Прозападна опозиција је на изборима доживела нокаут од ког ни после више од 40 дана не може да се опорави. Лидери коалиције „Уједињени за победу Србије” као да су у земљу пропали, а они који се појављују на друштвеним мрежама за веома лош изборни резултат у априлу оптужују мангупе из својих редова и признају да не знају које политичке потезе сада треба да повуку. Оно у чему је готово јединствен овај део опозиције јесте да су за слабе изборне резултате и постизборну апатију оптужили лидера Странке слободе и правде Драгана Ђиласа, који је отишао код Александра Вучића да разговара о могућности одржавања нових избора у Београду. Проблем је у томе што је до разговора дошло а да гласање није било завршено.
Тако је један од истакнутих функционера покрета „Не давимо Београд” Радомир Лазовић рекао да грађани не треба да замере опозицији што се није снашла после избора јер, како каже, нико није очекивао да ће се састати председник Србије и лидер СНС-а Александар Вучић и председник ССП-a Драган Ђилас. То је, наставља Лазовић, довело до затишја унутар опозиције. Лазовић каже да не разуме зашто се Ђилас пита и разговара с Вучићем о изборима. „Ми желимо да видимо пораз СНС-a, а не желимо да видимо да су се Ђилас и Вучић нешто договорили. Желимо да видимо пораз СНС-a у складу с оним како су грађани гласали”, нагласио је Лазовић.
Одговарајући на ове оптужбе, Борко Стефановић, најближи Ђиласов сарадник, пак поручује опозицији да сви који су нападали Ђиласа због разговора с Вучићем сада треба да кажу шта да се ради. И на који начин да се заштити воља Београђана. Његова партијска сарадница Мариника Тепић је отишла корак даље и затражила да износи политичке ставове на медијима с националном фреквенцијом, што би, вероватно, „размрдало” овај део опозиције.
А Борис Тадић, лидер Социјалдемократске странке и два пута председник Србије, каже да је опозиција нестала задовољна пуким уласком у парламент, јер свих претходних година није ни водила стварну борбу за смену постојеће власти. За „Политику” каже да би у супротном дошло до стварне мобилизације да се освоје још два неопходна мандата у Београду на поновљеним изборима и борила би се за сваки глас за који је постојала основана сумња да је покраден и на републичком нивоу.
„Овако су и Београд и република без суштинске борбе препуштени Вучићу, а што је још горе, постало је очигледно да је већина опозиционих странака које су наступиле у коалицији ’Уједињени’ у том блоку учествовала с намером да из њега изађе одмах након избора и добијања мандата. На тај начин су смањили кредибилитет опозиције у будућности и свако ко буде желео да настави борбу за демократију у Србији суочаваће се с још већим тешкоћама”, каже Борис Тадић.
Овај део опозиције невешто гура под тепих да је један од разлога за лош резултат и то што је управо Ђилас објављивао „истраживања јавног мњења” и понављао да власт губи Београд, а да ће на републичком нивоу ова коалиција освојити близу 30 одсто гласова ако излазност буде велика. На крају је то било тек око 13 процената, без обзира на прилично велику излазност.
С таквим амбицијама, освојити мање од 50 посланичким места у Скупштини Србије може се посматрати као тежак пораз. Када се уз то додају резултати избора у Београду, где су можда постојали услови да дође до промене власти, онда је јасно зашто овај део опозиције још није дошао себи после изборног дебакла. Бивши градоначелник је стално понављао да ако у престоници изађе 900.000 гласача, да падају СНС и СПС. На априлским изборима у Београду је изашло чак и више од тога и опет је власт победила. Овај део опозиције се увалио у живо блато сопствене пропаганде и нереалних очекивања и никако не успева да се из тога ишчупа.
„Суштински, ови изборни резултати су реалан резултат погрешних потеза опозиције свих претходних година и за тај резултат одговорност преузимају они који су у тим годинама преузели доминантну улогу. Надам се да је уједно овај резултат и све што је огољено након избора тачка коначног ресета опозиције и политичког живота у Србији, након година у којима се вртела у зачараном кругу борбе за прво место на ’Титанику’. Поред тога, пасивност опозиције након избора показује да и даље већина опозиционих актера препушта искључиво Вучићу да одређује темпо политичког живота. СДС и наша коалиција зарад мандата и цензуса нису пристајали на непринципијелне договоре, а након избора нисмо нестали. Пратимо темпо стварних политичких потреба и проблема наших грађана, а не Вучићев, коме сада одговара да опозиција заћути”, закључује Борис Тадић.
А Бојан Костреш из Лиге социјалдемократа Србије каже за наш лист да је премало истинских проевропских странака у Србији и да је то разлог због ког се ова политичка опција не види у јавности. Подсећа да су лигаши и после 32 године постојања на позицијама због којих су и основани, а да је једнa од основних вредности за које се залажу ЕУ интеграцијa Србије. „Мислим да је важно, без обзира на то колико нас има, да почнемо да сарађујемо на овој теми јер Србија заслужује јаку и организовану проевропску политичку опцију”, наводи Бојан Костреш.
А политички аналитичар Бранко Радун каже да је после објављивања коначних резултата у Београду – по којима ће СНС и СПС заједно имати 56 одборника, што је довољно да формирају власт као и протеклих десет година – део опозиције нестао. За наш лист наводи да му се чини као да они не знају где ударају и да га не изненађује то што је написао Борко Стефановић на „Твитеру”.
„Драган Ђилас и његови коалициони партнери су разочарани јер су очекивали победу у Београду, а освојили су око 21 одсто. То је резултат све с Народном странком Вука Јеремића, Демократском странком, Покретом слободних грађана... Бивши градоначелник је убеђивао све да ће на априлским изборима освојити Београд и сада су незадовољни и љути. То је главни разлог зашто су се повукли и нема их у јавности. Они једноставно не знају шта даље да раде”, каже Бранко Радун. Додаје да један од тих политичких лидера ћути јер је очигледно у једној врсти депресије, а да други не знају како да се понашају, поготово уколико би добили позив СНС-а да буду део београдске власти.
„Све те политичке недоумице и ишчекивања да некако на мала врата буду део власти чине да су данас пасивни, а показују да овај део опозиције није имао план Б уколико не победе на изборима”, оцењује Бранко Радун.
Нову изјаву Здравка Поноша мпрочитајте ОВДЕ.
Извор: Политика
