Пише: Владимир Димитрићевић
У организацији Уније синдиката просветних радника Србије, 13. јануара 2023, у Гимназији у Чачку, одржан је научни скуп „Пред Светим Савом: одбрана српског образовања“, који је окупио нека од најугледнијих имена наших бораца за очување школе пред налетом глобалистичког нихилизма. Говорили су: Влајко Пановић, клинички психолог: Одрастање данас – изазови и одговори; проф. др Александар Липковски: Реформа српског образовања – узроци и последице: др Катарина Мајсторовић: Европске вредности?; проф. др Милош Ковачевић: Урушавање дигнитета српског језика; проф. др Михаило Шћепановић: Страдање српског језика у Црној Гори; проф. др Слободан Владушић: Ликвидација човека књижевности; проф. др Ђорђе Чантрак: Индустријализација образовања; др Никола Стаменковић: Виљем Џејмс о девалвирању доктората; проф. др Зоран Чворовић: О корупцији у високом школству (на примеру афере „Индекс“).
Читаоци могу погледати излагања угледних предавача на линковима испод текста.
Јасно је, наравно, да је наша борба само део једног широког фронта за одбрану образовања на светском нивоу.
У доба када неолиберални капитализам разара последње остатке хуманистичког образовања, насталог на најбољим традицијима европског културног наслеђа, учионице заиста постају прве линије фронта „у рату овом који сећање брише“ (Миодраг Павловић). Методе су, како вели савремени италијански философ Дијего Фузаро, различите; на програму је „уклањање културе, корпоративизација школа, програмирана идиотизација ученика трансформисаних у ’потрошаче образовања’, укидање наставног процеса“. Данашњи капитал мора одстранити сваку могућност појаве мислећег човека. Зато је сасвим је и разумљив позив овог философа: „Потребно је да се наставници успротиве тако што ће подучавањем вредности класика и историје, уметности и филозофије, критичком мишљењу, омогућити снажно супротстављање економском кретенизму и програмираном идиотизму, ма где они били доминантни“.
Радити са младима је тешко и одговорно. У античкој Грчкој, педагог је био роб који је децу слободних грађана водио у школу и доводио из школе, надзирући њихово понашање и учење. Због тога су му деца правила разне смицалице и пакости, које је он морао да стоички подноси. И данас треба бити педагог – водити децу за руку, и преузимати одговорност за овај свет, све тежи за разумевање; али, да се не лажемо, и све суманутији.
Хана Арент је писала: "Извор ауторитета у васпитању је прихватање одговорности за свет. Ауторитет васпитача и квалификација учитеља две су различите ствари. Ауторитет изискује одређену квалификацију, али квалификација сама, ма како добра, не може зајемчити ауторитет. Учитељ се квалификује својим знањем о свету и способношћу да га преноси другима, али ауторитет он има само у оној мери у којој прихвата одговорност за свет. Васпитач је пред дететом као заступник свих одраслих грађана: показује му прилике у свету и говори - ево, то је наш свет".
А шта ћемо ми да кажемо нашој деци? Завршите школу и отвориће вам се сви путеви? Будите добри и морални, и постаћете вођи и ауторитети?
Ипак, са злом се не треба мирити. Најновији скуп УСПРС је доказ да мирења са рушењем школства неће и не може бити.
Линкови:
unijasprs.org.rs/vesti/u-gimnaziji-odrzan-naucni-skup-pred-svetim-savom-odbrana-srpskog-obrazovanja
https://www.facebook.com/usprs/videos/1213157095984593/
www.facebook.com/usprs/videos/3436638239957659/
https://www.facebook.com/usprs/videos/507109834742729/
Више текстова Владимира Димиттријевића прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
