Пише: Захар Прилепин
Ево шта желим да кажем на дан распада СССР-а.
Реанимирани тајанственим напором времена, наши садашњи белогардејци, разноразни милитантни монархисти, чувари „хиљадугодишње Русије коју смо изгубили“ (1917, притом обавезно у октобру) – сви они непрестано захтевају покајање од народа за грехе од пре сто година.
И ако све ово не престане, онда ћу научити ту исту песму и изабрати одговарајући хор, да бих захтевао одговарајуће покајање.
Поновићу још једном.
Ово данас нису моје речи – никад их раније нисам изговорио! – али ако јуриш не престане, једног дана ћу морати то да кажем.
Дакле.
Најподлији део племства, либерални бизнисмени, бескрупулозна буржоазија – они су издали цара, уништили фронт и довели царску Русију до колапса.
И стигли на пир у време куге 1991. године.
Не само дегенерисани комунисти који су издали Лењина и Стаљина, већ и васкрсли неомонархисти, наводно представници старих бојарских родова и племићких породица који су долазили са свих страна, лукави активисти „Руске заграничне цркве“, који су се 70 година молили за свргавање демонске совјетске власти, и други „десни реформатори – ви сте ти који су раскомадали земљу.
Ви сте расули територије које, за разлику од Лењина и Стаљина, нисте успели да прикупите – а никад нисте ни намеравали! – него сте само пунили џепове, снимали тоне антисовјетског квазидокументарног и антиуметничког смећа, унаказили свест неколико генерација совјетске и постсовјетске деце, упропастили спољну политику, јер сте буљили у Запад, у своје „савезнике“ још из те претходне интервенције, дозволили да брутални русофобски режими расту и цветају по свим покрајинама, 33 године се нисте замарали повратком Руса који су остали ван земље, урушили демографију – кад је Русија успела да у годинама ваших проклетих реформи обезљуди више него совјетска Русија у годинама репресије и колективизације, одгајили армију беспризорних и бескућника, уништили хиљаде предузећа, издали све и свакога…
И ви сад захтевате покајање?
Ма идите дођавола.
Ко од мене тражи покајање? – Јељцинова пљева, банкарска послуга, јуначине епохе колапса? Трговачке брадице, уфитиљени официрски бркови…
Данас се руши споменик Шчорсу у Кијеву. Совјетски споменик хероју, црвеном команданту, који је заузео Кијев.
И у овој украјинској бестијалности, у овом вандализму има вашег рада и ваше заслуге: то сте ви мрзели и сад мрзите скоро све што они тамо руше. Баве се декомунизацијом – остварењем вашег нескривеног сна!
И сами бисте овде срушили три четвртине совјетских споменика, да се ви питате. Ви сте упумпали мржњу према совјетској прошлости не само у руски народ који живи у Русији, већ и у Украјину, у балтичке државе, Молдавију и све остале – који су 33 године гледали нашу телевизију, слушали наш радио, наше новопечене идеологе из категорије „пљуни све совјетско!“, наше годинама антисовјетске политичаре.
И само је Белорусија, њен разумни део, успела да зачепи уши – да вас не слуша – и да се спасе, да не падне у јерес антисовјетизма.
Покајање, кажете?
Покајте се ви!
И за фебруар 1917, и за август, па за децембар 1991, и за све што је уследило – кад се „декомунизација“ коју сте покренули претворила у тоталну русофобију и убијање руског народа.
Нећете да се покајете?
Па онда оставите на миру све остале.
Вас нико не дира, па ни ви у душу не задирите.
Прочитајте ОВДЕ ауторски чланак Бошка Обрадовића из Двери о актуелном политичком стању у Србији
Извор: Искра / (prilepin.livejournal.com; превео Ж. Никчевић)
