Улица Фехима реиса Спахе

Фехим Спахо, брат Мехмеда Спахе, лидера бх. муслимана између два свјетска рата, био је шести по реду реис-ул-улема у времену Краљевине Југославије и тзв. НДХ. Према доступним информацијама, изјашњавао се као Хрват, а иако је прије рата подржавао опстанак тадашње југословенске државе, касније је прихватио тзв. НДХ и позвао је све муслимане да ураде исто.

Управо је подржавање фашистичке сателит-државе било спорно када је ријеч о Фехиму Спахи, иако је и он сам касније, износио притужбе на рачун усташке власти и покренуо потписивање многобројних петиција Илмије, против злочина над Србима у Независној Држави Хрватској. Изненада је умро у фебруару 1942. године.

Улица Асафа Сердаревића

Асаф Сердаревић је био један од оснивача, пронацистичке  организације „Млади муслимани“. Прикључио се усташкој  мслиманској, јединици Мухамеда ефендије Панџе Партизани га хапсе и стрељају, у Витезу 1944.године. 

Вриједи напоменути, да данас, у Сарајеву више нема улице Владимира Перића Валтера, народног хероја и човјека чије име Сарајлије радо призивају, када спомињу своју "славну антифашистичку прошлост". Умјесто Валтера, данас већина становништва тог града слави Сулејмана еф. Паћариз, пуковник пука самоодбране СС полиције у Санџаку, по коме је названа једна улица у Сарајеву. 

Зато антифашистички жар који су Сарајлије показали приликом недавне мисе за тзв "Блаибуршке жртве", без имало сумње, представља тек изоловани инцидент у понашању већине становништва највећег босанскохерцеговачког града, које су протеклих деценија "протјерале" готово сваки траг антифашизма из Сарајева, али и из осталим градовима у Федерацији Босне и Херцеговине. 

Док је неколико хиљада Сарајева тог викенда „глуме“,  махало партизанским заставама, навијало за Валтера и говорило да одржавање мисе за "Лубурића и усташе" у њиховом граду неће проћи, у непосредној близини демонстраната налазила се школа посвећена Мустафи Бусулаџићу, Алијин јаран, Лубурићев идеолошки брат, поштовалац Хитлера, Павелића и НДХ.  Уз њега, ту је и споменик у виду улице, Енверу Чолаковићу, аташеу за културу усташке НДХ у Мађарској.
У главном граду Федерације БиХ, али и другим мјестима у том ентитету, откако је након распада Југославије власт преузела "државотворна бошњачка странка" СДА, бројне усташе и отворени сарадници нациста су почаст у виду давања имена улицама, трговима и школама по њима.

У Сарајеву више нема улица посвећених ни првом предсједнику ЗАВНОБиХ-а Војиславу Кецмановићу Ђеди ни Васи Мискину Црном. Заправо, у том "антифашистичком" граду више нема ниједне улице која носи име партизанског народног хероја или борца против фашизма. Због тога постоје улице посвећене Осману еф. Растодеру, припаднику и активисти пронацистичке муслиманске милиције Санџака, као и улица рођеног брата просрпски орјентисаног предсједника Југословенске Муслиманске Организације Мехмеда Спахе, познатом  Фехиму еф. Спахи, који је као вођа Исламске заједнице, у априлу 1941. године, позвао тадашње муслимане да поздраве "рођење НДХ",  У Горажду је прије неколико година из назива тамошње средње школе уклоњено име Николе Тесле, једног од највећих научника и генија у историји човјечанства, а школа је добила име Хусеина Џозе, директора имам СС "Ханџар дивизије". 

О "славној антифашистичкој бошњачкој традицији" коју поједини сарајевски политички лидери покушавају представити свијету говори и чињеница да су највише позиције у структури монструозне усташке власти додијељене припадницима тадашњег "хрватског цвијећа". јавности данас. 

Тако је Осман Куленовић био први  потпредсједник Усташке владе, првих пола године Другог свјетског рата на простору бивше Југославије,, а шест мјесеци послије, наслиједиће га, рођени брат,  Џафер Куленовић. 

Први поглавар НДХ био је Адемага Мешић, а два помоћника су му били професори Хакија Хаџић и Алија Шуљак. У Павелићевој влади министарска мјеста припадала су четворици Бошњака. Били су то Мехмед Алајбеговић, Хилмија Бешлагић, Мехо Мехичић и загребачки муфтија Исмет еф. Муфтија.
Исмет-бег Гавранкапетановић је био потпредсједник Усташког сабора, мјесто потпредсједника Државне банке НДХ припало је Јунузу Мехмедагићу, а велики број Бошњака је због "дубине" добио бројне друге истакнуте функције. усташке државе. Треба напоменути и да су чак 34 генерала у војсци НДХ, једне од најмонструознијих творевина у историји човјечанства, били припадници бошњачког народа, а број пуковника и виших официра у тој монструозној "војсци" прелазио је неколико хиљада.

Наставиће се…

Предходне делове фељтона прочитајте ОВДЕ.

Извор: Правда