Према њеним речима, Кијев је постао неоубиљан према Москви након њене реакције на захтев Шведске и Финске за чланство у НАТО.
„Због тога, не схватамо веома озбиљно ниједну изјаву Руске Федерације и бићемо спремни да се вратимо дискусији након ослобођења наших територија“, рекла је Стефанишина у интервјуу за Европску правду.
Врховна рада Украјине је у децембру 2014. изменила два закона, којима се одустаје од ванблоковског статуса државе. У фебруару 2019. украјински парламент је усвојио амандмане на устав, фиксирајући курс земље у ЕУ и НАТО. Украјина је постала шеста држава која је добила статус партнера за проширене могућности НАТО-а.
Представници званичног Вашингтона су више пута изјављивали да се у овој фази не разматра могућност уласка Украјине у НАТО. Истовремено, САД су нагласиле да алијанса никада неће одустати од политике „отворених врата” и нису искључиле да би Кијев у будућности могао да покуша да се придружи тој организацији.
О ванблоковском и ненуклеарном статусу Украјине разговарало се током руско-украјинских преговора који су почели крајем фебруара, али су касније замрзнути.
Русија је више пута нагласила да је НАТО усмерен на конфронтацију. Портпарол председника Руске Федерације Дмитриј Песков изјавио је да даље ширење алијансе не би донело већу безбедност Европи,и да НАТО има агресиван карактер. Истовремено је напоменуо да могући улазак Шведске и Финске у НАТО не сматра као егзистенцијалну претњу Русији.
Изјаву градоначекника Одесе о преговорима са Русијом прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
