Сви покушаји да се на Србију може извршити утицај неком врстом деловања, убеђивањем, притисцима, мање је могуће после оваквих потеза, а сада постоје и средства са којима и физички можемо да делујемо много убедљивије него што је то било без руских хеликоптера.
Србији је сада све доступније на један директан начин са средством које може да реагује на сваку претњу из суседства.
„Руски МИ-35 је убедљивији поготово у случају покушаја угрожавања безбедности која је у нашем случају извеснија, а то је неким копненим путем или приликом стварања безбедносно ризичних ситуација. Не треба да очекујемо масовне нападе, оне попут 1999. али угрожавање може да буде локалног карактера и зато је руски хеликоптер Ми-35 најбоље средство да се томе одупремо,” уверен је Миливојевић.
Најбољи начин за одвраћање непријатеља
Упркос притисцима, Србија наставља војно јачање што је порука званичне политике али и сигнал свима онима који то исто чине. Највидљивије војно јачање је тамо где се највише крши међународно право, а то је подручје Косова и Метохије, јер се тамо наоружавају снаге које не би смеле ни да постоје, истиче наш саговорник. Он додаје да је ипак очигледно да се наоружавају са неким јаким мотивом и циљевима због чега Србија мора да делује превентивно.
Сви политички аргументи, додаје Миливојевић, добијају на снази уколико то прати и некаква сила која тим аргументима може додатно да да убедљивост и одлучност да ће се држава тога и придржавати. Како се налазимо у ери силе, где она доминира, ако не на терену, онда свакако у схватању да је треба употребити због реализације политичких и других циљева, онда морамо да одговоримо на то, а ово је најбољи начин.
„Ово је најбоља порука и мислим да ће се она разумети на прави начин – да је Србија одлучна да брани суверенитет, територијални интегритет и самобитност и да има намеру да то брани свим средствима. У том смислу и чини све што је неопходно,“ рекао је он.
Србија се не одриче пријатеља
Међутим, Миливојевић каже да постоји и још једна не мање важна ствар, а то је да је куповина руских Ми-35 потврда да се Србија не одриче ни својих пријатеља ни сарадње са њима али и да се они не одричу наше земље.
„То је дакле двострано пријатељство, а ово је на неки начин и порука да се у томе наступа одлучно искрено, јер ово је материјални доказ којим потврђујемо своје речи. Да није тако, сигурно да руска страна не би овако реаговала,” нагласио је наш саговорник.
Он подвлачи да је држава Србија, данас, више него икада и без обзира на геополитичке околности опредељена да опстане на три стуба своје зацртане спољне политике.
„Први је независност – ми на овај начин потврђујемо да смо независни у одлукама које су у складу са нашим државним и националним интересима, да ту не подлежемо никаквим притисцима. Други стуб је војна неутралност и трећа ствар је да се ми не одричемо својих пријатеља и остајемо доследни ономе што смо рекли – да ћемо одржавати односе са свима онима који су компатибилни у свом ставу у односу на оно што је наш принципијелан став и оно што је наш непосредни државни и национални интерес,” рекао је Миливојевић.
Све је теже применити силу
Овај каријерни дипломата оцењује да распоред снага у Европи и свету, Србији и поред свих притисака, дозвољава вођење независне и неутралне политике. Теже је, објашњава он, зато што је притисак оних који имају специфичне циљеве, а који се не поклапају са нашим државним и националним интересима у неком глобалном временском цајтноту покушавају да те интересе реализују па чак и стављањем и силе у изглед.
„Лакше је, међутим, зато што се свет променио и што је све теже применити силу. Сигурно је да је сила прва опција за оне који силазе са глобалне сцене, а ту мислим на колективни Запад на челу са Сједињеним Државама али је све теже да се та сила употреби иако она постоји као као средство,” каже наш саговорник.
Сада, додаје он, када погледате како се ствари одвијају на Блиском истоку видимо да један глобални притисак који доводи у питање и међународни положај главних актера, дакле Израела и САД ипак делује, зато што доводи у питање и њихов глобални утицај али и унутрашњу политичку стабилност. Због тога се, каже Миливојевић, отварају и неке друге теме које би довеле питање силе као инструмента за остваривање циљева.
„С једне стране, јесте све теже али у истој мери и ми јачамо, наши елементи одвраћања и та способност делује убедљивије. А с друге, треба подсетити да нам је само пре деценију било много теже да се одупремо него данас због тога што је и положај државе сасвим другачији,” закључио је Зоран Миливојевић.
Извор: Спутњик
