У кошмарном кретању приповедачког „ја“ кроз пластичне, виртуелне и нарко светове гради се роман „Аспирин супернова“ Ненада Рацковића, настао с једне стране као апстракција ауторовог судара са стварношћу, а са друге сублимат стања свести уметника који је у претходним деценијама свог стваралаштва проживео и преживео надреална стања свести. И овде је сада да о њима сведочи.
У свету не тако далеке будућности, након нуклеарног холокауста, владама управљају фармацеутске компаније, јер оне имају моћ да контролишу народ. Бајеров утицај предњачи. Фармацеутска револуција доноси свима оралну или интравенску инстант срећу која се манифестује на најразличитије па и најужасније начине. Три ратна друга покушавају да у систему потпуне контроле пронађу смисао, да креирају хаос по својој мери, да сопственим лудилом превазиђу ужасе државних логора концентрације.
„’Аспирин супернова’ је књига на којој сам радио тридесет година“, каже Рацковић. „Прву верзију књиге која је пред вама имао сам прилику да објавим као сепарат у Књижевном часопису ’Савременик број 2, 1992/1993’. Беше то краћи рукопис јаких резова, визуелно необичан, прави колаж књижевних поступака који се надовезују на искуства и традиције експерименталног романа: негде на пола пута између ране авангарде, пре свега њеног футуристичког огранка, и сајберпанка. Од свих човекових тежњи можда је најизворнија она за целовитошћу; отуда проистиче и стваралачка истрајност и труд да напишем своје животно дело.“
Извор: Правда
