А, онда крајем новембра прошле године уследили су снимци из Донбаса односно ровова, блата, као да је 1915, 1916, 1917, и 1918, а не 2022. Лето 2022 обележила је артиљерија. Тако је било и новембра 2022. , артиљеријски дуели и спорадични јуриши на обе стране.
Већина западних аутора, писали, су говорили су да је пораз руске војске неминован да руска војска нема снаге да изведе маестралне велике офанзиве као у доба СССР-а кад су планирали да освоје Запад. Ботови су све извртали смејали се, али једно нису предвидели, а то је да у овом случају тактика исцрпљивања даје много веће резултате, него тактика маневарског ратовања, коју је добро применти у каснијим фазама рата.
Битка за Бахмут је посебна прича. и ту су западни војни аналитичари, разни Институти за проучвање рата говорили да Русија нема војни капацитет да заузме тај град који неки сматрају кључем и најважнијим фактором битке за освајање Донбаса. Суштина је у потпуном окруживању бахмута у котао, однсно окруживањем украјиснких једница које се налазе у самом граду.
Фокус руске војске је на обод града, да се обухвати у котао, доктрину коју је Црвена армија преузела од Вермахта са почетка рата са додатком Жуковљеве доктрине исцрпљивања непријатеља, као што је то било урађено у време Стаљинградске битке и формирања котла на који су кидисале оклопне и механизоване једнице да спасу 6. армију из обруча у чему нису успели.
Управо сада и Генералштаб војске Руске Федерације почео је у овој фази да примењује стратегију "хиљаде удара" -максимално исцрпљивање украјинске војске, да пребацују што више артиљерију и резерве у Донбас и укључују у битку са јединицама Вагнера, артиљеријом ДНР-а и ефективама руског СПЕЦНАЗ-а.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) February 12, 2023
Сврха овакве тактике била би пре свега привлачење украјнских стратешких резерви, које су веч сад начете због чега је у току у областим под контролом Кијева присилна мобилизација свог становништа мушког пола које може да учествује у борбама. Циљ је да те војне снаге напусте велике градове и све снаге допреме у Донбас на отворени простор, како би у жестоким артиљеријским нападима били што више уништени бројчано и избачени трајно из борбе или на дуже време са чиме би се у одређној фази отворио простор за лакше наступање оклопно механизованих једница и окруживање мањих џепова украјинске одбране док би главнина снага наступала у овом случају према реци Дњепар.
Отуда ако се погледају подаци које је објавила украјинска страна о 500.000 војника. 1.800 тенкова. 3.950 оклопних возила. 2.700 артиљеријских цеви, 810 вишецевних бацача ракета, 400 борбених авиона и 300 хеликоптета напад је сасвим известан. Да ли у три или једном правцу остаје за сад непознато. Британски медији позивајући се на Украјинце тврде да главни правац наступања иде преко Бахмута, а други јужно удар од Хомбрушког рта код Херсона на Николајевски правац, заобилазећи масовно форсирање реке Дњепар која је на неким местима широка и до 10 км.
За овакво масовно наступање руској војсци велики проблем је оперативна позадина, где на линији 50-100 км од линије форнта украјинци имају велики низ градова где држе резерве, борбену технику, наоружање, храну, горива, мазива, болнице, ремонтне капацитете од којих су највећи уништени у неколико напада тактичким балистичким ракетама Искандер М из Белгородске и Брјанске области и дроновима камиказама.
Такви градови који имају војну индустрију, која је још у време Совјетског Савеза ту постављена су Харков 1,4 милиона становиника мисли се на сам град док са околином то је око 1,7 милина, иначе други највећи град у Украјини, Днејпропетровск, који са околином има 1,5 милона становника и Запороже које са околином има 1,1 милон становника.
Извор: Курир
