Тесна трка у Турској. На основу 99,38 одсто пребројаних гласова, актуелни шеф државе Реџеп Тајип Ердоган добио је 49,42 одсто гласова. Главни опозициони кандидат Кемал Киличдароглу освојио је 44,95 процента.

Трећепласирани Синан Оган добио је подршку 5,2 одсто бирача, преноси Хуријет.

И Ердоган и Киличдароглу обратили су се присталицама. Досадашњи председник свој говор традиционално је одржао са балкона седишта партије АКП у Анкари.

"Иако немамо коначне резултате, далеко смо у предности", поручио је Ердоган.

Његов главни противкандидат Кемал Киличдароглу уверен је у други круг избора, али и победу.

"Ако наша нација каже други круг, то је више него добродошло. На овим изборима сигурно ћемо победити у другом кругу", нагласио је Киличдароглу.

Кога ће Оган подржати у другом кругу

Трећепласирани кандидат на председничким изборима Синан Оган, који је освојио 5,2 одсто гласова, рекао је да је његова кандидатура променила исход гласања.

Оган каже да ће вероватно бити одржан други круг. Ако то постане званично, он се неће борити, али би његова одлука о томе кога ће подржати могла да направи велику разлику.

Истакао је да ће одлуку о томе донети у наредних неколико дана.

"Разговараћу са лидерима у свом савезу, ићи ћу да питам своје бираче у наредних неколико дана. А онда ћемо донети одлуку и извршити своју дужност у наредних 14 дана", навео је Оган.

Ердоганова Странка правде и развоја води на парламентарним изборима
Истовремено, на парламентарним изборима бориле су се 24 странке и 151 независни кандидат.

Према последњим подацима, Ердоганова Странка правде и развоја освојила је 35,49 одсто гласова, док је Киличдароглуова Републиканска народна странка освојила 25,37 проценатa.

Грађани Турске гласали су јуче на председничким и парламентарним изборима, који се сматрају једним од најзначајнијих за сто година модерне историје те земље.

Најтежи избори

Сто година од оснивања модерне републике, грађани су одлучивали да ли ће се Турска вратити изворном Ататурковом секуларизму или ће наставити двадесетогодишњу политику традиционализма у унутрашњим и међународним односима.

За последњих 20 година, Ердоган је удаљио Турску од секуларизма коју је успоставио Мустафа Кемал Ататурк, оснивач модерне државе.

Кемал Киличдароглу долази из највеће опозиционе Републиканске народне странке, чији је и лидер.

Промовише враћање на основе економске политике, парламентарну демократију и независно судство, области у којима, према мишљењу многих грађана, има највише пропуста.

Аналитачари наводе да су ово најтежи избори у Турској у последњих неколико година, а долазе у тренутку када се земља бори са високом инфлацијом и опоравља од разорних земљотреса.

Постоје две школе мишљења колики је утицај земљотреса на исход избора. Једна школа сматра да власт није довољно брзо притекла у помоћ унесрећенима, док други мисле да ће само уз политичку стабилност коју нуди Ердоган стамбене зграде бити изграђене за годину дана.

Спољнополитички тест

Избори у Турској означени су као најважнији избори на свету у 2023. години и то пре свега са аспекта спољне политике.

Наиме, улога Турске је велика у компликованим односима на Блиском истоку. Велике силе и западна јавност ишчекују да виде како ће се гласови грађана Турске одразити на њену актуелну политику према Израелу, Ирану, Сирији, ставу према рату у Украјини.

Присталице Ердогана сматрају да Анкара води најнезависнију спољну политику у историји Турске, балансирајући између Вашингтона и Москве.

Ердоган је пред изборе са Путином отворио нуклеарну електрану. Његовом балансирању које је од почетка рата у Украјини Турској донело статус посредника – главни изазивач Киличдароглу супротставља политику дисциплинованијег члана НАТО-а.

Очекује се и да би победа Киличдароглуа приближила Анкару Вашингтону.

Један од највећих изазова за Киличдароглуа као председника била би политика према Русији.

О нуклеарној радијацији у Украјини прочитајте ОВДЕ.

Извор: РТС/Hurriyet/BBC/Ројтерс