У анализи Си-Ен-Ен, наводи се да ће Украјина увек желети више, а да ће Запад своје будуће одлуке заснивати искључиво на процени сопствених интереса.
Епилог слања тенкова, оклопних возила "бредли", антиракетних пројектила "патриот", како пише лист, између осталог је смрт 45 људи, укључујући и шесторо деце у гранатирању деветоспратнице у Дњепру - а за коју је бивши саветник Владимира Зеленског рекао да кривица за обрушавања зграде на украјинском ПВО систему који је оборио крстарећу ракету.
"Суочавамо се са крајем света каквог познајемо", констатовала је прва дама Украјине Олена Зеленска на Светском економском форуму у Давосу у уторак.
Питања са којима се Запад сада суочава су озбиљна. Колико далеко НАТО треба да иде у снабдевању све очајнијих захтева Украјине за бројнијим и софистициранијим офанзивним оружјем? Која је црвена линија Русије, да ли укључује употребу нуклеарног оружја на бојном пољу које би могло да отвори ужасно ново доба ратовања и ризик од есклације новог сукоба између САД и Русије? Затим се поставља питање колико ће још дуго трајати политичка воља Запада да спасе Украјину, у Сједињеним Државама и Европи – чак и ако је блага континентална зима ослабила Путинове напоре да води енергетски рат против цивилног становништва, пише Си-Ен-Ен.
Пензионисани генерал Весли Кларк, бивши врховни командант НАТО савеза за Европу, рекао је у уторак да Запад мора да учини много више, посебно након напада на Дњепар.
"Морамо Украјини дати оружје да избаци Русију. Русија не попушта у ономе што ради, Путин мобилише више снага. Планира још једну офанзиву. Сјајно је што им дајемо 10 тенкова из Британије. Десет тенкова? Украјини треба 300.500 тенкова. Одлично је што покушавамо да им пошаљемо још неколико хаубица, али то није довољно. Морамо се озбиљно позабавити овим", рекао је Кларк.
Сва ова питања у средишту су изузетног налета дипломатских активности са обе стране Атлантика.
Џозеф Бајден је у уторак разговарао са немачким канцеларом Олафом Шолцом и пожелео је добродошлицу холандском премијеру Марку Рутеу у Овалној канцеларији. Делегација високих званичника САД посетила је Украјину. Први човек америчке војске Марк Мили отпутовао је у Пољску где се први пут сусрео са украјинским колегом. Ове недеље у плану је и састанак Украјинске контакт групе у Немачкој када ће се 50 земаља састати и обећати нову подршку Кијеву.
Бајденово оживљавање хладноратовског савеза против Русије и само наслеђе у Украјини, које амерички лист назива "једним од најзначајнијих и до сада најуспешних америчких спољнополитичких подухвата", мало ће значити ако Вашингтон не настави да финансира и наоружава снаге Зеленског све док траје сукоб чији крај се ускоро не назире.
Државни секретар САД Ентони Блинкен нагласио је америчка помоћ Украјини еволуирала како је еволуирала и сама "руска агресија".
"Ми смо континуирано пружали оно што је Украјини потребно и то радимо тако да одговоримо на оно што се заправо дешава на бојном пољу, као и на будуће потребе", рекао је Блинкен.
Надовезујући се на његове коментаре, Џон Кирби, координатор Савета за националну безбедност за стратешке комуникације рекао је да би нове најаве о оружју и помоћи могле да дођу "можда већ крајем ове недеље".
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен у међувремену је обећала да неће одустати од подршке Украјини.
"У прошлој години ваша земља је покренула свет и инспирисала Европу и могу да вас уверим да ће Европа увек бити уз вас", рекла је она у Давосу после обраћања Зеленске.
А у Европи расте оптимизам да ће Олаф Шолц, који би у среду требало да говори у Давосу, предузети значајан корак за нацију која се гнуша милитаризма још од Другог светског рата и пристати да пошаље тенкове у Украјину.
Да ли се обећања војне помоћи поклапају са реализацијом, показаће наредни дани.
О пресецању снабдевања гарнизона у Марјинки прочитајте ОВДЕ.
Извор: РТ
