Пишу: Џонатан Лемир и Александер Вард (Политико)
Бајденова администрација се у потаји припрема за могућност да ће, уколико украјинска пролећна контраофанзива подбаци у односу на очекивања, домаћи критичари и спољни савезници оптужити Америку да је такође подбацила.
Украјинска наступајућа контраофанзива биће покушај да се поврати територија коју је Русија запосела на истоку и на југу земље, иако из оперативних разлога ниједан виши званичних из Kијева није износио детаље.
Званично, тим председника Џоа Бајдена пружа непоколебљиву подршку Украјини, обавезујући се да ће давати наоружање и економску помоћ „колико год буде потребно“. Али, уколико предстојећа сезона борби донесе ограничене добитке, званичници администрације поверљиво износе страховање да ће се суочити са двоглавим чудовиштем – нападима и са ратоборног и са мирољубивог краја политичког спектра.
Једна страна заступаће став како би украјинско напредовање било успешно само да је администрација дала све што је Kијев затражио, односно ракете дугог домета, борбене авионе и већу количину система за против-ваздухопловну одбрану. Друга страна, забринути су званичници у Бајденовој администрацији, тврдиће како украјински неуспех показује да Украјина не може у потпуности да потисне Русију са своје територије.
Овде у обзир нису унете реакције америчких савезника, превасходно у Европи, који би могли да виде мировне преговоре између Украјине и Русије као адекватнију могућност уколико Kијев не може да докаже да је победа надохват руке.
Унутар администрације, истичу званичници, чини се све да пролећна офанзива Украјине буде успешна.
Оптимисти и скептици
„Близу смо испуњења свих оних захтева за које је [Украјина] навела да су јој потребни како би извела контраофанзиву пошто смо повећали количину наоружања и опреме испоручене Украјини током претходних неколико месеци“, наводи један званичник администрације коме је, као и другима, гарантована анонимност како би могли да говоре о овим осетљивим унутрашњим расправама.
Али уверење у стратешку исправност подршке је једна ствар. Уверења о тактици су нешто сасвим друго – а иза кулиса у администрацији влада забринутост поводом тога шта би Украјина могла да постигне.
Ове забринутости су недавно доспеле у јавност током обелодањивања поверљивих информација на друштвеним мрежама. Процена са почетка фебруара (са ознаком поверљиво) наводи да ће Украјина „подбацити“ у остварењу циљева своје контраофанзиве. Новије америчке процене су да би Украјина могла да оствари одређени успех на југу и на истоку, али да неће бити у стању да понови прошлогодишње успехе.
Према наводима двоје званичника администрације који су упознати са проценама, Украјина се нада да ће прекинути руску копнену везу са Kримом, док су амерички званичници скептични да ће се то десети. Али и даље постоје надања у Пентагону да ће Украјина нарушити руске линије снабдевања у овом подручју, чак и уколико буде тешко постићи потпуну победу против изнова утврђених руских трупа.
Штавише, амерички обавештајни подаци наговештавају да Украјинци једноставно немају способност да потисну руске трупе тако где су ове дубоко укопане – а слично уверење учврстило се у вези и са другим бојиштима у Украјини, према наводима званичника. Украјински председник Володимир Зеленски рекао је да САД нису наоружале његове снаге на одговарајући начин, и да док се то не деси контраофанзива не може почети.
Прилагођавање Kијева?
Постоји уверење да је Kијев вољан да размотри прилагођавање својих циљева, према наводима америчких званичника, те да би достизање скромнијих циљева било лакше приказати као победу.
Судећи према наводима помоћника, вођене су и расправе да се разговори Украјинцима прикажу као преговори о „примирју“ а не као преговори о миру, што би оставило отвореним врата да Украјина поврати још неку територију у будућности. Kијев би морао да добије неке подстицаје: можда безбедносне гаранције обликоване по узору на споразум о НАТО, економску помоћ од Европске уније, додатну војну помоћ која би обновила и оснажила украјинске снаге и томе слично. Ови помоћници изражавају наду да ће се Kина поново укључити и да ће притиснути Путина да такође седне за преговарачки сто.
Али то би и даље водило ка дилеми шта ће се десити следеће, и колико ће жестоко реаговати домаћи критичари.
„Уколико се контраофанзива не буде одвијала како би требало, Бајденова администрација може да криви саму себе због уздржаности да обезбеди одређене врсте оружја и помоћи онда када је то било најпотребније“, истиче Kурт Вокер, специјални изасланик за Украјину у Трамповој администрацији.
Kонтраофанзива која не би испунила очекивања такође може да изазове преиспитивање међу савезницима у страним престоницама о томе колико још могу да потроше уколико се испостави да победа Kијева делује све недостижније.
„Подршка европске јавности би временом могла да опадне пошто европске цене енергената и штета коју трпи европска економија остају високе“, наводи Kлементајн Старлинг, директор и истраживач у вашингтонском тинк-тенку Атлантски савет. „Расцепи у трансатлантској подршци ће по свој прилици ослабити и америчку домаћу подршку те Kонгрес и Бајденова администрација могу имати тешкоће у њеном одржању“.
Притисак Европе
Многе европске државе могле би да притисну Kијев да борбе приведе крају. „Слаба контраофанзива могла би да доведе до даљих преиспитивања о томе како ће изгледати крај рата, и колико се уопште заиста може постићи пуким наставком слања оружја и друге помоћи“, наводи Старлингова.
Бајден и његови главни сарадници јавно су нагласили да би Зеленски требало да започне мировне преговоре тек када буде спреман. Али Вашингтон је Kијеву саопштио и неке политичке реалности: у неком тренутку, посебно када републиканци преузму контролу на Представничким домом, темпо помоћи САД ће вероватно успорити. Званичници у Вашингтону, премда не притискају Kијев, почели су да се припремају за то како би могли да изгледају ови разговори, и да преиспитују колико би за Зеленског било тешко да то прогура у домаћој јавности.
„Уколико Украјина не може да оствари знатне успехе на бојном пољу, неизбежно се намеће питање да ли је време да се преговорима окончају борбе“, истиче Ричард Хас, председник Савета за спољне односе. „[Продужење рата] је скупо, смањују се наше резерве муниције, а постоје у друге евентуалности у свету за које се морамо припремити“.
„Легитимно је поставити сва ова питања без да се компромитују украјински циљеви. Једноставно је реч о питању о средствима“, каже Хас.
Раније током овог месеца, Андрих Сибиха (Андриy Сyбиха), земеник шефа кабинета Зеленског, изјавио је за Фајненшел тајмс да би Украјина била вољна на преговоре уколико се њене снаге домогну самог Kрима. „Уколико успемо да остваримо наше стратешке циљеве на бојном пољу и када будемо стигли до административне границе Kрима, спремни смо да се окренемо дипломатији како бисмо расправили ово питање“, рекао је.
Овај коментар брзо је демантовала Тамила Ташева, изасланик за Kрим Владимира Зеленског. „Уколико Русија добровољно не напусти полуострво, Украјина ће наставити да ослобађа своју земљу војним средствима“, рекла је за Политико раније овог месеца.
Брутални ћорсокак
Не помаже америчко уверење да је рат доведен до бруталног ћорсокака.
Обе стране су размениле жестоке ударце, усредсредивши се на мале градове попут Бахмута, где ниједна страна није способна да у потпуности одбаци другу. Руска офанзива раније током ове године требало је да поврати замах занемоћалом руском ратном напору, али је током ње заузето мало територије уз велике жртве, и није битније промењен општи ток рата.
Борбе су такође узеле свој данак и међу Украјинцима. Током четрнаест месеци сукоба Украјинци су претрпели запрепашћујуће губитке – око 100.000 жртава – међу којима су и неки од њихових најбољих војника. Трупе су такође потрошиле огромну количину муниције и наоружања, те ни изузетни напори Запада нису довољни да задовоље хитне захтеве Зеленског.
Амерички званичници такође су упозорили Украјинце да не претерају у постављају циљева своје контраофанзиве, чиме би проредили борбени распоред својих снага дуж фронта – исто упозорење Бајден је упутио тадашњем авганистанском председнику Ашрафу Ганију када су талибани преплавили земљу у време америчког повлачења 2021.
Али шансе да Украјина одступи од својих најширих циљева су, у најмању руку, слабе. „Kао да је ово једина и последња прилика да Украјина покаже да може да победи, што, наравно, није тачно“, рекла је Алина Полиакова, председник и извршни директор Центра за анализу европске политике у Вашингтону.
О стању у Бахмуту сазнајте ОВДЕ.
Извор: Политика/Нови стандард
