Ово су речи грађана који су минуле дане провели у редовима да одају почаст преминулом монарху с најдужим стажом, коју наслеђује њен син, најдуговечнији престолонаследник. Њеним одласком Чарлс је добио круну, али и огроман терет и обавезу да одржи статус монархије у очима, и пре свега, у срцима Британаца, какав је наметнула Елизабета. Да ли ће син успети да прескочи мајчину сенку? Да ли је, иако у 73. години, дорастао задатку или је, што се све гласније чује, смрћу Елизабете Друге, означен почетак краја односа према британској монархији какав је она градила и чувала 70 година? Нова химна каже да Бог чува краља али – да ли ће га сачувати Британци?
Нација плаче, али је немогуће оглушити се о оне који на улицама носе транспаренте: „Он није мој краљ. Укините монархију”. У тамошњој штампи већ се појављују критике на рачун штетности монархије по бивше колоније и закључком да је дошло време да с Чарлсовим доласком на престо замисле другачију будућност. На „Твитеру” се већ појавио нови покрет под хештегом #notmyking. Може се очекивати да ће активисти ојачати након сахране у понедељак. Они који не подржавају монархију, а нису били вољни да критикују краљицу, неће се устручавати пред краљем. Мораће много тога да докаже јер чак и они који обожавају краљицу, Чарлса гледају скептично.
Он носи бреме мајчине славе и недостижне харизме, чињеницу да већина вероватно више од њега симпатише његовог сина Вилијама. Чарлс је деценијама носио незахвалан епитет краља у чекању. Такође, младе генерације које треба да у њему виде оно што су у Елизабети видели њихови родитељи, баке и деке, о Чарлсу знају углавном оно што су на „Нетфликсу” видели у серији „Круна”. Захваљујући телевизијским интригама, знају да је имао скандалозан живот обележен љубавним троуглом и трагичном смрћу обожаване принцезе Дајане. О томе да краљ, далеко мање популаран од своје мајке, мора да обезбеди будућност куће Виндзор, пише и „Вашингтон пост”, не доводећи у питање опстанак монархије, али и не спорећи да су републиканци с Чарлсом добили шансу. Лист цени да краља чекају изазовна времена, постављајући питање које је једном изговорила његова бивша жена Дајана: „Може ли он бити краљ људских срца?” Британци много воле анкете, које ових дана кажу, да генерално, нација жели да задржи монархију, али је упитно да ли то расположење и даље држи осећај лојалности према краљици. „Вашингтон пост” подсећа да је пре десетак година 75 одсто Британаца подржавало монархију, али да је подршка ове године пала на 60 процената, док је краљичина лична популарност била око 81 одсто. Емоција поводом губитка краљице утицала је и на јачу наклоност према краљу. Ефекти су видни у свежем истраживању, које каже да 63 одсто Британаца мисли да ће бити добар краљ, за разлику од, свега 32 процента, у мају. Али половина од ових 63 одсто, такође, кажу да би волели да се он повуче с трона пре смрти и уступи круну сину Вилијаму.
„Њујорк тајмс” се позабавио Чарлсом који је изградио своје царство пре него је наследио краљевство, претварајући своје имање познато као војводство Корнвол уз огроман тим менаџера у најуноснији породични бизнис. У одбрану му је стао бивши премијер Дејвид Камерон рекавши за Би-Би-Си да мисли да је краљ понашањем већ наговестио да ће монархија бити „лежернија”, неформалнија – што би могао бити краљев џокер у рукаву. Камерон је подсетио да се Чарлс зауставио када је ушао у Бакингамску палату да би разговарао са грађанима, чак је прекршио протокол дозволивши да га загрле и пољубе, чиме је послао сигнал да жели да осете да им је приступачан – да жели да га воле.
О спремању кинеске војске за прави рат прочитајте ОВДЕ.
Извор: Политика
