Последњих недеља Доналд Трамп је заговарао идеју о слању специјалних снага и коришћењу "сајбер ратовања" против картела, а према магазину "Ролинг стоун", затражио је и стварање борбених планова за инвазију на Мексико.
Представници Ден Креншо и Мајк Валц предложили су закон којим се захтева употреба војне силе како би Америку "повели у рат против картела". Сенатор Том Котон тврди је да је спреман да пошаље америчке трупе у Мексико чак и без дозволе те државе. Посланици у оба дома поднели су предлог закона према којем би картели били означени као терористичке организације, што подржавају и републикански кандидати за председника.
"Морамо да почнемо да размишљамо о тим групама више као о Исламској држави (ИСИС) него о мафији", рекао је Мајк Валц, бивши припадник Зелених беретки.
Републиканци оптужују Кину
Не стоје сви републикански лидери иза ових идеја. Џон Болтон, бивши Трампов саветник за националну безбедност, који сада води сопствену председничку кампању, рекао је да једностране војне операције "неће решити проблем".
Председник Комитета за спољне послове Представничког дома Мајк Мекол још процењује ове предлоге, али дели забринутост због имиграционих импликација и односа са Мексиком.
Ипак, жеља неких републиканаца да дозволе употребу војске у Мексику показује да та идеја хвата корене унутар ове странке и илуструје како фрустрација имиграцијом, смрти од предозирања дрогом и антипатија према Кини дефинишу спољну политику Републиканске странке.
Скоро 71.000 Американаца умрло је 2021. године од предозирања синтетичким опиоидом фентанилом, што је много више од 58.220 америчких војних лица погинулих током рата у Вијетнаму. Агенција за борбу против дроге је у децембру проценила да се највећи део фентанила који дистрибуирају два картела "масовно производи у тајним фабрикама у Мексику са хемикалијама које углавном потичу из Кине."
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) April 11, 2023
Бајденова администрација не жели да покрене инвазију
Демократе за сада одбијају овакве предлоге републиканаца. Председник Џозеф Бајден не жели да покрене инвазију и одлучно је одбацио идеју да се картели прогласе за терористичке организације.
"Администрација не разматра могућност војне акције у Мексику", рекла је портпаролка Савета за националну безбедност Адријен Вотсон. "Означавање ових картела терористичким организацијама не би нам дало никаква додатна овлашћења."
Уместо тога, према мишљењу Вотсонове, потребно је да администрација ради са Конгресом на модернизацији технологија царине и заштите граница.
Генерал Марк Мили, начелник Здруженог штаба, изјавио је за "Дефенс ван" да је инвазија на Мексико "лоша идеја": "Не бих препоручио да се било шта уради без подршке Мексика", рекао је Мили.
Ипак, уколико републиканци поразе Бајдена на председничким изборима 2024. године, ове идеје би могле да постану званична политика, посебно уколико Трампу пође за руком да се врати у Овални кабинет.
Увреда за народ Мексика
Током свог председничког мандата, Трамп је озбиљно разматрао стављање картела на црну листу терориста и бавио се идејом о бомбардовању лабораторија у Мексику, што, између осталог, потврђују мемоари бившег секретара одбране Марка Еспера. Трамп је, према Есперу, на концу одбацио ове идеје.
Трамп је одустао од овог потеза због правних компликација и страха да би бомбардовање Мексика могло довести до повећаног броја захтева за азил.
Сада Трамп обећава да ће распоредити америчке специјалне снаге да се боре против нарко-картела "баш као што су САД срушиле ИСИС."
У видео снимку, који је објавио његов предизборни тим, Трамп каже да ће, уколико буде поново изабран, "наредити Министарству одбране да користи специјалне снаге, сајбер ратовање и друге, отворене и тајне акције, како би нанео максималну штету вођству, инфраструктури и операцијама картела."
Током недавног говора на председничком митингу у Тексасу, Трамп је упоредио број смртних случајева од предозирања фентанилом са војним нападом иностране силе. "Дрога се слива у нашу земљу и убија све," рекао је Трамп. "Убија толико људи да још нема војске која би нам могла нанети толику штету."
Остали кандидати стају уз Трампа. Употреба војне силе против картела без дозволе Мексика "не би била пожељна опција, али ми смо апсолутно вољни да то урадимо", рекао је предузетник и конзервативни активиста Вивек Рамасвами. То што картели раде, према његовом мишљењу, несумњиво је "облик напада на Сједињене Државе".
Асја Хачинсон, бивши гувернер Арканзаса, који спада међу умереније у Републиканској странци, отворено подржава идеју да се наркокартели означе као терористичке организације.
Мексички председник Андрес Мануел Лопез Обрадор изјаснио се против било каквог војног ангажмана САД у његовој земљи: "Поред тога што је то неодговоран чин, то је и увреда за народ Мексика", рекао је он у марту.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) April 11, 2023
Шта је са потражњом за фентанилом у САД?
Садашњи и бивши амерички спољнополитички и војни званичници, укључујући републиканце, кажу да постоје очигледни проблеми са предлозима о ангажовању америчке војске: "Ако сте мислили да је Ирак лоша ситуација, сачекајте док не извршите инвазију на земљу на нашој граници", изјавио је службеник републиканаца у Конгресу. "И наши унуци бавиће се тиме."
Противници наводе две главна разлога за забринутост. Први је тај што би, у случају војне интервенције, на хиљаде људи из Мексика затражило азил у САД. Други и важнији је што се ове идеје уопште не баве потражњом за фентанилом у самим САД.
Постоје и друге компликације. Америчке снаге могу зауставити само мали део онога што долази у земљу.
Ипак, републиканци виде војну опцију као последњи покушај за решавање кризе која мучи Сједињене Државе. "Најгора ствар коју можемо да урадимо је да наставимо да не радимо ништа", рекао је Валц.
ИНВАЗИЈА: Спремно 200.000 Пољака! Албанце ћемо вратити у Азербејџан, Кинези ће дати авионе! (ВИДЕО)
Извор: rt.rs