Пише: Емил Влајки
Као што сам дао наслутити у мом претходном тексту – Ђоковић против (западне) „цивилизације“ -, борба Новака на Ролан Гаросу, није била само битка за 23. гранд слем чиме постаје најбољи играч тениса свих времена, већ првенствено политичка борба за будућег ПРЕДСЈЕДНИКА СРБИЈЕ.
Требало га је гледати како, као побједник турнира, пуним срцем пјева интонирану химну на стадиону, БОЖЕ ПРАВДЕ. А на крају свог службеног обраћања, повикао је СРБИЈА. Неколико дана прије, након једне од својих побједа, изазовно је написао на камери, усред Париза, што је видјело стотине милијуна људи, КОСОВО ЈЕ СРЦЕ СРБИЈЕ, Косово које је данас највећи концентрациони логор у Европи у којем се Срби третирају као некада Јевреји под нацизмом.
Његовом дивовском борбом против евроатлантизма оличеног у НАТО-у који га је на све могуће, одвратне, начине покушавао спријечити на његовом нестварном, научнофантастичном, трофејном путу, бацио је пред собом на кољена читаву ту „хуману цивилизацију“.
И када би неки од наивних београдских шетача против насиља, управљаних манипулаторима обојене револуције која се управо одвија, и предвођених, из сјенке, којекаквим Ђиласима, Јеремићима, Тепићкима, Поношима и њиховим телевизијама Н1 и Нова, те Слободном Европом, Данасом, Временом, и сличним, „објективним“ медијима којима руководе странци, ставили међу своје захтјеве ХОЋЕМО НОЛЕТА ЗА ПРЕДСЈЕДКА, то не би резултирало само изборима за предсједника. То би био ПЛЕБИСЦИТ; Ноле би збрисао, одувао, све могуће протукандидате ЈЕР БИ ЧИТАВ СРПСКИ НАРОД ГЛАСАО ЗА ЊЕГА.
Наравно, то се, са овим плаћеницима „хуманитарне“ Европе и њених ментора преко „велике баре“, неће десити. Они би такву спонтану и искрену идеју сасјекли у коријену. Али он ће, кад-тад, можда и ускоро, с божјом помоћу, бити кандидиран и биран на ту функцију. Он је оно што Србија, која се сада налази пред грађанским ратом, треба да би се ујединила. Јер, руку на срце, ТКО ВИШЕ МЕЂУ СРБИМА, ОД НОВАКА ЂОКОВИЋА, ЗАСЛУЖУЈЕ ДА БУДЕ ПРЕДСЈЕДНИК РЕПУБЛИКЕ?
Поред свог хуманизма и освједочене борбе за Србију, он је непоткупљив, богат је, а не може га се ни уцјењивати јер је без иједне мрље у својој биографији. Поврх свега, као спорташ, ужива поштовање читавог свијета. Захваљујући њему, Србију, и искључиво њему, мало тко данас Србију проматра као земљу „геноцидног народа“.
И да будем сасвим јасан. Не улазећи у суштину што се тиче заслуга и кривица за постојеће стање, садашња власт у Србији се налази у ћорсокаку; Србија је подијељена, а обојена револуција, под плаштом „борбе против насиља“, је у пуном замаху. Ђоковић је једина личност која ову земљу може ујединити. Без уједињења, а то се мора брзо десити јер ствари измичу контроли, Србија ће коначно изгубити свој територијални интегритет и све одлике српства. И без уласка у ЕУ, постат ће типична европска, бездушна, лажно кршћанска, декадентна земља, слушкиња каубојског полицајца свијета, у којој ће њена хисторија борбе против зулума, православље, славенство, чојство, слава, итд, убрзо бити сведене на ниво икебане.
Више текстова Емила Влајкија прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
