Пише: Зоран Миливојевић
Упад Русије у Украјину потврдио је мултиполарност, прерастао у суштини у сукоб Русије са САД и НАТО и постао директан повод за редефинисање глобалних односа у већ тињајућем ривалству САД са Русијом и Кином. Тектонски поремећаји на глобалном плану са руско-украјинским ратом, које нико више не спори, увели су свет у нову поделу. У првом плану у том контексту сада је нескривено настојање САД и западне алијансе да изолацијом и исцрпљивањем Русије исту потисне као једног од ривала и потврди своју глобалну супрематију, док би успех са Украјином омогућио САД активан наступ према новом центру глобалних збивања, Пацифику и Кини као главном ривалу. Ова јунска серија западних скупова на највишем нивоу у Европи (самити ЕУ, Г7, НАТО) управо је томе посвећена са мултидисциплинарним агендама које треба да утру пут у кумулативну реализацију наведених циљева на средњи и дужи рок.
У исто време 23-24. јуна успешно је одржан на највишем нивоу и самит БРИКС-а, којем је председавала Кина, са платформом и пројекцијом одговора на (поводом Украјине) програмиране кључне глобалне циљеве западне алијансе. Пуно учешће (неизоловане) Русије, додатно потврђује да се улази у стратешко двострано глобално ривалство у наредном периоду и уобличавање новог светског поретка. Сам функционални БРИКС насупрот западу који иначе има и тенденцију проширења према Азији и Латинској Америци, потврђује да је подела света већ ту. У прилог томе и чињеница да земље Африке, Латинске Америке, Залива, Азије са мањим изузетком (Јапан, Јужна Кореја, Сингапур), нису увеле санкције Русији што значи да стратегија запада (са Украјином) ипак нема доминантно упориште на глобалном плану.
Новонастала подела се базира на два супротстављена глобална концепта: западном на челу са САД о светском поретку који је заснован на „правилима” која одређује неолиберални приступ са нагласком на (прокламоване) вредности западног света (владавина права, људска права, супротстављање ауторитарним режимима, итд.) и већег дела остатка света којег са глобалним утицајем чланица симболично оличава у овом тренутку БРИКС, а који наступа са позиција још формалнополитички важећег поретка заснованог на Повељи и систему УН и њима устројеним начелима и принципима међународног права и односа. Кинески председник Си је на самиту био јасан: „Земље БРИКС-а треба да се залажу за једнакост и правду, да охрабрују међународну заједницу да практикују истински мултилатерализам и да подржавају међународни поредак заснован на међународном праву”, уз апел на свет да одбаци хладноратовски менталитет, једностране санкције и њихову злоупотребу. И Путин оценом: „Лидерство земаља БРИКС-а у формулисању позитивног курса ка изградњи истинског мултиполарног система међудржавних односа, заснованог на универзално признатим нормама међународног права и кључним принципима Повеље УН, од круцијалне је важности као никад до сада.”
Када су велике силе у сукобу и деле свет борба за сфере утицаја добија приоритет. Чињеница да се у Украјини у суштини ради о сукобу Русије са САД и НАТО на основи глобалног ривалства два табора, основ је те борбе на европском простору. Потврда је најновија геополитичка одлука ЕУ о кандидатурама Украјине и Молдавије за чланство у ЕУ мимо стандардних норми и принципа, чиме се маркира интересна сфера и пре исхода руско-украјинског рата. Исто важи и за пример Србије од које се изричито тражи да не седи на „две столице” и да треба да се определи за једну од страна у већ дефинисаној подели, уз приклањање „правилима” делом на рачун њених директних интереса, те норми и принципа међународног права. Има се у виду географска и развојно-интересна међузависност Србије са западом и њен стратешки циљ – приступање ЕУ. Глобални контекст борбе за утицај Запад потврђује и ван Европе најновијом пројекцијом ангажмана Г7 на глобалном плану, наглашено деловање НАТО-а ка Азији и Пацифику, и управо формираним пактом САД, Велика Британија, Аустралија, Јапан, за деловање у Полинезији насупрот Кини.
Одлучност обе стране да рат у Украјини како-тако не изгубе, потврђује његову глобалну тектонску функцију као увод у нови светски поредак. У Европи сам рат већ производи тешке политичке, економске, социјалне последице, а тек ће његов стварни исход, извесно путем силе, одредити границе већ подељеног света и новог светског поретка.
О стању на фронту у Украјини прочитајте ОВДЕ.
Извор: Политика
