приштине и Ниша. Пуковник је то апсолутно одбио и, неколико дана касније, стигло му је наредење за премјештај...
Откако смо стигли у Италију - наставља капетан - нема краја понижењима и увредама. Наредбодавци су искључиво Сјеверно-амерички генерали и нитко други... Они уништавају земљу, бомбардирају је новим пројектилима, бојним отровима, површинским минама бацаним из падобрана, бомбама које садрже уранијум, црни напалм, стерилизирајућим кемикалијама, шприцају отров на усјеве и користе свакакво оружје о којему чак ни ми још ништа не знамо.
Сјеверно-Американци чине једно од највећих барбарстава које се уопће може замислити против човјечанства."

ДОКУМЕНТ 2
AMNESTY INTERNATIONAL:
НАТО/ ФЕДЕРАЛНА РЕПУБЛИКА ЈУГОСЛАВИЈА
КОЛАТЕРАЛНА ШТЕТА ИЛИ НЕЗАКОНИТО
УБИЈАЊЕ?
Кршење правила рата од стране НАТО-а током операције Allied Force
"...Амнестy Интернатионал је озбиљно забринут за мјеру у којој су НАТО јединице које учествују у операцији Allied Force примјењивале правила међународних хуманитарних закона приликом вршења непријатељских акција, посебно у погледу заштите цивила и цивилних објеката. На основу расположивих доказа, укључујући НАТО-ве властите изјаве и извјештаје о појединим инцидентима, Amnesty International вјерује да су НАТО снаге - какве год биле њихове намјере - починиле озбиљно кршење ратних закона што је довело у великом броју случајева до незаконитог убијања цивила."


Перманентна производња лажи 
захтијева посебну институцију 
(Или: PR агенције су важније него што изгледају)

НАТО агресија на Југославију/Србију, доводи нас до слиједећих закључака:
*Медији, агресивни према Србима, подстичући НАТО нападе и деструкцију Југославије, дјеловали су у складу са главним политичким и економским циљевима дефинираним од стране владара Новог тоталитарног друштва;
*Највећи дио "извјештаја" које су дифузирали ови медији били су планирани од стране западних пропагандних центара;
*Западно јавно мнијење је обликовано образовањем, школским системом и жељом да доминира и експлоатира остатак свијета. Свјесно је прихватило демонизацију Срба укључујући и сваку врст дезинформација, исфабрицираних "истина" и догађаја, дајући - као и обично - некритичку подршку западним неоколонијалним интересима;
*Све остало: западна хипокризија ("хуманитаризам", "суосјећање", "брига" и слично), жестоки притисак и војна интервенција, деструкција читавих земаља и народа, само су крваве, далеке телевизијске и медијске приче без икаквог значаја за већину оних који припадају Новом тоталитарном друштву.

Погледајмо дио Мерлиновог интервјуа са директором вашингтонске PR агенције Рудер Фина, Ж. Харфом (Jacques Merlino, Les verites yougoslaves ne sont pas toutes bonnes a dire). Знамо да је Рудер Финн направио договор са Изетбеговићевом администрацијом у Сарајеву да служи као медијски савјетник за владу Босне и Херцеговине. Циљ им је био, према договору, "да омогуће значајнију водећу САД улогу на Балкану... о континуираној трагедији која се одвија у Босни."

Ј. Харф: "У једном тренутку., Неw Yорк Неwсдаy је изнио аферу о (српским) концентрационим логорима. Одмах смо искористили прилику... једним потезом, били смо у могућности да презентирамо једноставну причу о добрим и лошим момцима, која ће се касније наставити сама од себе..."
Ј. Мерлино: "Али кад сте све то урадили, нисте имали никаквих доказа да је то што говорите истина. Имали сте само чланак у Неwсдаy!"
Ј. Харф: "Наш посао није да провјеравамо информације. Нисмо ми за то опремљени. Наш је посао да убрзамо оптицај информација које су повољне за нас, да циљамо пажљиво одабране мете. Ми не потврђујемо постојање логора смрти у Босни, ме само објављујемо да је Неwсдаy то објавио."
Ј. Мерлино: "Да ли сте свјесни тежине одговорности коју сте тиме преузели?"
Ј. Харф: "Ми смо професионалци. Имали смо посао да урадимо и ми смо га урадили. Нисмо плаћени да будемо морални."

Дигресија. У августу 2000. имао сам дугачак разговор у Београду са Момиром Булатовићем, тадашњим премијером југославенске владе. Између осталог, рекао ми је да је 1993. године, Милошевић хтио да унајми једну вашингтонску PR агенцију и да је био спреман да у то уложи 50 милиона америчких долара. У ту сврху послао је бившег премијера Милана Панића у Вашингтон да уговори посао. Мисија је била тотални промашај. Ниједна од заиста добрих агенција није прихватила да репрезентира Југославију.

Размотримо сада чињенице којима располажемо:
а) Очигледно је да новац није главни мотив PR агенција.
б) Када се САД на то одлучи, агенције извршавају наређења Вашингтона.
ц) Циљ ових агенција није да преносе истину ("нису за то опремљени") него да убрзају оптицај (дез)информација "које су повољне за њих". У конкретном случају, ријеч 'њих' има двоструко значење:
1. Формално, у питању су Хрвати, Муслимани и Албанци који су унајмили агенцију Рудер Фин.
2. У суштини, 'њих' се односи на праве господаре, који су САД.
У сваком случају, не смије се заборавити да је прави играч у овој смртоносној игри била САД-НАТО-ЕЗ коалиција. Хрвати, Муслимани и Албанци су били (и јесу) само америчке марионете. Они су били у стању да унајме Рудер Фин само зато што је то већ било у плану САД.

"Ситуација је сада много јаснија:
- САД су одлучиле да разоре и окупирају бившу Југославију.
- САД су играле на карту југославенских етничких конфликата, подстичући конфронтације на овим подручјима.
- Биле су одлучне не само у томе да добију војни него и медијски рат.
- Тајне (и остале) САД службе имале су задатак да организирају одговарајућу пропаганду.
- Зато што су држали под контролом главне монетарне институције, НАТО, Русију, највећи дио сиромашних земаља, свјетске медије, највећи дио мултинационалних компанија, итд. САД-у није било тешко да изазове распад Југославије.
- Према томе, за САД које су имале дуго и успјешно искуство на том подручју, разбијање Југославије било је као игра. Циљ је био да се војни и медијски рат добије свим расположивим средствима, да се сломи отпор ове непослушне земље, укратко, да се настави њихова доминација у свијету.
- Правила ове смртоносне игре захтијевају формално оправдање.
У ту сврху, САД располаже најпрефињенијом пропагандном машинеријом у свијету, повезаном са највишим државним личностима, дипломатама, тајним и психолошким службама, медијима, ПР агенцијама, европским савезницима, судским и образовним системима, невладиним организацијама, политичарима и новинарима на њиховом платном списку у многобројним земљама, итд.
- Када је то потребно, елитни дијелови ових елемената постају моћно органско јединство, монструозни корисник ових служби, способних да измисле, створе и прошире нову геноцидну "реалност", да манипулирају и дезинформирају, да увјере - бар привремено - свакога у свијету да се та "измишљена реалност" стварно и догодила.

- Нетко се може упитати: а шта је са истином?
То је дјетињасто питање. Истина је стварност односа моћи, непрекидна игра доминације, игра политичког, економског, културног, па и елементарног опстанка. У сваком случају, без баланса снага на свјетском нивоу, истина је истина најмоћније земље или група земаља.
- Монопол моћи чини да све остало као свеопћи мир, хуманизам, једнакост, итд., изгледа нешто као створено за наивне (криво одгојене), глупе (којима нема помоћи), слабе (увијек спремни да служе), реалистичне (који чекају на своју шансу) и демагоге.
- У свјетлу ове хисторијски доказане реалности, Ж. Харф је савршено искрен када каже: "Није наш посао да провјеравамо информације... Наш посао је да убрзамо оптицај информација које су повољне за нас..."
- Дакле, као дио империјалистичког система, PR агенције морају учинити дјелотворним америчке војне, економске, политичке и друге акције у манипулативном смислу. Не зато да би провјериле истинитост информација него да "буду професионални", да "изврше посао" ("Ми смо професионалци... Имали смо посао да урадимо...").
- Подсјетимо се нечега у вези медијске етике: свако новинарско образовање укључује правило, на првом мјесту, провјере истинитости информација прије објављивања.
*Али,неким чудом, Рудер Фин и друге агенције за односе са јавношћу, не провјеравају информације! Само их шаљу наоколо!
*Поврх тога, на стотине новина, радио и ТВ станица (опет неким чудом!) не провјеравају информацију коју им шаље Рудер Фин. Само их објавијују!
*Чак ни сенатори, предсједник САД и други политичари (опет неким чудом) не провјеравају информације послане од Рудерa Фина. Они им једноставно вјерују и на основу тога доносе одлуке о започињању војних интервенција и ратова!
Само би идиоти могли вјеровати да су све ово случајности!

Више текстова аутора Емила Влајкија прочитајте ОВДЕ.

Извор: Правда

Бонус видео

 

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА