Указао је и да су једино Американци као своју доктрину, ово усвојили пре три године, али да нико у Европи званично не тражи међусобно признање. А поводом извештаја ЕП, Вучић је јуче рекао да не негира значај општих аката које усваја Европски парламент, али и да је то „нека чудна политика, ти неки људи тамо не поштују сопствени преговарачки оквир који је донела Европска комисија, а потврдио Европски савет”. Пооштравање терминологије и реторике из европских институција, објашњавају саговорници нашег листа дешава се у врло осетљивом тренутку. Чињеницу да европски званичници уместо термина „нормализација односа” сада званично користе термин „међусобно признање” треба посматрати кроз призму украјинске кризе, неутралне позиције Србије и одлуке да не уведе санкције Русији.
Како објашњава политички аналитичар Центра за друштвену стабилност Срђан Граовац пресија на Србију се појачава да би Београд увео санкције Москви и то је један од притисака, поред онемогућавања увоза руске нафте. Неке земље које су чланице Европске уније, истиче Граовац, ослобођене су тога и могу да увозе нафту, док за Србију која није чланица ЕУ, важе другачија правила. „Ово је у служби увођења санкција Русији. Не треба занемарити чињеницу да Немачка и канцелар Шолц имају визију западног Балкана који ће се интегрисати у ЕУ. Постоји искрена жеља да се то деси. То је једини начин да се овде потисну кинески, руски, као и амерички утицај и да се овде ојача европски утицај”, указује Граовац. Он додаје да је велики проблем то што за то треба подршка САД које контролишу и које могу да утичу на велики број европских земаља. Циљ је да убрзају решење питања КиМ како би овај регион што пре могао да уђе у ЕУ.
Како објашњава за „Политику” научни саветник у Институту за европске студије Слободан Зечевић постоји страх да се украјинска криза не прелије на Балкан. „Немачка је схватила да ова украјинска криза може да се прошири и на Балкан, да је Балкан буре барута које може да експлодира и тражи брзи излаз у признању Косова од Србије, а касније интеграцији Србије у ЕУ, што би потом стабилизовало регион. Њима је украјинска криза отворила очи. Да таква једна криза може да погоди и њих у срцу Европе, на Балканском полуострву, и да они из тога што пре треба да изађу, а да је излаз у томе да Србија призна независност Косова”, указује Зечевић.
Када се говори о појму „нормализација односа” између Београда и Приштине, намеће се утисак да овај термин није до краја дефинисан, што повлачи питање – а шта то значи и да ли исти појам на исти начин тумаче амерички и европски званичници? Поставља се и питање да ли се сада од Србије више не очекује само да почне да третира тзв. Косово као државу, али без формалног признања, већ се тражи да и формално призна косовску независност. Подсећања ради, бивши амерички председник Доналд Трамп у честитки коју је упутио председнику Србије Александру Вучићу поводом прославе Дана државности, 2019. године готово да је изједначио „нормализацију односа” и „узајамно признање”.
„Сједињене Државе остају непоколебљиве у својој подршци вашој посвећености да продубите регионалну сарадњу, а нарочито вашим залагањима ка нормализацији односа са Косовом. Док је на странама да постигну договор који обе могу да подрже, сматрамо да би узајамно признање требало да буде централни елемент трајне нормализације односа. Такав историјски договор, са узајамним признањем у својој суштини, изградио би пут за циљеве евроинтеграције Србије и економски раст”, навео је између осталог бивши председник САД. Термин „међусобно признање” је пракса коју је прихватио и наредни председник Џозеф Бајден.
Из перспективе САД, које признају независност тзв. Косова, очекивано је да под нормализацијом односа подразумевају „међусобно признање”, док ЕУ због одбијања пет чланица да прихвате једнострано проглашену независност, нема јединствен званичан став поводом овог питања. Говорећи о појму нормализације односа, Граовац напомиње да је она подразумевала визију Запада, да се реше сва спорна питања између Београда и Приштине и да као врхунац тога дође до међусобног признања. „Како би дали шансу разговорима, инсистирали су само на томе да се разговара о нормализацији односа. То се код њих увек подразумевало: да сваки разговор између Београда и Приштине, на крају, треба да се заврши признањем. САД су ту биле директне, искреније, и то су нам јасно ставиле до знања”, указује саговорник „Политике”.
А Слободан Зечевић, коментаришући оно што је рекао канцелар Шолц и оно што је о томе казао председник Србије, напомиње да Србија на исту ствар гледа онако како пише, а Немачка је тумачи. „Циљ преговора између Београда и Приштине био је свеобухватна нормализација односа између једне и друге стране и то тако пише. То је компромисни термин који је коришћен пре десетак и више година да би се обе стране приволеле на преговоре. Србија није хтела да призна независност Косова, па је употребљен овај компромисни термин и Србија се тога држи. Немачка га тумачи на свој начин, као да на крају тог процеса долази до признања независности Косова”, указује Зечевић. Он подвлачи да Европски парламент покушава да га протумачи на тај начин и додаје да то није званични став ЕУ, јер он није усаглашен у Савету министара ЕУ. „То је један став Европског парламента, једна резолуција, која није обавезујућа. Али и став ЕП, и став Немачке, има своју тежину и о томе треба водити рачуна”, истиче саговорник „Политике”.
Више о притисцима на Србију прочитајте ОВДЕ.
Извор: Политика
