Пише: Александар Бабаков, заменик председника Државне думе Федералне скупштине Руске Федерације
Ове 2022. године становници Балкана сећају се многих тужних датума. А пре свега почетка грађанског рата у Босни и Херцеговини, који је, према различитим изворима, однео више од 100.000 живота. Од 1. марта 1992. године, дана кад је рат званично започео, па до потписивања Дејтонског споразума у децембру 1995. године, готово сваки дан је доносио трагичне вести о погибији цивила на свакој од сукобљених страна. Не каже се случајно да је овај рат био најкрвавији у Европи након Другог светског рата.
Управо је рат у Босни и Херцеговини постао повод за увођење санкција СР Југославији, услед чега се најпросперитетнија земља по социјалистичким стандардима суочила с несташицом великог дела асортимана робе, блокиране су све спољнотрговинске трансакције, а у земљи је владала несташица горива. Русија, која је у том тренутку била под огромним утицајем САД, није успела да се супротстави увођењу санкција. Али, управо те санкције, које су с прекидима трајале скоро десет година, учиниле су да српска пољопривреда постане најконкурентнија у региону, а Срби једини народ у Европи који је прошао кроз санкциони жрвањ „цивилизованог света”.
Зато управо Срби, као ниједан други народ на свету, тако добро разумеју Русију, која је сада принуђена да води специјалну војну операцију у Украјини. Рат у Босни био је резултат распада Југославије, у којој су живели многи народи и народности. Борбене акције које се сада воде у Украјини су само одложена најгора последица распада Совјетског Савеза, који су такође чинили многи народи и народности. А до таквог расплета дошло је због националистичке идеологије и због тога што фанатици и неонацисти не могу да прихвате поредак у којем се поштује другачије мишљење. А кад томе додате интензивно развијање америчког биолошког оружја у специјалним лабораторијама у Украјини против вашег народа – што је већ доказана чињеница – онда то постаје реална претња чак и за тако велику земљу као што је Русија. Зато једноставно нисмо могли да не реагујемо.
Русија је увек подржавала Србију и њен територијални интегритет, пре свега на Космету. Подржава и подржаваће га и у будућности. Чак и кад се председник Русије Владимир Путин позива на косовски преседан, он говори о ставу западних земаља које су признале независност јужне српске покрајине без референдума, а не желе да чују за резултате референдума о поновном присаједињењу Крима Русији. Али то нипошто не значи да је Москва спремна да прихвати самопроглашено Косово.
Уверавам вас да Русија никад неће признати независност Косова из поштовања према ставу Србије и због наших вековних савезничких традиција.
Председник Србије Александар Вучић показује велику храброст кад се супротставља колосалном притиску Запада који жели да примора Београд да се придружи санкцијама против Москве. Ми смо тога свесни и ми то ценимо. Ми схватамо да је председник Србије спреман да плати тако високу цену не због руског „спасибо”, већ због личног убеђења да држава мора имати суверену политику, да таква политика једноставно нема алтернативу. Јер Александар Вучић зна да прави суверенитет скупо кошта, а лако се губи. И што је најважније, Вучић има у томе апсолутну подршку грађана Србије, који не прихватају никакав притисак и из личног искуства познају све „чари” живота под санкцијама.
Срби се тренутно суочавају с интернет-тероризмом, који прелази и у личне претње највишем руководству земље, и чије је порекло очигледно. Терористи „минирају” авионе, аеродроме, амбасаде, па чак и Председништво Србије. Руси су већ дуги низ година жртве својеврсног телефонског тероризма који потиче из Украјине – обим средстава украдених путем телефонских позива из „кол центара” који се налазе на територији Украјине износи милијарде и милијарде рубаља. Сада су ови преваранти прешли на терористичке претње и лажне дојаве о подметнутим бомбама. Али и томе ће доћи крај, и за њих постоји закон. У наше доба информационих технологија анонимност је скоро немогућа и кривци се лако пронађу.
У савременом свету велике политике једна од највећих вредности је слобода да бирате себи пријатеље без присиљавања. Сигуран сам да је у духу и карактеру српског народа да се супротставља спољним притисцима и да остане свој без обзира на околности. У томе су Руси и Срби слични. Русију није могуће ни присилити ни победити.
О увођењу ванредног стања у Мађарској због Украјине прочитајте ОВДЕ.
Извор: Политика
