- Нисам још дошао у фазу да размишљам о умирању, нити ћу. О томе нема ни говора док ми је жива моја Снежана. Једном сам, цитираћу себе, рекао да бих ја отишао, него не знам шта бих тамо без ње, што је истина. Нисам размишљао ни о томе по чему бих волио да ме памте, о томе ваљда мисле они који намеравају да умру, вероватно сабирајући резултате свог рада. Снежана ми је променила живот, у великој мери. Бог ми је дао и, на срећу, умео сам то да препознам. Не знам како други у њој нису то видели. Она ми је мотив за живот. Ово време је толико гадно да вам се и живот понекад смучи, па кажем себи да сам доста и поживео, али онда се сетим да имам њу, некога са ким делим и добро и зло. Жена је све, и мајка, и сестра, и друг, и пријатељ, као неки ветар који вас стално држи да не одете за тренутним и непровереним задовољствима која човека вуку са свих страна. Велики су изазови, досад сам успевао да им одолим и надам се да ћу и даље бити у строју за бесмртност- казао је славни глумац за Глорију.
Снежана и Петар су се срели у зрелим годинама, када су већ имали потомке и када су се нашли на животним раскрсницама.
Снежана има синове Ивана и Стојана, а Петар Драшка.
- Никад нисам стајао добро с датумима, памтим само кад је снимана серија "Више од игре" јер ми се те године родио син Драшко. Унучад су нам највећа радост и одличан сам деда. Љубав према њима не мери се обичним мерилима, више учим ја од њих, него они од мене. Данашња деца су некако, не стармала, него у бити веома зрела. Брине ме шта ће бити са њима, да ће брзо порасти и изгубити чедност детињства. Оно дечје, што сам вероватно и ја задржао у себи, то је једна од ствари, заправо моћ која вам омогућава да стварност преокренете у нешто друго, и то ме држи јер кад ситуацију сагледате реално, одосте дођавола, а захваљујући деци, на крају почнете да се смејете и све окренете наглавачке - додао је Божовић.
Осим Снежане и унука, у живот га враћа и позориште и све му је јасније зашто га је одабрао.
- Не знам, заправо, ко је кога ту одабрао, можда је и оно мене. То је једино што нас глумце заиста чини живим у правом смислу. Иако сам већ годинама формално у пензији, и даље радим.
У овим временима, уверен је да је спас у вери.
- Гајим наду да ће бити боље. Човек није оно што може да стави у сандук, него што не може стати у читаву васиону. Тако је говорио неизбежни и велеумни Свети Николај Велимировић. Сад ме највише обрадује кад видим малу децу. Имам утисак да раније нисам обраћао толику пажњу на њих, али сад, у овом мраку, делују као једине светле тачкице, као неке звездице на тамном небу. И станујем у улици у којој је породилиште и увек идем том страном на којој се рађају деца. Радујем се и пролећу и мразу. Да је воће процветало раније, хладноћа би убила кајсије, шљиве и јабуке. Овако ће бити за једну чашицу ракије, нећемо пропасти. А и како бисмо? Све остало ме растужује. Кад ме питају шта ми је, увек одговорим: ‘Није ми ништа, све ми је‘- закључује Божовић.
Шта каже војни аналитичар о следећој фази руске операције у Украјини сазнајте ОВДЕ.
Извор: Глорија
