Бајденова администрација се тихо припрема за могућност да, ако украјинска пролећна контраофанзива не испуни очекивања, критичари код куће и савезници у иностранству почну да тврде да је и Америка заказала.
Иако из оперативних разлога ниједан високи званичник из Кијева не пружа више детаља, Украјинци тврде да ће неминовном контраофанзивом покушати да поврате територије на истоку и југу које су Руси заузели.
Јавно, тим председника Џоа Бајдена понудио је непоколебљиву подршку Украјини, обећавајући да ће је јој достављати оружје и економску помоћ ”колико год буде потребно”. Али, ако предстојеће борбе донесу само ограничене добитке, званичници су приватно изразили страх да ће се суочити са „двоглавим чудовиштем“ у виду ”јастребова” и ”голубова”.
Једна страна ће тврдити да би Украјинци постигли успех да је америчка администрација пружила Кијеву све што је тражио, попут ракета већег домета, борбених авиона и средстава противваздушне одбране. Друга страна, забринути званичници администрације, тврдиће да Украјина доказује да је неспособна да у потпуности потисне Русију са своје територије.
Овде се не узима у обзир реакција америчких савезника из Европе, који би могли да виде мировне преговоре између Украјине и Русије као атрактивнију опцију ако Кијев није у стању да докаже како је ”победа одмах иза угла”.
Да би предупредила овакве коментаре, званична администрација наглашава да чини све што је могуће да пролећна офанзива успе.
Један анонимни званичник администрације изјавио је како су ”у последњих неколико месеци доставили оружје и опрему у Украјину и тако испунили захтеве Кијева по питању онога што им је потребно за контраофанзиву”.
Али вера у стратешки циљ је једна ствар. Друга је вера у тактику — а иза затворених врата, званични Вашинтон је забринут шта Украјина заиста може да постигне.
Та забринутост је недавно изашла на видело током цурења поверљивих информација на друштвеним мрежама. Строго тајна процена са почетка фебруара наводи да је стварна украјинска моћ ”знатно мања” од потребне за постизање предвиђених контраофанзивних циљева. Актуелније америчке процене су да би Украјина могла да постигне одређени напредак на југу и истоку, али да неће моћи да понови прошлогодишњи успех.
Украјина се нада да ће прекинути руски копнени мост са Кримом али амерички званичници су скептични да могу ово постићи. У Пентагону још увек постоје наде да ће Украјина ометати руске линије снабдевања Крима. Но, амерички обавештајци указују на то да Украјина једноставно нема способност да потисне руске трупе са места где су укопане — а сличан осећај је завладао и на бојном пољу у Украјини.
Украјински председник Володимир Зеленски каже да САД још нису адекватно наоружале његове снаге и да контраофанзива још не може да почне. Постоји уверење да је Кијев спреман да размисли о прилагођавању скромнијим циљевима који би се лакше продали као победа.
Наводно, дискутује се о томе да се то Украјинцима представи као ”прекид ватре”, а не као трајни мировни преговори, остављајући отворена врата Кијеву да у будућности поврати више територија.
Украјинцима би се морали дати неки подстицаји попут безбедносних гаранција НАТО, економске помоћи Европске уније, више помоћи за попуну и јачање војних ефектива и слично. Осим тога, изражена је нада да ће се поново ангажовати Кина како би и Путина гурнула за преговарачки сто.
Ови гласови и даље остављају отворено питање шта даље чинити и колико оштро ће реаговати домаћи критичари у Вашингтону.
„Ако контраофанзива не прође добро, администрација може само себе да криви пошто је ускратила одређене врсте оружја и помоћи у време када је то било најпотребније“, рекао је Курт Волкер, специјални изасланик за Украјину током Трампове администрације.
Контраофанзива која не испуни очекивања такође ће довести до тога да се савезници у европским престоницама запитају колико још могу да штеде ако победа Кијева изгледа све даље и даље.
„Европска јавна подршка може временом ослабити јер европски енергетски и економски трошкови све висе расту а Бајденова администрација ће се борити да продужи помоћ са Старог континента“, рекла је Клементина Старлинг, директорка и сарадник истраживачког центра Атлантског савета у Вашингтону.
Многе европске државе такође би могле да притисну Кијев да оконча борбе.
„Лоша контраофанзива ће покренути даља питања о томе како ће изгледати исход рата и у којој мери се решење заиста може постићи само наставком слања војног оружја и помоћи“, рекла је Старлинг.
Бајден и његови главни сарадници јавно су нагласили да би Зеленски требало да започне мировне преговоре тек када буде спреман. Али Вашингтон је Кијеву саопштио и неке политичке реалности: у неком тренутку, посебно када републиканци контролишу Представнички дом, темпо помоћи САД ће вероватно успорити.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) April 26, 2023
Званичници у Вашингтону, иако нису вршили притисак на Кијев, почели су да се припремају за то како би ти разговори могли да изгледају и схватају да би то могла бити тешка политичка продаја за Зеленског.
„Ако Украјина не може драматично да добије на бојном пољу, неизбежно се поставља питање да ли је време за преговоре о прекиду борби“, рекао је Ричард Хас, председник Савета за спољне послове.
„Скупо је, понестаје нам муниције, морамо да се припремимо за друге непредвиђене ситуације широм света. Легитимно је постављати ова питања без угрожавања циљева Украјине. То је једноставно питање средстава“, рекао је Хас.
Раније овог месеца, Андриј Сибиха, заменик шефа кабинета Зеленског, рекао је за „Финанциал Тимес“ да би Украјина била вољна да разговара ако њене снаге стигну до прага Крима.
„Ако успемо да остваримо наше стратешке циљеве на бојном пољу и када будемо на административној граници са Кримом, спремни смо да отворимо дипломатску страницу о овом питању“, рекао је он.
Тај коментар брзо је одбацила Тамила Ташева, изасланица Зеленског за Крим: „Ако Русија добровољно не напусти полуострво, Украјина ће наставити да ослобађа своју земљу војним средствима“, рекла је она за Политицо.
Самопоуздању Америке не доприноси ни чињеница да је рат очигледно знантно успорен. Обе стране су размениле казнене ударце, фокусиране на мале градове као што је Бахмут, при чему ниједна није у стању да потпуно избаци другу. Руски налет који је имао за циљ да ревитализује тешке ратне напоре Москве, као резултат је донео мало задобијене територије по цену значајних жртава и није учинио много да промени општу путању сукоба.
Борбе су узеле данак и на украјинској страни. Четрнаест месеци након сукоба, Украјинци су претрпели запањујуће губитке — око 100.000 мртвих — а најобученији војници су изгубљени или су исцрпљени. Обе армије су такође утрошиле историјске количине муниције и наоружања, при чему чак ни невероватна подршка Запада није могла да одговори на све хитне захтеве Зеленског.
Амерички званичници су такође обавестили Украјину о опасностима претераног ширења њених амбиција и претераног ширења трупа – исто упозорење је бившем авганистанском председнику Ашрафу Ганију дао Бајден када су талибани напредовали широм земље током повлачења америчке војске 2021. године.
Али шансе да Украјина одустане од својих највиших тежњи су, у најмању руку, мало вероватне.
„Као да је ово једина и последња прилика за Украјину да покаже да може да победи, што наравно није тачно“, рекла је Алина Пољакова, председница и извршна директорка Центра за анализу европске политике у Вашингтону.
Извор: B92/Webtribune.rs
