Професор Филозофског факултета у Београду и председник Покрета за одбрану Косова и Метохије Милош Ковић оценио је да Срби у јужној покрајини више „нису безбедни ни у гетима попут Ораховца“.
„Кад се пуцало на нашу браћу и сестре на Косову и Метохији, Београд се није макао као ни било који други град у Србији. Ми живимо у време озбиљне друштвене кризе, првенствено моралне“, навео је Ковић на конференцији за новинаре у Прес центру УНС-а.
Позвао је актуелну власт на „стриктно поштовање“ Устава и закона Србије, наводећи да је „одустајање од одбране нашег народа на Косову и Метохији директно кршење“ највишег правног акта.
„Овај непријатељ неће се задовољити Косовом и Метохијом. Ако неко у Београду мисли да ће ћутањем решити проблем Косова и Метохије, питање је где ћемо се бранити, у Новом Пазару или у Нишу“, рекао је Ковић.
Главни уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић упозорио је да Србима на Косову и Метохији прети „нови погром“ и оценио да „огромну одговорност“ за такав положај Срба сноси актуелна власт у Београду.
„Важан а конкретан гест који држава може да учини је да је председник Народне скупштине распише изборе на северу Косова и Метохије. То је у оквиру Устава и закона Србије, то није позив на рат али је јаван и јасан гест подршке Србима на Косову и Метохији“, навео је Вукадиновић.
Професор Шумарског факултета у Београду Ратко Ристић оценио је да је на Косову и Метохији дошло до „драматичне ескалације“ и да су права Срба „екстремно угрожена“.
„Насиље над нашим народом је на неки начин последица нестанка преосталих српских институција у општинама са српском већином. Оно што се данас дешава Србима на Косову и Метохији је резултат слома досадашње политике власти у односу на Косово и Метохију“, рекао је Ристић на конференцији за новинаре у београдском Медија центру.
Оценио је да је „посебно опасна“ ескалација „директног насиља“ према Србима на Косову и Метохији због чега је по његовим речима, потребно да се држава Србија припреми за „све могуће сценарије“.
„Држава треба да припреми јавност, да се осим подизања борбене готовости војске, прогласи одговарајући степен подизања мобилизационих способности нашег друштва“, рекао је Ристић.
Члан Председништва Двери Драган Добрашиновић нагласио је да идеја прелазне владе подразумева да свака парламентарне групација преузме одговорност за вођење по једног министарства, у складу са својим могућностима и бројем места у Парламенту.
„Тако би Српска напредна странка и Социјалистичке партија Србије и даље имале већину, али би се сви договарали“, рекао је Добрашиновић.
Концепт прелазне владе, како је објаснио, подразумевао би и да она има орочени мандат на шест месеци или годину дана, до реализације слободних избора, чиме би се бавио експертски тим. Тај концепт обухвата и идеју о статусу „кво“ у спољној политици, као и замрзавање преговора о Косову.
Члан Председништва и интернационални секретар Двери др Андреј Митић рекао је да је ситуација на КиМ последица имплементације Бриселско-охридског споразума.
Како је истакао, тим споразумом је прихваћено коначно развлашћивање државе Србије.„Више од 85 одсто грађана Србије је против независности Косова, дакле сви Срби сем једног“, закључио је Митић.
Руске снаге успешно напредују у правцу Марјинке, велики украјински губици дуж целог фронта
Извор: Агеције/Правда
