"Било коју одлуку о продужењу или проширењу санкција доноси Европски савет једногласно. Тражимо решење које ће заштитити увоз нафте у Србију", навела је Европска комисија у писаном одговору на упит РСЕ.
Из Јадранског нафтовода са седиштем у Загребу су 29. марта саопштили да уредба ЕУ донета 15. марта утиче на уговор који је ЈАНАФ закључио са НИС, а који важи до децембра 2022.
Некадашњи државни нафтни гигант НИС од 2008. године је у већинском власништву руске државне компаније Гаспромњефта.
У тој компанији за РСЕ наводе да се пословање НИС у овом тренутку "обавља неометано".
"Компанија остаје фокусирана на наставак реализације започетих инвестиција и на очување стабилности на домаћем тржишту нафтних деривата. Рафинерија нафте Панчево ради у нормалном режиму и тржиште је уредно снабдевено свим врстама деривата", навео је НИС.
Додају и да настављају да прате ситуацију и "анализирају све потенцијалне сценарије".
Председник Србије Александар Вучић рекао је 31. марта за Радио-телевизију Србије да је НИС потпао под санкције ЕУ заведене против Русије и да Србија разговара са представницима ЕУ о увозу нафте. Он је тада изјавио да ће то "бити решено".
Подаци Агенције за енергетику Србије, регулаторног тела за сектор енергетике, показују да Србија већину сирове нафте увози, док из домаће производње подмирује четвртину потреба (26,1 одсто).
Од укупних количина нафте коју Србија увози, две трећине долази из Ирака, а једна трећина из Русије и Казахстана. Највећи део те нафте до Србије се допрема управо нафтоводом ЈАНАФ.
О оснивању регионалне берзе струје прочитајте ОВДЕ.
Извор: ФоНет
