„Запад спрема одговор ако Русија уложи вето на мисију Еуфора (у БиХ) ’Алтеа’”, изјавио је Ентони Блинкен, амерички државни секретар, проговоривши јавно о теми о којој се спекулише извесно време, посебно од заоштравања односа између западних земаља и Русије због дешавања у Украјини.
За разлику од сагласности за именовање Кристијана Шмита као високог представника у БиХ, Русија је прошлог новембра пристала на продужење мисије Еуфора на годину дана, али је неизвесно да ли ће се та земља у Савету безбедности УН у новембру ове године сагласити с продужетком мисије Еуфорa. Без подршке Москве, европске трупе не могу да обнове мандат. Да ли то значи да ће БиХ остати без надзора страних трупа или западне земље већ имају резервни план на основу ког би, како се спекулише, у БиХ могле упутити војнике НАТО-а, радећи то формално под форматом Европске уније?
Професор са ФПН-а у Бањалуци Милош Шолаја каже за „Политику” да је засад преурањено нагађати да ли ће се и на који начин продужити мандат страних трупа, али да је евидентно да је потреба за њиховим присуством у БиХ превазиђена.
„У земљи постоје политичке несугласице и различита мишљења, као и у свакој другој држави, али не постоје претње за безбедност, без обзира на национални предзнак политичких несугласица. Мислим да су тога свесни и у самом Еуфору. У овој ситуацији њиховог наглашеног парадирања мислим да су више извор претњи. Њихово присуство изгледа треба да послужи и допринесе стварању утиска о нестабилности у земљи, а сматрам да у БиХ није такво стање јер на неки свој начин ми, ипак, долазимо до неких решења”, каже Шолаја.
Стране трупе у земљи која је успостављена Дејтонским споразумом присутне су од завршетка рата. Еуфор је 2004. преузео мисију од НАТО-а. Донедавно је у БиХ било стационирано око 600 страних војника, а тај број недавно је повећан за око 500, због процене европских земаља да је потребно „појачати предострожност”.
Неки безбедносни аналитичари сматрају да су западне земље због украјинске кризе ставиле до знања да не само да желе да задрже војну мисију у БиХ већ и да је ојачају. Део њих верује да ће Запад наћи начин да то и уради.
Конкретан став Русије према томе засад није познат. Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик рекао је да Еуфор може остати у БиХ, али само уз одобрење Савета безбедности УН.
„Пре сам се залагао за продужење мандата Еуфора, али више нећу подржавати снаге које патролирају градовима и долазе оклопним возилима пред школе, вртиће и институције. Због галаме из Сарајева одједном се појавило додатних 500 војника који круже по БиХ, ту су испред школа, вртића. Против такве смо мисије ’Алтеа’”, рекао је Додик.
Уколико се обистине претпоставке Ентонија Блинкена и Русија не пристане да продужи мандат Еуфора, ситуацију може закомпликовати и то што би легитимитет нове војне мисије у БиХ био под знаком питања уколико се с тим не сагласи Председништво БиХ.
Из Еуфора су истакли да је њихова мисија једногласно одобрена 2004. резолуцијом УН 1575 у сарадњи са ЕУ. Навели су да је Еуфор правни наследник СФОР-а (мисија НАТО-а).
Како пишу „Независне”, позивајући се на незваничне разговоре, наводно би у случају да Еуфор не добије сагласност СБ УН, НАТО имао право да у случају потребе настави мисију коју је добио 1995. у складу с војним анексима Дејтонског споразума, а ту сагласност је пренео на Еуфор. Бивши војни представник БиХ при НАТО-у Алија Кожљак раније је изјавио да би, у случају да Еуфор оде из БиХ, мандат преузео НАТО.
Милош Шолаја подсећа да се од почетка сукоба у Украјини ушло у политичке односе који су довели, између осталог, и до тога да Запад почне да тражи решења која треба да демонстрирају да је моћан и надлежан за ситуацију у БиХ, али и да појачају војно присуство у земљи за коју имају интерес.
„Очигледно је да се светски поредак мења и да треба тражити оно што ће омогућити да тај поредак функционише и да се установе правила по којима ћемо се понашати и доносити одлуке у међународној политици. И сам Запад је много инвестирао у то да се не држимо светског поретка, почевши од односа према СР Југославији, па до непотребног ширења НАТО-а, чиме се настојало показати да се занемарују сви други односи у време када је доминантан облик поретка био амерички унилатеризам. Сада се ствари мењају и чекамо да видимо да ли ће уопште бити међународног поретка или ћемо доживети облик неке глобалне анархије. Очигледно да је свет у тражењу”, закључује Шолаја.
Колумну руског амбасадора у БиХ прочитајте ОВДЕ.
Извор: Политика
