Мало шта толико говори о нама као 13 цифара јединстевног матичног броја. Иако би требало да у њега увид имају само институције, често га затраже и они који на то немају право.
"Свако може знати када сте рођени, дан, место, година, када сте рођени, ког сте пола, чак и који сте уписани по реду у матичним књигама", каже Милан Мариновић, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.
Ана Тоскић Цветиновић из организације "Партнери Србија" упозорава да са матичним бројем неког лица можете да направите лажна документа, да оснујете фирму на туђе име, да правите лажне идентитете, као и да је сада то посебно поједностављено у онлајн свету.
Због могућих злоупотреба, али и ускађивања са прописима Европске уније, југословенског наслеђа – ЈМБГ-а прва се одрекла Хрватска. Заменила га је личним идентификационим бројем 2009. године.
"То је један дуготрајан процес. Хрватска је у њему била преко 10 година, уз све припреме и паралелну употребу и матичног броја и тог особног броја који подразумева насумичан ред цифара, који опет подразумева идентификацију сваког појединца, али не указује на лична својства", објашњава Тоскић Цветиновићева.
Повереник за информације од јавног значаја сматра да би и Србија требало да ЈМБГ замени личним бројем – био би безбеднији, али то, каже, није лак посао и подразумева дуго усклађивања јавне администрације.
Наводи и да је протекле године добио 400 притужби због кршења заштите података о личности, а највећи број односио на рад Министрства унутрашњих послова.
Извор: РТС
