Пише: Џевад Галијашевић
Заглушујућа празнина друштвених мрежа и западних, углавном сорошевских медија, одјекује молитвама муслимана за спас Палестине. „Халке хадиси“ и „молбе“ из уста вехабија, квази учењака, следбеника британско-исламског шизматика и будале из Неџда, (Мухамед ибн Абдул-Вехаб) засипају Јутјуб. Неки „храбри муслимани“, који су до јуче позивали на џихад: против Гадафија (либијски народ), Асада (сиријске сиротиње), Садама Хусеина (ирачки сунити и шиити) се сликају и окупљају на улицама великих градова... пристају похрлили из Изетбеговићеве "исламом натопљене Босне" да убијају по Сирији, Ираку и Либији - па се данас моле Богу - да он то, ипак, реши са Израелом и Јеврејима, а предлажу му преко друштвених мрежа да би било најбоље спалити земљу Изрил... да уништи јеврејски народ или бар... како кажу... оно што је обећао у књизи... да их претворим у свиње. Али Бог им не одговара, а трагедија и патња Палестинаца је сваким даном све већа и већа.
КУКАВИЦЕ, ТЕРОРИСТИ И ФАНАТИЦИ
Када је угледни зенички доктор др. Ермин Чехић, снажна личност, хуманиста и лекар са импресивном биографијом, одлучио је да прихвати католичанство као своје верско опредељење, а у посету му је приватно дошао кардинал Винко Пуљић.Могло се очекивати да ће ова чаршија, у којој је генерал Шериф Патковић се вербално „ставио на располагање Хамасу“ и примитивни дух песинлука неће оставити некажњеним.
Наиме, муслимани су кроз читаву своју историју најоштрије и најбруталније прогањали оне међу собом: од „хиџре“ (сеобе) посланика Мухамеда из Меке у Медину, свакако због прогона, до каснијих сукоба око Посланиковог наследства, судских сукоба који прерасла у сунитски и шиитски рат – а потом и Отоманско царство и уништавање арапске културе, писмености и уништавање цивилизацијског обрасца и на крају до предаје своје „браће муслимана“ без борбе, под влашћу Британаца и Француски колонијални сатрапи.
Посебна прича је одувек био однос муслимана према терористичким организацијама попут Ал Каиде, Исламске државе и Џабхат ун Нусре – које су, по свему судећи, рођене са исламским духом и из исламске мисли – додуше мало радикалнијим, фундаменталнијим, али ипак, исламска мисао.
Физички напад на уваженог новинара, сада р.а. Есад Хећимовић, затим покушај убиства Неџада Латића, након клањања у џамији – дова која му очито није дочекана, као и напади на Мухарема Баздуља, Емира Кустурицу и једном Мешу Селимовића, па чак и овог аутора, који је више пута нападан, открива сву дубину аутентичног и раскошног балилука, (примитивизма и насилничког кукавичлука), који увек има вољу и способност да нападне, прети и убије усамљеног појединца. Онај који се одликује знањем или изгледом.
Бити муслиман и живети међу муслиманима, и трудити се да слободно мислите, имајте свој став и не бити само овца у локалном стаду значи бити незаштићен и угрожен. И вероватно је, напуштајући тај песинлук овдашње депоније, поштовани лекар отишао тамо где ће бити поштован и прихваћен као брат и пријатељ.
Међутим, није отишао довољно далеко и није се сакрио на неприступачно место, већ је као лекар наставио да пружа помоћ и лечи оболеле жене, помажући им кроз процес и систем људске репродукције и примену матичних ћелија да постану мајке. Па... међу таквим... болесним и довољно фанатизованим и омотаним око главе, нашла се особа која ће насрнути, вређати и лагати пречасног гинеколога и угрозити његову слику о преданом животу који је посветио здрављу свих жена.
Овако изгледа освета и ово је одговор радикалне стоке. У принципу, ни муслимани свијета ни Босне никада се нису одрекли насиља као средства и никада се, јасно и гласно, нису одрекли ни Бин Ладена, ни Заркавија, ни Багдадија ни Завахирија. И слали су своју децу под своју команду, у своје терористичке организације, и напали су, све са позивом на веру и џихад, на оне међу собом, за које су знали, да иза њих не стоји ни војска ни војска, него памет и сам дух. Да, били су спремни, са Америком иза себе, да пале, пале и убијају у Ираку, Либији и Сирији... да убијају неке муслимане, а прете другима и називају их непријатељима ислама, али сада је све другачије и Америка није дуже на том месту на коме је била. И тако, када је почео прави рат као одговор на терористичко дивљање Хамаса 7. октобра 2023. – када је почела израелска војска (ИДФ) коју подржава Америка, оно што је преостало муслиманима, вехабијама и разбојницима: молитва .
Истина коју није тешко разумети је да у оваквом рату молитва помаже Палестинцима колико би детелина помогла мртвом коњу.
ЈЕДИНСТВО НАРОДА И МУСЛИМАНСКИХ ВЛАДАРА
Упирање прстом у муслиманске вође као бескорисне кукавице изгледа сувишно, јер шта су они друго него огледало народа који их бира и трпи.
И то, светска беда и пакао пали су на плодно тле земље босанске, у којој су се раније поштовали и певали многи николи, пандури и ушљиви владари: земља где су Ел Хусеини и Мухамед Панџа, Мустафа Бусулаџић и Хусеин Ђозо, док Из ње су избачени Меша Селимовић и Мак Диздар, а уморио се Хамдија Поздерац.
Квазиелита, пуки чиновници чаршије и главне касабе, нису анатемисали само дојучерашње Босанце и Херцеговце, – прогонили су Дервиша Сушића и Скендера Куленовића моћним полугама власти, ма какви они били, и великана и Нобела. лауреата, Иву Андрића, проскрибован и вређао, да би заједно са Петром Кочићем, Светозаром и Владимиром Ћоровићем, Алексом Шантићем и Јованом Дучићем, сви били етикетирани као мрзитељи Босне и посебно муслимана. Војвода Степа и Гаврило Принцип, духовни јаничари, више пута су протеривани са улице, библиотека и колективног сећања.
Плејаде снажних историјских личности, интелектуалаца и духовних стваралаца означене су као непријатељи и оптужене да су нанеле више штете „земљи Босни“ од свих страних војски које су кроз њу марширале. Војници овог немилосрдног лова на све разумно и другачије били су мали интелектуални пацови, са купљеним дипломама "доктора" и "професора" - полуписмени дебили и тумачи прошлости и будућности, који су упорно бацали поглед преко ограде и оживљавали је речима мржње које су требале да ублаже јадну и бедну садашњост.
Реалност је затрпала удобност сиротиње, да са друге стране ограде „чучи враг“ који се спрема да нападне, али да је и њему тешко, да нема од чега да живи и да је истиче и на ивици уништења. „Непријатељ је на ивици коначног пораза, само треба још мало да издрже“, а како ће се и овај рат завршити победом, када Хамасовци искоче из „тајних тунела“... кукавна идеја о туђој пропасти, плаћене кукавице побринуле су се новинари Ал Џазире и Анадолије као и ЦНН и Н1 ТВ.
Ситни вребачи, олоши и политички лопови, идеолошки трабанти, квази новинари и мали, необразовани, подмукли интернет ратници, храбри када друге зову у џихад, сада, гледајући пакао израелско-палестинског сукоба, ратују на свом „мрежу“ планета“, молитве и клетве .
Гдје је мерхамет и каква је то вјера: без исламске јуриспруденције, егзегезе и теологије (фикх, тефсир или келам) и есхатологије и свијести о ахирету; то је само за шеика Имрана за кога нису ни чули. Ислам, што значи Мир, никада није заживео на овом страшном месту, штавише, последњи преминули изданак владајуће династије Алија Изетбеговић јавно је најавио да ће жртвовати Мир зарад суверенитета. И није само стање духа муслимана у Босни – где год да погледамо, све је исто.
А шта се десило са џихадом? Где је нестао џихад и да ли је заборављен? Где су те организације које су широм исламског света куповале и слале муслимане да убијају муслимане у тзв Арапско пролеће?
Има ли уопште „браће муслимана“ када је у питању одбрана од Запада?
Где су повици и видео снимци ритуалног клања, које су направили дрогирани ниткови под америчком контролом док помињу Бога као сведока свог „ратовања славе“? Они који су позивали на рат - добили су рат: из Израела поручују да је то верски рат и муслимани... вође и народи... моле се да неко други то реши: Америка, Русија или Бог. Зато им се данас, пред очима света, на телевизијским екранима и друштвеним мрежама, врте брадате главе, док се моле... и моле... и моле. Али одговора нема. Јер то не иде тако: сваки дан пролазити поред неправде и ћутати...свакодневно учествовати у колективном притиску и насиљу над беспомоћнима...чинити неправду и имати срце умрљано фанатизмом и на крају очекујте да се Бог појави и учини нешто, иако су Његова реч и Његова порука били јасни и нама и свету:
„Заиста, Бог неће ништа променити у судбини једног народа, док се тај народ не промени сам.” (Кур'ан часни)
Прочитајте ОВДЕ отворено писмо Владимиру Путину од утицајног руског писца Захара Прилепина
Извор: Правда
