Пише: Џевад Галијашевић
Рат између Русије и НАТО пакта, који се води на простору Украјине, све више постаје алиби за наставак фрагментације српског, државно-правног простора.
Понижавање власти у Србији од стране неких држава са којима се договара „Отворени Балкан“, показало је да је то НАТО пројекат који се са мјером „отвара“ а са мјером „затвара“.
Агресивни напади на Републику Српску, прогон и санкционисање носилаца политичких овлаштења и насилна промјена Дејтонског споразума без имало сумње, показују, ко је ту коме непријатељ.
Обесправљени и преварени Срби у Црној Гори, баш као и малобројни Срби на Косову и Метохији, виде јасно куда то иде Србија и гдје је води актуелна власт. Јер, напади на све што је српско, нити престају нити губе на интензитету.
Након лажних дојава о постављеним бомбама широм Републике Србије, фронт терора се из Србије, преселио у БиХ: мало по муслиманском Сарајеву, а знатно масовније по Републици Српској.
Напад на Српску покренут је нападом на дјецу, лажним пријавама у 429 основних и средњих школа у Републици Српској.
Дан послије, мејлови о постављеним бомбама стигли су у бањалучку болницу, УКЦ, у којој је у сваком тренутку неколико хиљада људи, који су у највећем обиму били евакуисани до краја противдиверзионог прегледа.
Исте поруке добили су и у Централној изборној комисији БиХ у Сарајеву, у Врховном суду ФБиХ и Општинском суду у овом граду, затим у Влади Средњобосанског кантона у Травнику, на РТВ БН у Бијељини, Агенцији за истраге и заштиту СИПА итд.
Ниједна бомба није нађена, али је дигнута комплетна полиција, евакуисани су објекти и почела потрага за лицима која су изазвала ширење панике.
Према првим информацијама, пријетећи мејлови су стигли са IP адреса из иностранства.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) June 11, 2022
У Западној геополитичкој хемисфери, нико није показао забринутост због терористичких пријетњи јер су радикални исламисти у свијету, баш као и у Сарајеву, њихови стари савезници и истомишљеници. Штавише: браћа по оружју.
Тероризам у Босни је за друге нације и државе, мање-више, свакодневна појава и очигледно не заслужује да се помиње у њемачким медијима и резолуцијама.
Зато није било невјерице и шока, још мање изненађења, ни у земљи нити у комшилуку: Босна и Херцеговина је широм свијета пронијела славу својих муџахедина и терориста, још док је први командант босанских муџахедина, Шејх Абдел Азиз „Барбароса“, успјешно напао америчку војну базу Дахрхан у Саудијској Арабији; или кад је пет босаанских држављана и 19. муџахедина, предвођених „босанцима“, Халид Шеик Мухамедом и Мухамедом Атом успјела и срушила торњеве Свјетског трговинског центра у Америци (9/11), или кад је задњи командант Муџахедина у Босни, Абдел Кадеер Мохтари, познат као Абу Мали, разорио амерички разарач (УСС Цол), или док је Адис Медуњанин са Најибулахом Зазијем напао њујоршки метро а Сулејман Таловић, атлетски митинг (Salt Lake City) или кад су Босанци рушили по Мадриду чворишта метроа, били активни у Ници, Барселони, Лондону и Берлину, на Батаклану и Шарли Ебдоу.
Не знају ни Њемци, док у Бундестагу пишу резолуције о Босни, да не пишу о оази мира и толеранције, још мање је ријеч о „Мирној Босни“.
Гдје је зрно Босне, ту се тероризам подразумијева.
Па тако и задњих дана маја 2022. године, кад је суд у New York-у прогласио кривим, по шест тачака оптужнице, Мирсада Кандића, јер је радио као регрутер и обавјештајац тзв. Исламске државе.
Како се наводи на страници суда, Кандић је проглашен кривим за удруживање ради пружања материјалне подршке ИСИЛ-у, као и по пет тачака оптужнице - због пружања подршке терористичкој организацији у виду особља, оружја, имовине, лажне опреме и документације.
Пресуда је услиједила након три седмице суђења. Када се потврди, Кандићу за четири пресуђене тачке пријети по 20 година затвора, док му за двије тачке пријети доживотни затвор.
Иначе, Кандић је лоциран и ухапшен на подручју Сарајева те је 2017. изручен САД-у. Америчке власти су за њим трагале годинама. На списку особа за којим се трагало, овај Сарајлија и Босанац, налазио се од 2014. г. а двије године касније за њим је издата међународна црвена потјерница.
Властима САД-а изручен је на аеродрому „Бутмир“ у Сарајеву а по њега је дошао посебни авион, што доказује да је ријеч о особи битној америчком правосуђу.
У суђењу је учествовало 36 свједока а суду су представљени докази о Кандићевом учешћу у операцијама ИСИЛ-а на шест континената, те да је још 2012. покушао напустити САД како би се борио.
Breon Peace, тужитељ САД-а за округ New York, рекао је да је Кандић био високорангирани припадник ИСИЛ-а који је бројне особе регрутовао за ту терористичку организацију. Помагао им је на путу за Сирију и друге територије како би постали припадници ИСИЛ-а. организујући екстремистичке групе којим је осигуравао оружје ширећи насилну пропаганду широм свијета, како би се наставила брутална и крвава терористичка кампања.
Кандић (1981.), Бошњак, поријеклом из Пећи на Косову, напушта New York 2013. год. и борави од почетка 2017. год. у БиХ под босанским именом Един Радончић.
У БиХ је ушао авионом с украјинским пасошем на име Иван Поповић и шест мјесеци је живио у сарајевском насељу Грбавица.
Кад су га, након неколико мјесеци потраге, припадници Државне агенције за истраге и заштиту БиХ лоцирали у изнајмљеном стану, Кандић је код себе имао два лажна косовска пасоша од чега је један државе БиХ, издат на име Един Радончић.
Имао је три банковне картице на различита имена, као и СИМ картице које је користио за комуникацију са својим сарадницима.
На рочишту о екстрадицијском притвору, пред Судом БиХ тврдио је да је "завршио само основну школу и курс за водоинсталатера" и негирао било какве везе с милитантима.
Утврђено је да је у БиХ користио више од 10 идентитета и пасоше шест земаља с којима је путовао од САД-а преко Панаме и Бразила до Турске, Сирије и Њемачке.
На првом рочишту пред Окружним судом САД-а у Источном округу New Yorka, oн се изјаснио да није крив за дјела која му се стављају на терет.
Тужитељи су рекли, што је сада пресудом и потврђено, да је Кандић у Турску отпутовао у децембру 2013. и након тога се придружио "Исламској држави", вршећи регрутацију џихадиста. Комуницирао је са потенцијалним регрутима преко више од стотину Твитер налога.
Један од његових регрута био је Jake Bilardi, аустралијски тинејџер назван "Џихади Џејк" који је извео самоубилачки напад у Ираку у марту 2015.
Кандић је помогао Билардију да отпутује из Мелбурна у Истанбул 2014. и лично га је усмјерио да изведе напад. Такођер је помогао другим људима да путују на Блиски Исток како би се прикључили ИСИЛ-у.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) June 11, 2022
У пресуди се констатује такођер да је Кандић новембра 2013. аутобусом путовао од New York-а у Мексико, летио кроз Бразил, Панаму, Португал, Њемачку, Косово и Турску како би крајем 2013. стигао у Сирију.
У Сирији се придружио упоришту ИСИЛ-а у предграђима Алепа, те организовао и копање тунела испод турско-сиријске границе с циљем пребацивања од 800 до 1000 бораца ИСИЛ-а. Управљао је токовима новца за борце у Сирији, укључујући и двојицу бораца који су Кандићу дали своје банковне картице за трансакције у износу већем од 40.000 долара.
Кандић је био администратор групе зване Тржница Калифата која се бавила продајом минобацача, самоубилачких појасева, јуришних пушака и другог оружја. Један од чланова групе био је и Абу Лукман, који је тада био гувернер ИСИЛ-а за провинцију Рака".
(следи наставак)
Извор: Fakti.org
