Египат, једина земља осим Израела која дели границу са опкољеном Газом, позвао је Сједињене Америчке Државе и друге западне земље да дозволе Палестинцима који имају стране пасоше да изађу преко прелаза Рафа, пише Фајненшел тајмс.
Међутим, главни страх Каира је да што дуже траје офанзива Израела на Газу, Египат ће се суочавати са притиском да прихвати поплаву избеглица на Синај, ретко насељено и сушно полуострво са историјом нестабилности.
Египатски министар спољних послова Самех Шукри поручио је западним дипломатама да ће Египат испоручити помоћ Гази, али ће се одупрети сваком притиску да прихвати велики број Палестинаца. Такође је упозорио да „присилно расељавање” није решење за палестинску кризу.
„Желите да узмемо милион људи? Па, послаћу их у Европу. Толико ти је стало до људских права – па ти их прихвати”, рекао је високи египатски званичник европском колеги, преноси Танјуг.
Како наводи ФТ, притисак ће се вероватно повећавати што дуже траје израелска офанзива, при чему се очекује да ће јеврејска држава покренути копнени упад у Газу, осиромашену, густо збијену територију на којој живи 2,3 милиона становника, скоро четири пута више од становништва Синаја.
Упозорење израелског премијера Бењамина Нетанијахуа да би становници Газе требало да „оду”, продубило је сумње да он жели да их исели у Египат, упркос одбијању владе.
Неке европске нације су јавно позвале на отварање граничног прелаза Рафа како би палестински цивили могли да побегну, а један италијански министар је позвао Египат да „покаже своје вођство у арапском свету”.
Међутим, египатски државни медији навели су да би пражњење Газе од њеног народа „окончало сан о палестинској држави”.
То би такође ослободило Израел његове законске одговорности као „окупатора”, наводе државни медији.
За Каиро, егзодус Палестинаца на северни Синај је сценарио из ноћне море и том региону, који је раније био база милитаната Исламске државе, недостаје инфраструктура да се носи са огромним бројем људи, посебно у условима економске кризе.
Мајкл Вахид Хана, аналитичар Међународне кризне групе, приметио је да постоје питања о томе шта би се сматрало одговарајућим бројем Палестинаца за Египат током кризе.
„Колико и колико дуго? Па чак и ако је у питању привремена хуманитарна заштита, после израелске офанзиве можда Палестинци неће имати чему да се врате. Или им Израел можда неће дозволити да се врате”, рекао је он и подсетио да су претходна расељавања Палестинаца постала трајна.
Палестинске избеглице у Либану и Јордану провеле су деценије у тим земљама, без икаквих изгледа да се врате у своја села и градове.
Палестинце прогањају и сећања на Накбу, што на арапском значи „катастрофа”, а односи се на масовно расељавање Палестинаца током арапско-израелског рата 1948. године. Више од половине палестинског становништва је тада расељено.
Према подацима УН, пет милиона палестинских избеглица је расуто широм Блиског истока.
Право на повратак било је главна препрека у прошлим преговорима са Израелом о решењу палестинског питања.
Секретар Уједињених нација за хуманитарна питања Мартин Грифитс, рекао је за Фајненшел тајмс да је Египат био „конструктиван од самог почетка” у погледу помоћи. Али Каиро је подвукао границу, не дозвољавајући прилив Палестинаца преко прелаза.
„Израелци поручују управо супротно: кажу да су спремни да пусте људе из Газе, и то доста њих, али нису спремни да дозволе хуманитарну помоћ. И ми смо сада заглављени због овога”, рекао је Грифитс.
СУЗАВАЦ И ШОК БОМБЕ: Хаос на протесту против власти у Палестини
Извор: Политика.рс
