Папа Фрањо као миротворац
Ево вести: “Папа Фрања поново је позвао данас да се прекине „масакр“ у Украјини истичући да напад на цивиле нема оправдање. Украјински град Мариупољ, стратешка лука на југу Украјине, „постао је град мученик у грозном рату који разара Украјину“, рекао је римокатолички поглавар у недељној молитви. „Неприхватљива оружана агресија мора једноставно престати, пре него што претвори градове у гробља“, поручио је папа Фрања. Позивајући на преговоре и ефикасно успостављање хуманитарних коридора, папа је поручио: „У име Бога, молим вас да зауставите овај масакр!“ Папа Фрања је јуче и на Твитеру апеловао да се прекине рат у Украјини, наглашавајући да треба прво мислити на децу.“(1)
Пише: Владимир Димитријевић
И још: “У име Бога, молим вас, зауставите овај масакр. Бог је Бог само мира, а не рата, а они који подржавају насиље скрнаве његово име", рекао је папа. Говорио је да је против "барбарског убијања дјеце" у Украјини.“(2)
Папа Фрањо, наравно, од 2014. до 2022, није рекао ни реч о страдању цивила на Донбасу, када су укронацисти убијали невине грађане ( преко 14 хиљада њих! ) и бацали, из авиона, поруку рускојезичком становништву ове области:“Нама не требају људи, треба нам земља“. То је значило – све ћемо вас побити и протерати, а ви гледајте шта ћете. У томе су се угледали на хрватске неоусташе, који су се, као и укронацисти, ослањали на Америку и Ватикан кад су, за време „Бљеска“ и „Олује“, протеривали „србочетнике“, међу којима је било толико жена и деце.
Ни реч папа Фрањо није рекао о укронацистичким злочинцима против Донбаса – ни онда, ни данас. Као што ни његов претеча, Иван Павао Други, није осудио „Бљесак“ и „Олују“.
Случајно? Наравно да није!
Дух украјинског Менгелеа
Какав ум може да стоји иза укронацизма „Десног сектора“ и „Азова“? Зоран Чворовић о томе каже:“Како пише познати руски војни репортер Олег Блохин, украјински “доктор Менгеле”, Генадиј Друзенко, који је својим лекарима наредио да кастрирају заробљене Русе, јер “нису људи, већ бубшвабе”, завршио је Теолошки факултет при неканонској УПЦ Кијевског патријархата, а радио је и у секретаријату бившег “патријарха” Владимира Ромањука, кога је наследио Филарет Денисенко.
Овом податку Блохин додаје како је недавно поглавар неканонске ПЦУ коју је основала Цариградска патријаршија, Епифаниј Думенко, изјавио да “убијање Руса није грех”, док је “митрополит” ПЦУ Михаил Зинкевич објаснио како за убијање Руса “не треба ићи на исповест”.
Чворовић додаје:“Порука Зинкевича неодољиво подсећа на речи ливањског фратра Срећка Перића који је 1941. године окупљеним усташама поручио: “Кољите све Србе, а прво моју сестру, опростићу вам грехове.” Тако се још једном потврђује не само да су укронацоисти исто што и усташе, већ да је клир неканонске ПЦУ, формиране од стране религиозних глобалиста из Фанара, по духу ватикански. Једном речју, човекобоштво сваког папизма, Западног или Источног, у својој отпадији од Богочовека Христа рађа демонске плодове.“(3)
Што је данас, било је и пре осам година, после мајдановског преврата у Кијеву.
Капелан укронацистичког „Десног сектора“, унијатски свештеник Николај Зализњак, средином септембра 2014. „благословио“ је убијања, богухулно изврнувши притом Спаситељеве речи: „За сваког нашег треба убити десет њихових. Они су овде дошли, јер им је потребна наша земља и желе да им је дамо. Ми ћемо то учинити, али на други начин: нећемо њима дати нашу земљу, већ ћемо њих дати нашој земљи!/…/Љубите непријатеље своје. Да! Али посебну љубав према нашим непријатељима показивала је, показује и показиваће наша света украјинска земља! Она с љубављу прима све хорде, сваког агресора и непријатеља, који је ступивши на нашу земљу у њу дошао с намером да је оскрнави“.
Како је, историјски гледано, постао могућ овакав усташки говор на Украјини?
Кунцевич, оскрнитељ гробова
Када се види укронацизам, који се крваво бори против Русије, овако бесан и бесраман, не сме се заборавити шта су његови корени. А они су засновани на папистичкој мржњи према православнима. Зато је опет час да се подсетимо историје. Крајем 16. века, шест владика – одступника од православне вере, вођених Михаилом Рагозом, почели су да воде клерикални покрет за прелазак на унију. Чим је унија проглашена 1596. године, у Брест - Литовску, почели су прогони правоверних. У то доба, власти Пољске, које су држале значајне области садашње Украине и Белорусије, православно хришћанство су ставиле ван закона.
Унијати су били безумници спремни на све. Њихов бискуп Јозафат Кунцевич типичан је пример: рецимо, наређивао је да се ископају лешеви по православном обреду сахрањених људи, и да се баце псима. У Могиљеву и Орши вршио је насиље над „несједињенима“, спаљујући им и затварајући храмове. Толико је ревновао у свом џелатском „хришћанству“ да га је представник пољског краља, Лав Сапјега, опомињао и подсећао да би обичан народ пре желео да буде у турском ропству него да трпи прогоне какви су Кунцевичеви:“Уместо радости, Ваш притворни унијатизам донео је само жалост, немир и сукоб. Радије ћемо бити без њега“.
А 12. новембра 1623. Јозафат је, са наоружаном пратњом, стигао у Витебск да разори места где су се православни тајно молили Богу. Његов ђакон насрнуо је на свештеника који је служио службу. Народ је устао у одбрану светиње, каменовао издајника Кунцевича и бацио његов леш у реку.
Папа Пије Девети га је канонизовао 29. јуна 1867, папа Пије Једанаести га је, у енциклици „Ecclesiam Dei“, објављеној 1923, назвао „праведником и свештеномучеником“, чији пример треба да следе сви хришћани. За време „екуменског“ папе Павла Шестог, Кунцевичеве антимошти пренете су у Рим, и смештене поред моштију Светих Јована Златоуста и Григорија Богослова. Иван Павао Други је рекао да је „ова племенита личност пролила крв да би заувек учврстила велико дело уније“.
Свети Јустин Ћелијски је о Кунцевичу писао у часопису „Хришћански живот“, четири године после Првог светског рата:“Ми у њему видимо залог немира и жиг нејединства, јер је он био најсилнији и најнасилнији прогонитељ православља, јер је он у свом фанатичком језуитизму чак из гробова вадио мртва телеса православних и предавао их порузи. Живе је терао у гробове, а мртве вадио из гробова.“
Дакле, укронацистички усташлук је, као и хрватски усташлук, из Ватикана.
Увек на страни русофобије
Када је половином 19. века избио Кримски рат Запада и Турске против Русије, папа је био на страни Турака. Надбискуп париски, кардинал Сибор, говорио је да је борба против православних „богоугодна“ јер је реч о „Фотијевој јереси“. Ватикан је с радошћу говорио о успесима Турске и прорицао пропаст Русије.
Папа Пије Десети рекао је да је Русија „највећи непријатељ Цркве“; радосно је поздравио пад царске власти и долазак на власт бољшевика. Да би преверили Русе, паписти су смислили тзв. „источни обред“: њихови свећеници и фратри пуштали су браде и носили православне мантије и одежде, с циљем да обрлате наивне. Руске избеглице су добијале и помоћ, с циљем да се одвоје од своје Цркве. Белгијски самостан Шеветоњ постао је средиште папиног „источног обреда“.
Ватикански изасланик, бискуп Мишел д` Ербињи, три пута је путовао у Совјетски Савез, с папиним благословом, да би преговарао с бољшевицима који су гонили Руску Цркву. Циљ је био да се римокатолицима Русија преда као мисионарска територија, а да заузврат Ватикан подржи Лењинове наследнике. Егзарх руских римокатолика, Леонид Фјодоров, године 1923. говорио је: „Од времена у коме сам се предао Римокатоличкој цркви, сан ми је био да своју отаџбину видим у њој“. Он је изражавао пуну лојалност бољшевицима, и нудио им своју сарадњу. У архивима француског Министарства спољних послова налазе се тајни телеграми број 266 и 284 из 1925. из којих се види да је совјетски амбасадор Крестински кардиналу Пачелију ( будућем папи Пију Дванаестом ) рекао да власт у СССР-у нема ништа против постављања бискупа и отварања римокатоличих сјеменишта. Било је то доба најгорег прогона Православне Цркве! Тек кад је Стаљин одбио да шурује с Ватиканом, бољшевици су проглашени за непријатеље, и почео је ослонац на Хитлера, као вођу крижарског рата против Совјетског Савеза.
Зар је некоме чудно да је Ватикан увек био на страни украјинске русофобије?
”Мирољубиви” папа
Године 2014, крајем јануара, папа Фрањо је пустио, са једном девојчицом и једним дечаком, два голуба мира за Украјину, која је била у „евромајдановској“ фази своје данашње трагедије. Голубове нападоше једна врана и један галеб, и рашчерупаше их – те фотографије пренео је читав свет. Било је то знамење.
А порука је, како нам се чини, јасна, и и сасвим у складу с отачком поуком да је благослов јеретика проклетство. Како папа Фрањо може да се моли за мир на Украјини кад су његови претходници главни кривци и за дашње стање у Малој Русији? Унијатски идеолози у Западној Украјини су оно што су усташе биле код нас – јер, као што и врапци на грани знају, најокорелије усташе су потомци покатоличених Срба, који су убијали своју браћу по крви да би себи доказали како њихови стари нису издајници и конвертити, него борци за праву веру, коју оличава „намесник Кристов“ у Риму.
Тако су и украјински унијати стално ратовали против јединства Мале, Беле и Велике Русије, а за време Другог светског рата директно помагали Адолфу Хитлеру и његовим злочинцима, нарочито њихов кардинал Андреј Шептицки. Идеје Шептицког живе не само међу укронацистима, него и међу белоруским аутошовинистима, који свим срцем мрзе Русију и који су у Минску покушали још једну „обојену револуцију“.(4)
Папа Иван Павао Други и дух Шептицког
Папа „миротворац“, Иван Павао Други, својевремено је посетио Украјину да покаже право лице Ватикана, о чему је митрополит Украјинске Цркве Московске Патријаршије, Иполит јасно писао:“Посета Ивана Павла Другог Украјини била је замишљена као ДЕМОНСТРАЦИЈА ИСТОРИЈСКОГ ТРИЈУМФА КАТОЛИЦИЗМА И ИСТОРИЈСКОГ ПОРАЗА ПРАВОСЛАВЉА, јер је управо Југозападна Русија одувек била штит православља против борбеног римокатолицизма. Тај положај ушао је у темељ њене самоидентификације, постао осовина њене културе. Папина посета имала је за циљ да се сломи традиционална православна свест Југозападне Русије - Малорусије. Он је планиран као победа галицијско-украјинске идеје, месијанске идеје западнохришћанског прозелитизма. Њен идеолог, унијатски митрополит Андреј Шептицки, тако је ову идеју формулисао још почетком XX века: „Украјинци су само оруђе Промисла Божјег које је призвано да Хришћански Исток отме из чељусти јереси (то јест Православља, еп. Иполит), и да га уведе у крило Апостолског престола (то јест, Ватикана, еп. Иполит) и европске цивилизације". Веома тачну карактеристику Шептицког дао је цар - мученик Николај II, који је, кад се упознао с његовом делатношћу, назвао истог - „змијом".“(5)
И још о Шептицком:“Ето, например, текст поздравног писма Андреја Шептицког Адолфу Хитлеру 23. септембра 1941. године након што су Немци заузели Кијев: “Ваша Екселенцијо! Као поглавар Украјинске гркокатоличке цркве шаљем Вашој екселенцији моје срдачне честитке поводом освајања престонице Украјине, златоглавог града на Дњепру - Кијева. Видим у вама непобедивог војсковођу неупоредиве и славне немачке армије. Посао уништавања и искорењавања бољшевизма коју сте ви себи као фирер величанственог немачког рајха поставили за циљ у овом походу, гарантује вашој екселенцији захвалност целог хришћанског света. Украјинска гркокатоличка црква зна о истинском значају снажног покрета немачког народа под вашим руководством. Молићу Бога о благослову победе која је кључ дугорочног мира за вашу екселенцију, немачку армију и немачку нацију. Са посебним поштовањем, Андреј, гроф Шептицки, митрополит”. Јануара 1942. Андреј Шептицки је предлагао Адолфу Хитлеру сарадњу и писао:“Уверавамо Вас, Ваша екселенцијо, да руководећи кругови у Украјини теже ка најтешњој сарадњи са Немачком, да уједињеним снагама немачког и украјинског народа... остваримо нови поредак у Украјини и целој Источној Европи”.(6)
И тако даље, и томе слично.
У духу Ватикана, који је родио и Степинца, Хрватима блаженога.
И овај ће им бити светац
Познати наш црквени делатник, протођакон Радомир Ракић, превео је, пре седам година, једну, да тако кажемо „екуменску“, вест, које се ваља сетити:“Ватикан, 17.7.2015. – Аустријска католичка новинска агенција Катпрес извештава да се приближава дан кад ће се обавити чин проглашења блаженим некадашњег грко-католичког (унијатског) митроплита лавовског, „Великог епископа“ Андреја Александра Шептицког (1865-1944), који је спасавао Јевреје од холокауста и истровремено поздравио ангажовање украјинске СС-дивизије!!! Како јавља ватиканска Конгрегација за канонизацију, у делу Шептицког запажа се високи степен врлине херојства. Штавише, папа је ауторизовао, потписао указ о канонизацији блаженим, а што је корак ка проглашењу светим. С обзиром на продужену украјинску кризу, посматрачи оцењују овај корак као знак заинтересованости Ватикана за украјински народ.
Шептицки је од 1901 до 1944. г. био Архиепископ Лавова и Митрополит Грко-католичке Цркве у Украјини. Према подацима јудејског "Shoah Resource Center", залагао се безуспешно код Хајнриха Химлера, надлежног за СС-трупе, да се украјинска полиција не ангажује при прогону Јевреја. Уз то је сместио на безбедно неколико десетина Јевреја у својој резиденцији и у манастирима. Истовремено је овај Митрополит као ватрени националиста одобравао ангажовање украјинске СС-дивизије за борбу против Совјетског Савеза!!! -наводи католичка новинска агенција Катпрес (наше подвлачење).
Да би се обавио и сам чин проглашења блаженим, неопходно је наћи неку личност која ће потврдити да се молила овом покојнику и да се њене молитве услишене. Признањем врлине херојства Ватикан констатује да је личност у питању неговала хришћанске врлине веру, наду и љубав у својем времену на узорити начин.
Наш коментар: Ватиканска конгрегација ће лако пронаћи неког ко ће пред ТВ камерама исповедити да је излечен молитвама Шептицког, јер такве је нашла и кад је прогласила Степинца блаженим (углавном су то баке!!!), али како објаснити његово залагање, њега као Митрополита (!!!), за ангажовање СС-дивизије у служби Хитлерове фашистичке армије за борбу против Совјетског Савеза!!!“(6)
Зар је чудно што су унијатски бискупи и жупници, духовни потомци Шептицког, били главни вођи „Евромајдана“, због кога се и данас лије крв на Украјини? Ко не верује, нека чита текст из доба „мајданске револуције“. (7)
Чак и многи Украјинци, и некад и данас, који формално нису припадали унијатима, формирали су се под њиховим упливом у мржњи према „Москаљима“; дакако, сличног су става као србофобни монтенегрини у Црној Гори.
Уместо закључка
Да није било папе и његовог „продора на Исток“, укронацистичке мржње не би било, наравно. И, после свега, какве голубове мира је пуштао папа Фрањо, који слави крволочног Јозафата Кунцевича као свеца и који сматра Шептицког херојем нечега? Фотографије рашчерупаних голубова су јасна порука православнима – не верујете папиним молитвама за мир. Он је јересијарх који у срцу носи, по службеној дужности, демона раздора и неслоге, и сваки његов „благослов“ јесте проклетство! То се види и данас, кад укронацисти, уоблични духом унијатским, као у доба Хитлера, опет с нескривеном мржњом ратују против свега руског у себи и око себе.
Они, пак, православци, са мантијом или без мантије, са панагијом или без панагије, који верују папи Фрањи, слепом од вековних ватиканских заблуда и непочинстава, јесу духовни слепци. А, како рече Господ наш Исус Христос, ако слепац слепца води, оба ће у јаму пасти.
www.danas.rs/svet/papa-franja-prekinuti-masakr-u-ukrajini/
www.slobodnaevropa.org/a/papa-franjo-ukrajina-apel/31750801.html
pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D1%87%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BF%D1%86%D1%83-%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D0%BE-%D0%B4%D1%83%D1%85%D1%83-%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%81/
princip.info/2020/08/21/simboli-beloruske-opozicije-i-veza-sa-beloruskim-kolaboracionizmom-iz-drugog-svetskog-rata/
www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/Nema_Krsta_bez_tri_prsta/iskusenja_Ukrajinskog_Pravoslavlja.htm
www.spc.rs/sr/chudan_poduhvat_vatikana_namera_da_proglasi_blazhenim_unijatskog_mitropolita
stanjestvari.com/2014/05/27/%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%98-%D0%B1%D0%BE%D1%99%D1%88%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2-%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BC%D0%B0%D1%98%D0%B4%D0%B0%D0%BD/
