- Веома је индикативан текст у „Вашингтон посту“, од 13. фебруара. Иначе, то је новина која одражава ставове инсајдера у Вашингтону. Они су, мора се рећи, променили тон: Бајденова изјава "подржаваћемо Украјину колико год треба" се не односи на квантитет подршке у доларима и наоружању већ у односу на квалитет самог конфликта. Сада ће бити саветовано Зеленском и украјинском режиму да се помире са чињеницом да је неминован неки компромис који укључује и губитак територија. Јер, премда нисмо сигурни да ли и у којој мери руска војска има способност за крупне захвате стратешког значаја, који би ишли правцем север-југ, долином Дњепра, или који би из Белорусије одсекли линије снабдевања у западној Украјини и блокирале пољску границу - та могућност постоји. Сада са Запада долазе међусобно некомпатибилни оружани системи. Конкретно говорим о тенковима Леопард немачке производње, са једне стране, Абрамсима с друге стране, који захтевају потпуно различите приступе и у обуци њихових посада и њиховог сервисирања. Да не говоримо шта ће бити у случају да ваздухопловство добије авионе пете генерације, у шта не верујем да ће се десити јер западне силе желе да избегну управо такву ескалацију. Јер, таква ескалација би могла да отвори пут неконтролисаној ескалацији нуклеарног нивоа - рекао је Срђа Трифковић у јутарњем програму Хепи ТВ.
Оно што је необично у конфликту у Украјини је да је експертима могуће да имају радикално различита предвиђања на основу истоветних параметара, каже професор.
- Другим речима - са једне стране су тврдње Вашингтонског центра за међународне односе да је могуће да руска војска колабира и да Украјинци постигну оптималне циљеве. Са друге стране, имамо упозорења, рецимо Џона Миршајмера који је водећи рационалиста у америчкој школи међународних односа, да су ресурси Русије толики да ће се пре Запад уморити од подршке Зеленском него што ће Русија одустати од својих стратешких циљева - изјавио је историчар.
О почетку опкољавања Бахмута прочитајте ОВДЕ.
Извор: Ало
