Оне ће наићи на одговор Москве, изјавио је заменик директора Одељења за информисање и штампу Министарства спољних послова Русије Алексеј Зајцев.
Нагласио да је потписивање протокола о приступању Алијанси Хелсинкија и Стокхолма "још један корак ка ескалацији политичких и војних напетости у Европи", они "треба да схвате да ће придруживање Северноатлантском блоку погоршати ситуацију на Арктику и Балтику".
Према речима Зајцева, у том случају "биће знатно сужене могућности за мирну сарадњу која је сада веома потребна у овом делу света".
"За жаљење је што су се две независне државе, чији је глас одувек био приметан и које су дале значајан допринос формирању најважнијих елемената војне безбедности после Хладног рата, пристале да поделе део периферије НАТО-а, заправо, да дозволе себи да буду увучене у туђу геополитичку игру против Русије. Спремајући се да уђу у НАТО, Хелсинки и Стокхолм морају бити свесни последица: све мере предузете у овим државама за стварање претњи безбедност наше земље неминовно ће наићи на одговор", истакао је он.
Како је навео, Шведска и Финска ће након уласка у НАТО пасти под већи утицај Сједињених Америчких Држава и постати објекти војног планирања алијансе.
"Уласком у Алијансу, Хелсинки и Стокхолм постаће предмет коалиционог планирања. Биће принуђени да безусловно слушају упутства из Брисела, а тачније – из Вашингтона", констатовао је он.
Раније су Финска и Шведска због догађаја у Украјини 18. маја предале генералном секретару војног савеза захтев за улазак у Алијансу.
Након што је Турска саопштила да је повукла своје примедбе које су сметња да Шведска и Финска уђу у НАТО, генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг је у току самита Северноатлантског савеза у Мадриду објавио да су његови лидери одлучили да позову ове земље у Алијансу.
Запад не одустаје
Говорећи о ситуацији у Украјини Зајцев је истакао да је самит НАТО одржан у јуну показао да Запад неће одустати од своје политике даље ескалације ситуације у Украјини. Како је рекао, то се види и у одлуци о појачаном пакету подршке Кијеву.
Он је нагласио да у Украјину континуирано стижу велике испоруке оружја, а европски савезници те земље подстичу милитаристичке тежње украјинских власти.
О наоружавању Молдавије
Мало је вероватно да ће додела Молдавији транше за западну војну технику допринети безбедности Кишињева и регулисању ситуације у Придњестровљу, сматра Зајцев.
"Мало је вероватно да ће пумпање оружјем НАТО-а, које не подрива само неутрални статус Републике Молдавије, помоћи у јачању њене безбедности и стварању повољне атмосфере за напредак у преговорима о придњестровској ситуацији", закључио је он.
Придњестровље, у ком 60 одсто становника чине Руси и Украјинци, тражило је отцепљење од Молдавије и пре распада СССР-а, плашећи се да ће се Молдавија на таласу национализма придружити Румунији.
Након неуспелог покушаја молдавских власти да силом реше проблем 1992. године, Придњестровље је практично постало територија коју не контролише Кишињев.
Извор: Спутњик
