Општина је за постављање овог спомен-обележја на јавној површини тражила и добила сагласност од потпредседнице Владе Србије и министарке културе и информисања Маје Гојковић. Локална одлука, која је и службено ступила на снагу, усвојена је готово једногласно на прошлом заседању, истог дана када се у Београду чуо немачки захтев да Србија уведе санкције Русији због рата у Украјини.
„То је велика симболика да се 10. јуна, када је немачки канцелар Олаф затражио увођење санкција за Русију, у Сремским Карловцима хитно усвоји одлука о бисти Петру Великом”, каже за „Политику” карловачки опозициони одборник и радикал Драган Тришић.
Он је као и већина других у скупштини подржао предлог, без обзира на свој опозициони статус, јер, како објашњава, драго му је да се поставља биста цара који је значајан не само за руску историју него и за српску.
„Вековне су те братске везе. Видимо то руско присуство код помоћи Карловачкој митрополији, код миграција након Октобарске револуције или код Карловачког мира, који је склопљен управо за време владавине овог цара... Просто, цар ће бити међу својима”, каже овај одборник.
Свој глас за бисту руског императора дао је и Бранислав Санчанин, који је у јавности помињан као одборник Лиге социјалдемократа Војводине, странке која се залаже за санкције Русији.
„Нисам члан Лиге, али био сам на листи ’Војвођански фронт’. То је био више технички, него суштински глас”, каже он за „Политику”.
Њему је, иначе, пре непуне две године запаљен аутомобил, али надлежни то, како нам је овом приликом рекао, нису расветлили.
Не чуди се, као његов колега Иван Стијеповић, одборник групе грађана „Карловачка листа”, што се подиже споменик цару друге државе, већ Санчанин сматра да се разлог захвалности увек може наћи на простору на коме су кроз три века биле разне државе.
Једини који је гласао против био је одборник Стијеповић, који за „Политику” каже да не зна да ли је у 21. веку неко постављао бисту туђем цару и да би по тој логици требало поставити бисту Леополду Другом, који је дозволио отварање Карловачке гимназије.
„Предлог за бисту Петру Великом добили смо два минута пред скупштину, без конкурса за идејно решење, с безвезним образложењем и тајмингом који је одабран да буде прст у око. Чудно је да мала општина ради тако нешто док председник државе покушава да се не придружи санкцијама Русији, али и да не иде контра политике западних држава. Незгодан је тренутак поставити бисту цара који је, како чујемо, узор Владимиру Путину”, каже одборник „Карловачке листе”.
Петар Велики је почетком 18. века, како се наводи у образложењу одлуке, послао у Сремске Карловце прву граматику и буквар који је у будући центар српске духовности донео учитељ Максим Суворов.
„То је означило настанак прве српске школе у Сремским Карловцима. Улога цара Петра Великог, као оснивача Руске школе у Сремским Карловцима, и помоћ фрушкогорским манастирима је битна страница у историји културних веза српског и руског народа”, образлаже се.
О будућности Темељног уговора између Црне Горе и СПЦ прочитајте ОВДЕ.
Извор: Политика
