Редакција портала Нова.рс упоредила је цене хране у размаку од месец дана. Поредили смо цене производа истих произвођача у истој продавници једног ланца маркета у Београду, а поскупљења се уочавају код готово свих производа.

Месо све скупље

Месо полако, али сигурно, постаје све већи луксуз на трпезама у Србији.

Тако је килограм свињског бута 20. јула коштао 709, док је само месец дана касније, 20. августа његова цена износила 750 динара.

Јунећи бут је месо које је и пре него што је инфлација у Србији узела маха, било скупо.

Ипак, ни оно не остаје имуно на поскупљења. Тако је у јулу килограм овог меса коштао 1.300, док сада кошта 1.360 динара.

Што се тиче пилећег филеа, његова цена је у јулу износила 792 динара по килограму. У августу нисмо успели да пронађемо месо истог произвођача у продавници у којој смо поредили цене, али се иста врста меса, само другог произвођача, продаје по цени од чак 900 динара. Дакле, исти производи различитих произвођача ценовно се разликују и преко 13 одсто.

Пилећа крилца, једно од најјефтинијих делова пилета, такође више није јефтино као што је раније било.

Сада килограм крилаца кошта 350 динара, док је у јулу његова цена била 295 динара. Дакле, килограм ове врсте меса за месец дана поскупела су за чак 18,64 одсто, што је највеће поскупљење које је наша редакција забележила.

Цене основних намирница – замрзнуте или ипак не?

Поредили смо и цене јаја. Тако је иста врста, истог произвођача, у истој продавници, један од ретких производа који није поскупео – за месец дана, цена 10 јаја остала је иста, те износи 210 динара.

Литар млека од 2,8 одсто млечне масти, и поред ограничене марже које трговци могу да убирају, такође је поскупело.

У јулу је тако овај производ коштао 125 динара, док је сада нешто скупљи, те кошта 130 динара.

Килограм јогурта од 2,8 одсто млечне масти такође је поскупео. Уместо 135 динара, колико је овај производ коштао у јулу, сада је за њега потребно издвојити 145 динара.

Уредбом Владе Србије ограничена је и маржа за бело брашно Т-400 и Т-500 у паковањима до пет килограма. Међутим, обе врсте брашна су у протеклих месец дана поскупела за десет динара. Тако је килограм белог брашна Т-400 коштало 75 динара, а Т-500 69, док су сада њихове цене 85, односно 79 динара по килограму.

Међутим, цена сунцокретовог уља, како је прописано Уредбом о ограничењу цена основних животних намирница, остала је непромењена, те још увек износи 200 динара по литру.

Килограм кристал шећера пре месец дана коштао је 97 динара.

Међутим, када смо у исту продавницу отишли месец дана касније, овог производа није било.

Несташица шећера

Не само да није било шећера у паковању од једног килограма, већ није било ниједне врсте белог шећера. Иако су рафови потпуно празни, потрошаче у продавници чека и већ добро познато обавештење, да не купују више од пет килограма шећера у једној куповини.

Поврће – цене варирају

Поврће је категорија хране у којој јесте дошло до поскупљења, али се одређени производи ипак могу „похвалити“ смањењем цена.

Тако је килограм младог кромпира пре месец дана коштао 100 динара, док је сада његова цена ипак нешто нижа – 95. Слична је ситуација и са парадајзом. Килограм овог производа у јулу је коштао 130, док сада његова цена износи 120 динара.

С друге стране, краставац и тиквица су поскупели.

Тако је за килограм краставаца у јулу било потребно издвојити 100, а за тиквице 60 динара, док потрошачи за ова два производа сада плаћају 130, односно 65 динара по килограму.

Докле ће цене расти?

Већ месецима економисти упозоравају да ће цене расти до краја године, а у тренутку када Влада укине Уредбу о огрнаичењу цена основних намирница – чека нас права експлозија цена.

Недавно је професорка Економског факултета др Даница Поповић у интервјуу за Нова.рс рекла да су основни разлог за поскупљења очекивања, и то двострука.

„Најпре, сви смо сведоци да су се цене хране удвостручиле. Уз раст цена горива, ту је битно допринело и дугогодишње смањење сточног фонда. Сада су се те две силе спојиле: меса је све мање, а цене ће расти. Ту за сада спаса нема – нити ко нуди јефтиније месо, нити купци смањују тражњу“, рекла је она.

Муке потрошача

Према речима Дејана Гавриловића, председника Удружења за заштиту потрошача „Ефеткива“, с обзиром на то да примања процентуално не прате раст инфлације и поскупљења свега, не само хране, сигурно је да ће потрошачи све теже да излазе на крај са тим. Нешто ће морати да трпи – или ће се смањити квалитет или количина хране, или ће трпети нешто друго, попут рачуна, одеће, обуће, образовања и слично.

„Проблем је све већи, сигурно ће негативно утицати на буџет потрошача, али ће вероватно утицати и на приходе државе, јер кад цене расту и потрошачи немају довољно новца да купују како су раније куповали, него момрају да врше редукцију одређених потрошачких навика, онда ће и држава вероватно имати и мањи прилив ПДВ-а“, каже саговорник Нова.рс

Гавриловић сматра и да ће цене наставити да расту, али докле ће то ићи и када ће се поскупљења зауставити, у овом тренутку нико не може да прецизира.

Извор: Нова