Борис Џонсон се исељава из Даунинг стрита у најбољем могућем тренутку. На дан кад буде обелодањено име његовог наследника адвокати ће ступити у штрајк на неодређено време. Кривичари, који од јуна наизменично прекидају рад, тоталном обуставом 5. септембра засениће именовање новог премијера, који већ на терету, уз овај притисак, има и ланчану серију штрајкова, незапамћену у последњих неколико деценија.
Да ова вест стиже из Француске, то би се приписало француском духу, револуционарном карактеру склоном да на улицама бране радничка права. Али помисао на то да Британци облаче прслуке (не жуте као Французи него црвене), значи да је заиста догорело. Министар правде Доминик Раб сматра да ће штрајк адвоката омести правду, мислећи на десетине хиљада већ нагомиланих нерешених предмета. Што се адвоката тиче, они обустављају рад управо да би достигли правду на коју се, кад је реч о неопходности повећања зарада, позивају и лучки радници који су минулог викенда ступили у штрајк.
Правда је ових дана популарна реч. Мањка је и железничарима, који су започели највећи штрајк у последњих 30 година. Паралисали су пруге. Блокадом рада у Лондону су изазвали хаос, не само на делу подземне железнице, већ и у аутобуском промету, што је изазвало гужве у главном граду. О поремећајима националног железничког промета да и не причамо. Кажу да говоре и у име других запослених у јавном сектору када тврде да једва излазе на крај због скока цена хране и енергената.
Стопа инфлације је у јулу достигла нову највишу лествицу у последњих 40 година – од 10,1 а очекује се да ће ићи ка 13 одсто. Аналитичари су прогнозирали 9,8 процената.
На Острву је, бар се тако сматрало с почетка, правда сустигла само Бориса Џонсона, који је напокон смењен због бахатог понашања и вођења владе под скандалима неприличним за британског премијера. Сада већ говоре да је срећник и да је побегао на време те да би заправо праведно било да се он презнојава пред незадовољним радницима. Овако ће „врућ кромпир” запасти Лиз Трас, министарки правде у његовом кабинету, или Ришију Сунаку, његовом министру финансија – финалистима за избор новог шефа владе.
Неко од њих ухватиће се укоштац и с гневом привредника, који ће се због штрајкова теже него што су замислили опорављати од последица које је на пословање оставио вирус корона. Лето незадовољства проширило се и међу наставницима, медицинарима, аеродромским и поштанским радницима, запосленима у градској чистоћи.
Британски радници траже већу плату. Прст упиру у конзервативну владу. Буде се и опет јачају британски раднички синдикати. Они оптужују послодавце да стављају профит испред запослених, а влада оптужује њих да земљу држе као таоца зарад откупнине.
Хоће ли нови становник Даунинг стрита у овом амбијенту бити способан да одржи курс? Да ли ће на следећим изборима све ово успети да преживи владајућа конзервативна странка или ће се, пак, синдикати показати као недорасли противник?
Велика Британија је у 2020. претрпела највећи пад БДП-а од времена „Великог мраза” 1709. Годину касније бележе опоравак, али мрачне прогнозе опет су се надвиле над Острвом, што потврђује и тамошњи завод за статистику, који је ревидирао већ изнете процене о паду БДП-а за 9,3 одсто. Био би то најлошији учинак од Првог светског рата, али нове процене иду још дубље у прошлост. И с првобитном рачуницом британски економски суноврат најгори је унутар групе развијених земаља Г7. Упркос снажном прошлогодишњем опоравку, прогнозе за крај ове године опет указују на рецесију.
Штрајкови радника имаће разоран ефекат. Први пут у последњих 30 година лучки радници штрајкују, и то у највећој британској луци. Хиљаде њих, макар до уторка, што је у првој рунди осам дана, неће радити због спора с послодавцем око плата. Кроз контејнерску луку „Феликстоу” на југоисточној обали Енглеске прође око четири милиона контејнера годишње с 2.000 бродова, што је у просеку 48 одсто укупне британске контејнерске трговине. У организацијама за транспорт терета наводно нису под стресом и макар јавно тврде да их штрајк неће пореметити. Објашњавају да не очекују велике поремећаје јер су флексибилни, што у преводу значи да имају довољно залиха у ланцу снабдевања, а ако се радници буду „дурили” дуже од осам дана, постоје и алтернативне руте. Други се не би сложили ни с њиховим тврдњама да ће напослетку радник бити злоупотребљен од стране синдиката, који преко њихове грбаче играју игру „ко први трепне”.
А како држати инфлацију под контролом док помажете људима којима расту рачуни код куће, загонетка је с којом ће се суочити будући премијер.
О дешавањима у Украјини прочитајте ОВДЕ.
Извор: Политика
