Овај труст мозгова је познат широм света по томе што делује у зони интереса Пентагона и ЦИА, по чијој наруџбини израђује десетине студија. Многе од њих нису за објављивање.
Годишњи буџет RAND Corporation је а 357 милиона долара.
Извештај барата са четири сценарија. Сваки од њих почиње хипотетичким нападом руских оружаних снага на снаге Северноатлантске алијансе.
По првом, Руска Федерација изводи демонстративни ракетни напад на складиште или празан аеродром неке земље НАТО, без жртава међу војним и цивилним становништвом. У овом случају корпорација препоручује чисто дипломатски и економски одговор, јер симетричан напад на инфраструктурне објекте или агресивне акције у сајбер простору могу изазвати ескалацију са Русијом.
У суштини: генерална линија извештаја је – избегавати свако фатално заоштравање са Русијом.
Други сценарио се бави реакцијом Сједињених Држава и њених савезника на уништење њиховог сателита на ниској Земљиној орбити. У тој ситуацији би Вашингтон и Брисел требало да одговоре „широким спектром невојних напада“.
Трећи сценарио: Русија циљано гађа ракетама ваздушне базе НАТО у Пољској и Румунији. Ти напади резултирају жртвама. У тој ситуацији аналитичари препоручују реаговање, али „нападом мањег интензитета”, са увођењем санкција и међународном осудом. Међутим, и то треба учинити на начин да не изазове непријатеља да започне пуноправни рат.
И коначно, четврти сценарио: Русија покреће свеобухватни ракетни напад на објекте алијансе у Европи, укључујући ваздушну базу Рамштајн у Немачкој и луку у Ротердаму.
Правно гледано, то би био очигледан чин агресије. Међутим, RAND Corporation и при оваквом развоју догађаја сугерише уздржану, ако не и половичну реакцију. Са демонстрацијом савезницима непоколебљиве одлучности САД, али без увлачења Кремља у рат.
Као што се види, у све четири симулиране ситуације – Русија прва изводи нападе. Без објашњења: зашто би Москва, која за то нема никакав крупан разлог за сличне акте агресије, уопште кретала тим ризичним путем.
САД имају богато историјско искуство у извођењу провокација, или, како их називају, „операција под лажном заставом“. На њиховом списку су и експлозија крстарице „Маине” у луци Хаване (1898), инцидент у Тонкину који је омогућио почетак рата у Вијетнаму (1964), „сведочење Наире” пре инвазије на Ирак (1991) и „хемијски напади „у Сирији. Све су то „ручни радови“ америчких обавештајних агенција (уз асистенцију медија).
RAND Corporation у сва четири сценарија наглашено позива да се избегне сукоб великих размера:
„Циљ досадашње ратне политике САД био је да се избегне рат између НАТО-а и Русије. Ни ограничени руски напад на НАТО не негира овај циљ“.
Све ово наводи на закључак да су у извештају наведени алгоритми који ће помоћи да се температура кризе на европском континенту држи на контролисаном нивоу.
Сасвим је могуће да је све у функцији припреме за предстојеће погоршање ситуације у Украјини.
Владимир Васиљев, главни истраживач Института Руске академије наука за САД и Канаду, наглашава:
– Русија ће полако, али сигурно стећи предност на фронтовима. Зато за САД може постати актуелно питање „замене“ Оружаних снага Украјине јединицама НАТО, представљеним у овом или оном облику. Главно је што ни у једном сценарију нема дипломатског решења. Претпоставља се да ескалација треба да се интензивира, али да истовремено не доведе до озбиљних последица по Запад, које би подразумевале употребу нуклеарног наоружања.
Извор: Факти.орг
