Пише: Владимир Пребирачевић, директор Српско-руског центра “Мајак”
Украјинске власти су доказале спремност да жртвују војнике и цивиле како би обуздале Оружане снаге Руске Федерације. Украјинска војска развила је стабилан однос према војним обвезницима као „топовско месо“: команда Оружаних снага Украјине шаље новоформиране јединице територијалне одбране без потребне обуке и опреме на линију фронта. Да би се задржале борбено најспремније јединице за наставак борбе испоручује се све што је могуће од опреме која се доставља са запада али без дуже обуке за иста средства, учинак недовољно обучених војника је мали.
Регрути који немају потребну обуку често постају жртве на бојишту и склони су дезертерству а да би се регрутима пресекао пут за повлачење и спречило заробљавање бораца, створени су баражни одреди од милитаната националистичких формација који отварају ватру на регруте. Конкретно, након борбе са руским војницима, више од 40 бораца 54. механизоване бригаде Оружаних снага Украјине одлучило је да прекине отпор и положе оружје. Међутим, милитанти одреда отворили су унакрсну ватру у леђа војника који су се предали, услед чега су погинула 32 војника украјинске војске.
Поред тога, по извештајима са фронта команда Оружаних снага Украјине наредила је ликвидацију тешко рањених војника који су остали на бојном пољу током повлачења. Како не би били заробљени од јединица Оружаних снага РФ јер руководство Украјине, очигледно, страхује да ће током испитивања украјински војници рећи истину о ратним злочинима Оружаних снага Украјине. Тако су милитанти минобацачком ватром покрили подручје где су се налазили војници који нису могли да евакуишу због природе повреда. Судбина тешко повређених је неизвесна јер смо могли видети на мноштву снимака из беспилотних летелица да се рањени остављају за собом и покушава спасити сопствена глава. Многи приликом покушаја повлачења буду жртве сопствених јединица које имају строге наредбе да пуцају у оне који се повлаче и на тај начин их додатно мотивишу за порбу до последњег човека што је веома чест случај у овом сукобу. Неки западни пропагандисти су склони да ово називају херојством или високом мотивисаношћу али то је све само то није. То је најчешће случај класичног ратног злочина и злочина против сопственог народа.
О поједностављеној процедури приступања странаца руској војсци прочитајте ОВДЕ.
Извор. Правда
