Он је, гостујући на РТС-у, подсетио да грејна сезона званично почиње 15. октобра, да се ремонтни радови завршавају и да су топлане у обавези да до 1. октобра доставе извештаје о ремонтима.
„Изазовна је сезона испред нас, сви се озбиљно баве овом темом. На састанку представника топлана је констатовано да је за сам почетак грејне сезоне обезбеђено довољно енергената. Једна трећина свих количина природног гаса се налази у Банатском двору и у Мађарској у складишту. Сам почетак ће бити без проблема”, рекао је Стојановић.
Напоменуо је да ако дан, два или три дневна просечна температура буде испод 12 Целзијусових степени да грејање може почети и раније, односно од 1. октобра.
„У Србији има 60 система за даљинско грејање, од тога је 36 на гас, 27 користе мазут, 13 угаљ и девет или 10 користе биомасу. Неке топлане имају енергентски микс, тако да се цифре разилазе”, рекао је Стојановић, преноси Бета.
Истакао је да од 36 топлана на гас, њих 16 немају могућност конверзије, односно преласка на неко друго течно гориво, тако да сада постоји 16 топлана за које морају бити обезбеђене количине природног гаса и да „смо 2009. године вежбали такву ситуацију”.
„Мазут је поскупео 65 одсто од прошле године до ове године. То у цени резултира са 30 до 40 одсто поскупљења. Од 60 топлана, 13 није поднело захтеве за поскупљење, остали су поднели и до сада је одобрено 13 или 14 захтева. То су повећања од два, па до 38 одсто”, рекао је Стојановић и подсетио да о томе одлучују локалне самоуправе.
Напоменуо је да је наплата грејања добра, али и подсетио да је дуг становништва топланама 15 милијарди динара.
Рекао је да свако смањење температуре за један степен резултира смањењем потрошње енергената за шест одсто.
„То значи да ако топлане потроше 600 милиона кубика природног гаса, да се за 36 милиона кубика гаса може смањити потрошња”, рекао је Стојановић.
Шта су Делије поручиле председнику и премијерки, погледајте ОВДЕ.
Извор: Политика
