Пише: Џевад Галијашевић

Још један босанскохерцеговачки народни херој из Другог свјетског рата је изгубио своју улицу – улица и чикма Ранка Шипке данас се зову Реиса Фехима Спахе, шестог реис-ул-улеме у вријеме НДХ.

Улице 7. септембра, Првомајска и Партизанска данас носе име Сулејмана Пачариза Хоџе, пуковника Хрватских оружаних снага и „јунака из Хрватског Санџака“. Своје улице у Сарајеву данас имају и Хусеин Ђозо, који је био имам 28. регименте Ханџар дивизије. Након рата осуђен је на пет година затвора и на губитак грађанских права. 

Улица Мухамеда ефендије Панџе

Познат према томе што је био једини хоџа у вријеме тзв. НДХ који је учествовао у усташкој поворци кроз Сарајево, Мухамед ефендија Панџа годинама је предсједавао Мерхаметом, те је важио за великог германофила.

Аутор је текстова у којима је хвалио Адолфа Хитлера и Анту Павелића – вјеровао је да муслиманска омладина треба „слиједити пут којим су кренули Хитлер и Павелић“.

Када је у Сарајево дошао контроверзни палестински муфтија Ел Хуссеини, агитовао је за укључивање муслимана у 13. "ЅЅ" Ханџар дивизију.
Спорни текстови, учење дове за Хитлера и предвођење једне групе муслимана у посјети Анти Павелићу, били су разлози због којих је осуђен на затворску казну, а према доступним информацијама из затвора је изашао 1952.  године.

Улица Хусеина Ђозе 

Хусеин Ђозо, који се школовао и у Египту, свакако је био утицајан муслиман током и након Другог свјетског рата. Иако је према одређеним изворима Ђозо током Другог свјетског рата, као члан Главног одбора Ел Хидаје, потписао резолуцију којом се осуђује усташка политика, чињеница је да је Ђозо 1943. године добровољно приступио "ЅЅ" Ханџар дивизији.

Писао је писма Хенриху Химлеру у којима је истицао спремност бројних војника да положе живот за Адолфа Хитлера. Повремено је служио као дивизијски имам, а бавио се просвећивањем трупа и обуком других имама.

Након рата је осуђен на пет година затвора и губитак грађанских права.

- Својим радом је подигао морал у непријатељским јединицама - истицало се. 

Улица Сулејмана Пачариза Хоџе

Током Другог свјетског рата, Сулејман Пачариз Хоџа је под својим надзором држао подручје Пријепоља у Санџаку (Рашка). Ово подручје прво су окупирале усташе и припојиле тзв. НДХ.

Познат као бескрупулозан борац, Пачариз је формирао Муслиманску милицију у Санџаку, у оквиру тзв. НДХ.

На почетку је са својим људима водио жестоке борбе са четницима, а нешто касније и с партизанима. Према доступним информацијама, Пачариз је своје борце наоружавао од тзв. НДХ, али и од Италијана. Забиљежено је да су током једне акције направили злочине и над цивилним српским становништвом.Током цијелог рата сарађивао је с окупаторима, како италијанским фашистичким, тако и њемачким нацистичким. Када је постало јасно да они губе рат, пред партизанима се повукао ка западу и своје јединице ставио под команду злогласног усташког генерала Вјекослава Макса Лубурића, те је добио чин пуковника Хрватских оружаних снага. Није познато да ли је изведен на суд и осуђен на смрт или је убијен без суђења.

И Осман ефендија Растодер, који је био оптужен за масакре над цивилима, осуђен је и погубљен као ратни злочинац. Међу Сарајлијама је било и оних који су, ризикујући властите животе, спашавали своје комшије и пријатеље Јевреје. У Јад Вашему, спомен-обиљежју Холокауста, у Јерусалему налазе се плоче са именима 32 Сарајлија који су добили признање „Праведници међу нацијама“ за своју храброст и супротстављање мржњи и убијању. Од њих, само Мидхат Бегић и породица Коркут имају своје улице у гланом граду Босне и Херцеговине.

Још један од њих, Енвер Чолаковић, рођен у Будимпешти,  најпознатији је према свом роману „Легенда о Али-паши“ из 1944. године. Он је Други свјетски рат дочекао у Сарајеву. Међутим, након што су му 1944. погинули родитељи у бомбардовању Сарајева, сели се у Загреб.

Улица Енвера Чолаковића

Оно што је спорно у његовом дјеловању јесте то што је прихватио позив усташког лидера Анте Павелића да буде аташе за културу при посланству тзв. НДХ у Мађарској. Дакле, био је активни чиновник једне фашистичке творевине. Из Будимпеште се враћа након што је сломљена пронацистичка власт у тој држави. Претходно је био главни секретар Главног одбора Матице хрватске у Сарајеву. Његов роман „Легенда о Али-паши“ проглашен најбољим прозним дјелом у тзв. НДХ 1943. године. Иако је према доступним информацијама у социјалистичкој Југославији неколико пута привођен, никада није осуђен. Послијератна власт је забранила објављивање његових дјела. Умро је 1976. од посљедица срчаног удара.

Наставиће се…

Предходне делове фељтона прочитајте ОВДЕ.

Извор: Правда