Најновије

ПЕТАР ЖИВКОВИЋ: Финска и Русија

Финска и Русија су историјски повезане, а период након II свјетског рата најбоље показује да Финској и данас одговарају равнотежа снага у свијету и добри односи са Русијом. Улазак Финске у НАТО пакт није добар за ову земљу јер западним центрима моћи одговара њено окретање против Русије да би у оквиру антируских планова покушали да остваре превласт на Балтичком мору и на Арктику (који има велики саобраћајни, економски и војни значај). 

Пише: Петар Живковић

Финска нема војску која може да угрози Русију, али западни центри моћи могу покушати да искористе Финску за изазивање етноцентричних сукоба на подручју Руске Федерације. 
***
Финска је дуго била у саставу Шведске (1154 – 1809), а 1809. године је ушла у састав Русије са статусом аутономне велике кнежевине и у саставу Русије је била до 1917. године. Период руске власти је значајан за Финску јер је за вријеме шведске власти и првих година руске власти над Финском службени језик и језик племства у Финској био шведски језик. Русија је омогућила да 1863. године фински језик добије статус службеног језика, 1865. године је уведена посебна финска валута, а 1878. године је основана финска војска. Аутономија је кратко била смањена у вријеме Александра III и Николаја II, али је 1905. године потпуно обновљена, а полуфеудална скупштина је постала изборна скупштина. 

Након реформи цара Александра II 1861. године је почела изградња новог друштвено – економског модела, тј. развој капитализма у Финској који је постојао до средине XX вијека. Финска привреда се почела развијати на основу шумског и рудног богатства и основане су дрвна, папирна, текстилна и металопрерађивачка индустрија (прерада жељеза), али друштвено – економско стање у земљи није било добро. Све до 1930. године 70% становништва је било запослено у пољопривреди, шумарству и рибарству. Стање у пољопривреди није било добро јер је 1910. године само 40% сељака имало земљу. Финска привреда је и поред тога остварила напредак захваљујући повластицама на великом руском тржишту, а почетком XX вијека се због конкуренције руских предузећа окренула страним тржиштима. Држава је од друге половине XIX вијека имала велику улогу у привреди, а од 1919. године улога државе се повећава преко потпуно државних и мјешовитих предузећа.  

СССР је пред почетак II свјетског рата тражио замјену дијела територија са Финском да би осигурао стратешку заштиту Лењинграда од њемачког напада и понудио је Финској више територије него што би добио СССР. Финска је то одбила и дошло је до рата, а СССР је након побједе узео стратешки важан дио територије око Лењинграда и то је омогућило да овај град уз велике жртве издржи њемачку опсаду током рата. Финска је у II свјетском рату поражена и након рата је постала неутрална земља са добрим односима са СССР -ом. 

Након II свјетског рата у Финској је створен нови друштвено – економски модел. Спроведена је аграрна реформа па су се у земљи појавила бројна мала имања. Долази до развоја индустрије и терцијалног сектора и то је омогућило смањивање зависности финске привреде од извоза дрвета. Дошло је и до великих социјалних промјена у области здравства, школства, науке и културе и од почетка 60 -их година XX вијека је створена држава благостања са великим учешћем јавног сектора. 1980. године је само 10% радника радило у пољопривреди и значајно је повећан број квалификованих радника. 

Велик преображај финске привреде је остварен због финске неутралности и привредне сарадње са СССР -ом. О томе говори и податак да је Финска савладала посљедице свјетске енергетске кризе (нафтни шокови из 1973. године и 1979. године) захваљујући енергентима из СССР -а. Друштвено – економски модел државе благостања се у Финској почео напуштати након пада Берлинског зида 1989. године, а убрзан је након нестанка СССР -а 1991. године. Финска је 1995. године постала члан ЕУ. Улазак земље у НАТО пакт је дио овог процеса који је показао лоше резултате јер је срушио основу посљератног финског препорода. 

***
У саставу Финске се налазе и аутономна Оландска острва. Кад је Финска 1809. године ушла у састав Русије у саставу финске аутономије су била и Оландска острва на којима је била руска војска. То није одговарало Шведској и Великој Британији, али Шведска је након 1815. године постала неутрална и присуство руске војске на овим острвима за њу више није било од пресудног значаја. Велика Британија се није помирила са присуством руске војске на Оландским острвима и зато је након Кримског рата (1853 – 1856) у Паризу потписан мир који је довео не само до демилитаризације Црног мора него и до демилитаризације Оландских острва. Финска се 1917. године одвојила од Русије, а 1918. године је почео грађански рат у Финској и тада је Шведска посала војску на Оландска острва у својству мировних снага између руске војске и снага које су долазиле из Финске, а касније су по одлуци финске власти на острва умјесто шведских војника дошли њемачки војници. 

Оландска острва су након изласка Финске из састава Русије хтјела да изиђу из састава Финске и да опет постану дио Шведске, али је након краћег сукоба Финска 1920. године дала велику аутономију Оландским острвима која су тако остала у саставу Финске. Становници Оландских острва то нису прихватили, али је Друштво народа 1921. године одредило да Оландска острва имају аутономију у оквиру Финске и да остану демилитаризована. На Оландским острвима због тога нема војске, а улогу безбједносних снага има полиција Оландских острва. Аутономија обухвата постојање посебне законодавне, извршне и судске власти, посебну заставу, пошту и самостално чланство у Нордијском савјету, а приликом уласка Финске у ЕУ ова аутономна област је задржала посебан статус. Већинско шведско становништво има двојно држављанство. Један посланик представља интересе ове аутономне области парламенту Финске. Овај облик аутономије су стране силе предлагале као један од начина рјешавања политичких криза у државама које су након 1991. године створене на подручју СФРЈ. 

***
Развој сукоба украјинских и руских снага показује да се ускоро може очекивати побједа Русије, а будући да западни центри моћи не показују намјеру да се овај сукоб ријеши политичким путем могуће је да ће се још неке земље укључити у сукоб. То показују вјежбе НАТО пакта одржане у Румунији, највеће ваздушне вјежбе од оснивања НАТО пакта „Ваздушни бранилац 23“, а постојао је план да се вјежбе НАТО пакта одрже и на КиМ. Ове вјежбе су отказане, али је дошло до заоштравања ситуације на Космету. У овим ваздушним вјежбама значајну улогу су добиле Естонија и Летонија, а своје снаге је послала и Шведска иако још није члан НАТО пакта и то показује значај Балтичког мора за НАТО пакт. 

Финска је значајна за НАТО пакт не само због Балтичког мора него и због Арктика и то показује одлука Данске, Норвешке, Шведске и Финске да оснују заједничке ваздухопловне снаге у циљу јачања позиције Запада на подручју Арктика. 

Финска (заједно са Естонијом) је значајна за антируске планове Запада на Арктику и у Сибиру јер западни центри моћи често изазивају етноцентричне сукобе са циљем унутрашњег подривања других држава. Примјер оваквог дјеловања је говор предсједника Естоније на петом засједању Свјетског конгреса угро – финских народа које је 2008. године одржано у Русији. На засједању су учествовале и делегације Финске и Мађарске. Предсједник Естоније је у оквиру говора описао излазак Естоније из СССР -а као стицање слободе и начин за очување естонске националне посебности уз закључак да многи угро – фински народи још нису направили свој избор. То је био прикривени позив угро – финским народима да се одвоје од Русије, а западни центри моћи су и на друге начине настојали да подстакну угро – финске народе у Руској Федерацији да се окрену против руске државе.  

То није дало очекиване резултате јер Руска Федерација својим политичким уређењем омогућава заштиту права свих народа који живе у Русији (аутономне републике, окрузи и др.), улаже у развој културе ових народа и омогућује им учешће у добити коју остварују предузећа која користе природна добра руског Арктика и Сибира уз бригу о заштити животне средине. Арктички народи у западним земљама немају овакву заштиту због великог утицаја западних транснационалних компанија. У случају отвореног сукоба Русије и НАТО пакта западни центри моћи могу поново покушати да изазову етноцентричне сукобе у Русији, а тада би велику улогу у западним плановима имале Финска и Естонија.

Западни глобалисти су покренили процес деиндустријализације ЕУ. Финској зато суштински одговарају добри односи са нуклеарном силом Русијом и да попут Мађарске тежи стварању Европе суверених држава од Рејкјавика до Владивостока коју би подржали и амерички суверенисти. Такво рјешење суштински одговара и нама јер су дешавања у Скандинавији и на Балтику суштински повезана са дешавањима на подручју Црног мора и Балкана. Европа суверених држава подразумијева и улазак земаља насталих на подручју СФРЈ, других балканских држава и Мађарске у састав Евроазијске уније. То је поуздан начин да се и питање Космета који је неотуђиви дио Србије ријеши у складу са Уставом Србије. 

Остале текстове Петра Живковића погледајте ОВДЕ.

Извор: Правда

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.
[Translate to English:] [Translate to English:]

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА