Пише: Ћезаре Сакети (Cesare Sacchetti)
Пријатељи су се састали да оду на излет на језеро да уживају у сунцу касног пролећа, да прославе рођендан једног од њих на броду, у амбијенту изузетно лепог пејзажа језера Мађоре, које се налази између Ломбардије и Тићино кантона у Швајцарској.
Заправо, иза наизглед безазлене мини прославе на броду, крије се драма међународне шпијунаже.
Понуђена верзија мејнстрим медија говори да је се догодила изненадна олуја, која је изазвала потапање поменутог брода, који се звао „Задовољство“. Заправо, на том броду је био прави скуп агената тајних служби разних земаља, како ће се убрзо и видети.
Али, прича о олуји има доста недостатака и у супротности је са верзијом мештана који тврде да то није било невреме које може доведе до потапања брода.
Неки тврде да су потребни врло специфични услови да би се један брод потопио, а не само „јак ветар“ како тврде контрадикторне верзије, које је нудила званична штампа.
Дакле, поставља се питање шта се заправо догодило у недељу 28. маја на лаго Мађоре?
На броду је било бар 20 особа(касније утврдјено да их је било 25), које су чланови тајних служби разних земаља.
Не само људи АИСЕ (тајна служба Италије), већ и Мосада, израелске тајне службе, како су потврдили медији. Неки званични извори потврдили су овом блогу доста другачију реконструкцију догађаја од оне која је понуђена од других извора информација. На броду су заправо били и агенти британске службе МИ6, заједно са неколико особа које су део тајне службе НАТО-а.
На овом броду је био сам врх шпијуна који су се састали да дефинишу конкретну заједничку акцију.
Није то био самит за “шпијунирање” руских олигарха који живе у зони Вербање, како су тврдили италијански и западни извори информисања, што није ништа ново у њиховој уметности креирања истраге.
Задатак састанка изгледа да је био планирање провокације на Косову, територији која је отета од Србије насилном вољом НАТО-а 2008, како би се покренула нова ескалација на Балкану.
Суштина овог плана произилази из чињенице да ситуација у Украјини постаје увелико компромитујућа за Атлански савез.
Освајање Артјомовска је био озбиљан пораз за војну силу Украјине која је, по проценама групе Вагнер, буквално разбијена, са губицима од седамдесет хиљада људи у очајничком покушају да одбране стратешки важан град за контролу источне Украјине.
Ове процене губитака западни медији никада нису навели, јер имају прецизан задатак да трубе о украјинским успесима, упркос ситуацији на терену која указује на катастрофу кијевских нациста.
Ако овоме додамо још једну вест, која је потпуно сакривена од тих истих медија, која се тиче уништавања главног кампа војног шпијунског центра Украјине, у коме су били присутни и разни профили НАТО официра, који су под хитно евакуисани у Берлин.
Дакле, ситуација за НАТО постаје врло драматична. Судбина режима Зеленског изгледа зацртана, и његов дефинитивни пад у овом моменту није питање да ли ће се договидити, већ је само питање када ће се то догодити.
На неким руским каналима круже видео клипови на којима украјински војници неких дивизија одбијају да изврше наређења, разматрајући опцију обарања Зеленског.
Овај сценарио комплетног разбијања Атланског савеза у Украјини, изгледа да је директно повезан са догађајем са Лаго Мађоре.
Да би могао да отвори нови фронт, НАТО, заједно са тајним службама већ поменутих земаља, је одлучио да направи на Косову, оно што се зове „фалсе флаг“ у жаргону тајних служби акција под лажном заставом, што заправо значи конструисана акција.
Преко овог типа операција обављају се атентати и разне врсте провокација да би могао да се оптужи одабрани непријатељ да је заправо он то урадио, а заправо акцију конструишу тајне службе земаља које од тог догађаја имају директни интерес.
Претходних дана смо сведочили првом покушају да се испровоцирају Срби који живе на Северу Косова.
Срби су се тада окупили да протестују против градоначелника албанске мањине на северу Косова. Градоначелници су изабрани на изборима, које су Срби бојкотовали, а где су Албанци освојили микроскопских 3,5%.
Срби су тражили да се повуку ови градоначелници и да буду замењени са званичницима које би послао Београд.
НАТО снаге које се тамо налазе почеле су да бацају сузавац на масу, иако Срби протестанти нису ни на који начин напали припаднике НАТО-а.
Косово је зона у којој је врло висока присутност италијанских војника. Барем 852 италијанска војника служе у Кфору (НАТО снаге које делују на Косову). Команда Кфора је поверена генералу Фуљиуолоу (Фуглиуоло), човеку који је био „истакнут“ у хроникама у афери током лажне корона пандемије.
Током претходне три године Фиљиуоло је био кључна фигура у организовању црне поворке мртвачких сандука у Бергаму, сценографија коју непојамно тужилаштво још увек није расветлило, као ни околности које се тичу дистрибуције ковид вакцина које изазивају висок степен колатералних ефеката.
Фиљиуоло је дакле кључни човек италијанске дубоке државе и заузима стратешку позицију на Косову.
Русија је изгледа открила и саботирала план, а Италија је још једном била изабрана, на жалост, да плете нови сценарио против Москве.
Као што кажу институционални извори, цитирани горе у тексту, у ствари никаква олуја на лаго Мађоре није изазвала потапање брода „Задовољство“.
По овој верзији чињеница, људи из руске тајне службе ФСБ, открили су план који је правио НАТО, па су одлучили да интервенишу и потопе, ред је да се каже, врх западних тајних служби на језеру Мађоре.
Превртање брода је дакле изазвано интервенцијом Руса који су ударили другим бродом и изазвали потапање. Остало је већ позната црна хроника.
Живот су изгубили агенти АИСЕ (италијанске тајне службе) Тицијана Барноби и Клаудио Алонци, 53 и 62 године, рускиња, Ана Божкова, жена скипера брода Клаудија Калминати (бугарског порекла), заједно са агентом Мосада Ереза Шимониа, који је сахрањен у Израелу са високим почастима претходних дана, где се појавио и шеф Мосада, Давид Барнеа, да му се поклони и ода признање.
Италија: од пријатеља Арапа до базе Мосада
Шимони је изгледа имао врло важну улогу у израелској тајној служби, која је одлучила да изабере Италију као „привилеговану“ зону њихових операција.
У зони лаго Мађоре никада није било наглашено присуство Израелаца као у задње две године.
Многи становници јеврејске државе одједном се пресељавају у ову зону, па је тешко поверовати у њихово изненадно интересовање за брда која окружују језеро.
Лаго Мађоре је изабрано као централа за међународну шпијунажу и за руковођење одређених операција, наравно уз благослов палате Киђи (седиште италијанске владе), од пада Прве републике, која постаје место чију политику наравно координира Вашингтон, али још више Израел.
Израел и његов моћан лоби одређује политику спољних послова Италије и земаља Западне Европе што објашњава чињеница да сваки кандидат за премијера мора да се покори и оде да се поклони Израелу да би могао да седне у фотељу премијера.
Случај актуелне премијерке Ђорђе Мелони, која је пре него што је изабрана, обнавља потврду оданости Израелу, само је последња у бескрајном низу оних који љубе Израелску папучу.
И то, као што је горе поменуто, директна је последица отимања од пре тридесет година, када је Италија, традиционално пријатељ Арапа и наслеђа иностране политике Алда Мора, постала једна од земаља које су најжешће и најгоре на линији циониста.
Кључеви спољне политике Рима нису у Риму. У Тел Авиву су.
То објашњава још једну другу невероватну околност. Чим се догодила несрећа на лаго Мађоре, Израелци су послали специјални авион Бомбардиер еxецутиве, да би на брзину одвели своје агенте Мосада који су били на броду.
Ова чињеница није изазвала ни најмањи протест локалног тужилаштва које је спроводило истрагу, као ни реакцију врховног тужилаштва.
Дакле, дозвољено је агентима једне стране службе да раде шта им се свиђа на нашој националној територији, чак до те мере нису узети докази неопходни за анализу несреће која је одвела у смрт четири особе.
Сви ћуте, али ако је тачна ова верзија догађаја, из Москве је стигла снажна и моћна порука:“Знамо шта радите и можемо да вас зауставимо како хоћемо и када хоћемо“. Из магле тајни које обавијају лаго Мађоре изгледа да се види једна јасна чињеница.
Атлантизам и владе које од њега зависе, излазе још слабије него што је то изгледало пре овог догађаја.
Русија се уздиже као протагониста, који не само да побеђује у рату на бојном пољу. Она такође побеђује у једном другом рату који се води иза сцене, у шпијунажи. Чак и тамо где се одређују будући интернационални односи, где се ствара нова равнотежа у којој нестаје атлантистички униполарни свет, стварајући простор једној новој реалности, реалности мултиполарног света и одбране суверености националних држава.
*Прва република жаргонски и новинарски израз за суверену Италијанску владу, од 1948-1994. Од 1994. почиње такозвана Друга република, за коју сматрају да је под управом Вашингтона. Прим.прев)
Извор: Правда/lacrunadellago.net
