Гонкуром овенчан роман и Наградом Француске академије, „Еумениде“ Џонатана Литела оживљава ужасе Другог светског рата из угла крвника Макса Ауеа, показујући нам истовремено појединца на начин на који се то ретко радило. Ово је епопеја о једном људском бићу које анализира себе и историју. Роман је до сада преведен на четрдесет језика и продат у милионима примерака.
Фасцинантан и дубоко полемичан, роман „Еумениде“ упознаје нас са џелатом чија ће нас исповест, наизглед питког ритма, навести да признамо да и нисмо толико другачији од њега. Он се зове Макс Ауе. Други светски рат се завршио, он се оженио и засновао породицу. Директор је фабрике чипке на северу Француске. Рођен у Алзасу, француско-немачког порекла, успео је да камуфлира своју нацистичку прошлост. Сада је дошло време да проговори о томе, али не да би се искупио за своје грешке, већ да би своје поступке изнео на видело, и можда разобличио срам људске врсте.
Када се овај роман појавио 2006. године, подигао је велику прашину у Европи. Поједини историчари су указивали на грешке у интерпретацији историје, а књижевни критичари су замерали аутору да је опседнут ужасима, људском прљавштином и сексуалним перверзијама. Французи су покушавали да умање распон Лителовог талента, док су Немци описивали историјске чињенице изнете у роману као нереалну представу нацизма и банализацију зла.
Џонатан Лител је током студија на Јејлу написао своју прву књигу, а преводио је Де Сада, Бланшоа, Женеа и Кињара на енглески. Након рањавања у Чеченији док је радио за међународну хуманитарну организацију 2001, потпуно се посветио писању и истраживању за роман „Еумениде“. Данас живи у Шпанији и бави се писањем.
Извор: Правда
