БИЛИ СМО НА ИВИЦИ

У својој књизи „Ко влада светом“, Ноам Чомски нас подсећа да је својевремено Реганова администрација решила да покрене вежбу чији је циљ био испитивање спремности совјетске противваздушне одбране „тако што је симулирала ваздушне и поморске нападе и нуклерану узбуну високог степена с циљем да се Руси детектују. Ти планови су били спроведени у изразито напетом тренутку: Вашингтон је распоредио стратешке ракете „першинг два“ у Европи и на десет минута лета до Москве“.(1,218-219 ).

Све је могло да изгледа као „превентивни нуклеарни удар“.

Чомски наставља:“Било је чак и опаснијих ситуација, што смо видели на јесен 2013, кад је БиБиСи известио да су, усред догађаја који прете свету, руски системи за рано упозоравање регистровали надолазећи напад из Сједињених Држава и поставили свој нуклерани систем на највиши степен узбуне. Срећом, дежурни официр Станислав Петров одлучио је да не послуша наредбе и није пријавио упозорење својим претпостављенима. Добио је службену опомену. А захваљујући његовом занемаривању дужности, још увек смо живи и можемо да причамо о томе“. ( 1,219 )

У доба Била Клинтона, настала је студија војног нуклеарног „мозга“ САД ( STRATCOM ),“Essentials of Post – Cold War Deterrence”. Чомски пише:“Кључни закључак је да Сједињене Државе морају задржати право да лансирају први удар, чак и против земаља које немају нуклеарно наоружање./.../Све је могућа мета. „Шкоди кад се приказујемо превише рационални и разборити./.../ Чињеница да САД могу постати ирационална и осветољубива земља ако су њени витални интереси нападнути треба да буде део нашег националног карактера који пројектујемо. Корисно је за нашу стратешку позицију ако неки елементи изгледају потенцијално „ван контроле“, због чега представљају константну опасност од нуклеарног напада – ако неког занима“. ( 1,221)

Дакле, у Клинтоново доба, настала је доктрина по којој Вашингтон не само да треба да плаши планету својом нуклеарном силом, него да стално изгледа као лудак спреман на све.

Све описано је у складу са Кјубриковим филмом „Доктор Стренџлав“, чије је одломке Оливер Стоун пуштао Путину док су разговарали снимајући чувени документарни филм.

Путин се смешкао. Знао је суштину тог филма, у коме, захваљујући САД, живимо. (2)

ПУТИН ТО НИКАД НЕЋЕ УЧИНИТИ

Године 2022, 28. фебруара, Стив Розенберг, дописник БиБиСија из Москве, записао је:“Дозволите ми да почнем. Толико пута сам помислио: „Путин не би то никад урадио". А онда то уради.

„Никада не би анектирао Крим?" Али јесте.

„Никада не би започео рат у Донбасу." Али јесте.

„Никада не би наредио инвазију на Украјину." Али јесте.

Закључио сам да фраза „никад не би урадио" не може да се примени на Владимира Путина.

Прошлог четвртка када је на телевизији најавио његову „специјалну војну операцију" (у преводу, инвазију на Украјину) упутио је и језиво упозорење. „Онима који размишљају о мешању у ово - ако то учините, суочићете се са већим последицама од свих са којима сте се суочили у историји".

„Путинове речи звуче као директна претња нуклеарним ратом", верује Дмитри Муратов, добитник Нобелове награде за мир и уредник новина Новаја Газета.

„У том обраћању, Путин се није понашао као господар Кремља, већ као господар планете; на исти начин на који власник аутомобила врти привезак за кључеве око прста, Путин врти тастер за нуклеарно оружје."

„Неколико пута је рекао: Ако нема Русије, зашто нам је планета потребна? Нико не обраћа пажњу. И то је претња да ће све бити уништено, ако се према Русији не поступа како он жели."”(3)

Озбиљне тезе. Колико су истините?

ПУТИН НИЈЕ ЦАР НИКОЛАЈ

Године 2018, писао сам о Трећем светском рату, и рекао да Путин неће оклевати да употреби нуклеарно оружје ако НАТО Запад крене на Русију. Понављам написано:“Свет улази у фазу велике нестабилности. Запад се, по ко зна који пут, удружује против Русије. И, наравно, као и увек, препун ароганције, гледа Русију као богато подручје које треба отети од Индијанаца. Владимир Путин је за њих поглавица дивљака, кога неће бити тешко сломити и узети му скалп. Довољно је само претити, показивати зубе, и лагати, лагати, лагати…Руси су се мешали у изборе у САД, Руси убијају западне шпијуне по Енглеској, Руси шире лажне вести…И руска власт подноси западњачку хистерију, као лекар што стрпљиво посматра душевног болесника. Владимир Путин даје шкрте изјаве, не подиже глас, америчко - европске хијене назива „наши партнери“. Па ипак, руска војска ће свим расположивим средствима одговорити на евентуални амерички напад на Дамаск, изјавио је начелник Генералштаба руске армије Валериј Герасимов и додао „у случају угрожавања живота наших војника ми смо спреми да узвратимо, и то како по ракетама, тако и по свим платформама које буду употребљене у том нападу“. О чему је реч?

Реч је о томе да Владимир Путин није Цар Николај, који се бескрајно трудио да избегне рат у Европи и заштити људске животе, јер је размишљао старовремски, хришћански. Цар Николај је, касније, хтео да избегне крвопролиће грађанског рата у својој земљи, и повукао се са престола у име брата Михаила, иако је било јединица оданих престолу и спремних да се обрачунају са завереницима. Али, Путин је нешто друго. Иако исповеда хришћанску веру, он је, пре свега, обавештајац старе совјетске школе, и није нимало сентименталан ако буде „стани – пани“. Он је показао на шта је све спреман када је, 2002, наредио јуриш на терористе који су држали преко хиљаду талаца у позоришту „Дубровка“. Показао је то и 2008, приликом рата у Грузији. Показао је то и 2014, приликом ослобађања Крима. Показао је то и у рату у Сирији.

Недавно стављање на увид глобалне јавности новог руског оружја за масовно уништење није било за унутрашњу употребу, пред изборе у Русији. Оно је порука Западу: ако кренете, ево шта вас чека. То је цена коју ћете морати да платите. А треба да знате да је ово само врх леденог брега. Имамо ми, Руси, још опаснијих средстава да вам покажемо где вам је место. И показаћемо вам.

Путина често оптужују за недостатак стратегије. За „нетранспарентност“. Али, као што је недавно у Београду рекао руски стратеголог Олег Бондаренко:“Обавештајац никада не може да каже шта он у ствари мисли и чему тежи. Руска јавна политика и руска јавна стратегија постале су тајне“. Па ипак, основни постулати руске међународне политике могу се препознати као одбрана мултиполарног света, права на самобитно одлучивање сваке државе о сопственој судбини и заштита традиционалних, конзервативних и хришћанских вредности.“

Тако сам писао 2018.

Данас сам још уверенији да је Путин спреман да нуклеарним оружјем одговори свима онима који потцењивачки верују да је Русија само „бензинска пумпа са нуклеарном бомбом“, и да „неће Путин“.

Хоће, ако буде морао. Јер, шта ће му планета без Русије?

ДАКЛЕ, ХОЋЕ ЛИ БИТИ НУКЛЕАРНОГ РАТА?

Колективни Запад је спреман да крене у атомски рат, јер неће трпети да Русија победи. Русија би променила светски поредак, а Запад то не може поднети. Осећају да им се ближи крај, али су спремни да све са собом повуку у понор.
Запад је, преко Ничеа, прогласио смрт Бога, а преко Мишела Фукоа смрт човека. Пишући о Мишелу Уелбеку, књижевнику – дијагностичару смрти Запада, Слободан Рељић нас подсећа:„Еуростат“ ће вам јасно показати да је 35 од сто домаћинстава у Француској, 40 у Немачкој, 44 у Данској или 51 у Шведској – једночлано. Ако узмете да су то земље с милионским заједницама муслимана и других имиграната, који само инцидентно живе сами, онда вам постаје јасно да је прича о Уелбековом јунаку Флорен-Клоду Лабрусу прича о готово половини француске нације. Џорџ Монбио, „Гардијанов“ колумниста, говори о Добу усамљености. Усамљеност се већ међу младим људима појављује као епидемија. „У Енглеској се стање око 700 хиљада мушкараца и око милион и сто хиљада жена преко 50 година процењује драматичним. Ебола вероватно никад неће моћи да се упореди са ударима самоће. Друштвена изолованост утиче на прерану смрт као пушење 15 цигарета дневно. Истраживања показују да је двоструко опаснија од гојазности. Деменција, висок крвни притисак, алкохолизам и несреће – као што су депресија, параноја, анксиозност и самоубиства, очигледно расту кад се прекину везе међу људима.“ Човек није створен да живи сам.“(4)

Ако се томе дода култура смрти, од утробног чедоморства до џендер идеологије и еутаназије, јасно је – Запад је ушао у самоубилачку фазу, и трага за начином на који ће умрети.

Један од брзих и ефикасних начина за колективну еутаназију је нуклеарна бомба. Очај и празнина призивају крај: ако ми умиремо, нека свет умре са нама, порука је земаља у којима сунце заувек залази.

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

Не желим да будем „црни пророк“ и „врач погађач“, али ствари стоје тако како стоје.

Да ли ће човечанство смоћи снаге да опстане у веку „атомске технике и прашумске етике“(отац Јустин Поповић)? Да ли ће се планетарни нихилизам зауставити у свом походу и да ћемо пронаћи излаз?

На ово питање не могу да одговорим, али знам да ће, како рече патријарх Павле, Бог помоћи ако буде имао коме да помогне. То ми је једина, макар и крхка, нада.

1.   Ноам Чомски, Ко влада светом?, Академска књига, Нови Сад, 2016.
2.   https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%94%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80_%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%BD%D1%9F%D0%BB%D0%B0%D0%B2
3.   https://www.bbc.com/serbian/cyr/svet-60552714
4.   https://hronograf.net/2019/04/03/slobodan-reljic-uelbekova-evropa-drustvo-mrtvih-bezboznika/

Више текстова аутора Владимира Димитријевића прочитајте ОВДЕ.

Текст је писан за портал Правда и његово преношење је забрањено без сагласности редакције Правда.

Извор: Правда