Пише: Владимир Димитријевић

Како умиремо од рака? 

Ево података из Заода за јавно здравље града Београда из марта 2023. године:“У Србији је током 2020. године од свих малигних тумора оболело 41.419 особа (22.110 мушкараца и 19.309 жена). Исте године од рака је умрло 20.767 особа оба пола, 11.611 мушкараца и 9.156 жена. Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци у нашој средини највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума и простате. Kод жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, плућима, колону и ректуму и грлићу материце. Малигни тумори плућа и бронха водећа су локализација и у оболевању и у умирању међу мушкарцима, односно други су по учесталости узрок обољевања и умирања међу женама са дијагнозом рака. Током 2020. године у Србији је од рака бронха и плућа оболело 4.738 мушкараца и 2.188 жена, а умрло је 3.399 мушкараца и 1.600 жена. Према обољевању и умирању у популацији жена, рак дојке налази се на првом месту међу малигним болестима – у Србији је у 2020. години од малигних тумора дојке оболело 4.368 и умрло 1.782 жена. Посматрајући територију Београда, у 2021. години, од малигних болести оболело је 6.413 становника. Стопа регистрованих оболелих становника Београда на 100.000 становника износила је 378,5 за 2021. годину.“

У том и таквом времену, народ се окреће Богу и светима, тражећи лека и за неизлечиво. Зато је време да се опет подсетимо Светог Нектарија, великог чудотворца и исцелитеља наших дана, који је многима, па и Србима, помогао да се исцеле. 

СВЕДОЧЕЊА СВЕШТЕНИКА НЕНАДА АНДРИЋА

Како Бог лечи?

Протојереј-ставрофор Ненад Андрић из Ваљева је многим људима указао на Светог Нектарија као исцелитеља, написао низ књига о делима Господњим преко овог свеца, а о својим искуствима говорио је, у интервјуу „Геополитици“, и ово:“Телесно исцељење је потребно да би душа имала у чему да се подвизава и да служи Богу и ближњима, јер каже Свети Нектарије: „Само савршенима није потребно телесно здравље“.

А ко је то? Мени лично је потребно здравље, пошто нисам савршен. Али сви треба да знамо да је крајњи циљ излечења у ствари духовно исцељење за вечност, за живот будућега века. Диван пример су Свети јеванђелиста и апостол Лука, Свети врачи Козма и Дамјан, као и Кир и Јован, а у наше дане Свети Лука Кримски, који је био и епископ и хирург у Русији. Лекарска струка показује отвореност ка вери и помоћи Божјој. Ми смо сви људи дужни да се молимо за лекаре да им Бог дâ благослова да имају снаге да обављају своје свете дужности да дају добре дијагнозе и терапије. Подсетимо се да је у Србији прву болницу основао Свети Сава при манастиру Студеници 1208. године. Лекари што не могу, јер као и свака наука људска и медицина има ограниченост, помоћи ће Бог, Мајка Божја и Свеци. Често и чујемо од лекара: „Ми смо учинили што је до нас, остало је у Божјим рукама“. Отац Ненад додаје:“Велика је жртва лекара и свег медицинског особља, не само на Онкологији већ у свим медицинским установама, и зато треба да их поштујемо сви. Треба да поштујемо лекаре, њих је дао Бог. Лекар лечи, а Господ исцељује. У Светом писму у Књизи Сираховој, казује се „Господ је створио лекове од земље, и мудар човек их не одбацује“ (Сирах. 38, 14). Значи, лекари су сарадници Божји, као и свештеници.“

Бог лечи преко људи – било лековима, било чудесним дејствима.

Прво чудо које је видео

Отац Ненад нас подсећа:“Веома је битно да знамо да нам Бог помаже и посредно и непосредно. Посредно преко лекара и  медицине, затим преко лековитих трава, бања, све је то Бог даровао народу, али када је медицина и остало поменуто немоћно да лечи, неретки су примери да нам Бог помаже кроз Свету православну цркву непосредно, и исцељује од најтежих болести. Прво чудо које сам својим очима видео од Светог Нектарија било је исцељење од рака костију, са метастазама на лимфе, јетру и плућа 2007. године Миодрага Буквића, машинског инжењера из Новог Сада. Лечен је две и по године на Онколошкој клиници у Сремској Каменици и званична медицина није више могла да му помогне, био је неизлечив случај. Сазнао је Миодраг да се у манастиру Ћелијама, шест км код Ваљева, налази део моштију Светог Нектарија и замолио је свог кума да га довезе. Био је у инвалидским колицима, затекао сам га да се моли крај моштију Светог Нектарија, затим  му је прочитана молитва од стране свештеника за оздрављење на гробу Светог Аве Јустина Ћелијског. После шест месеци устао је из колица и потпуно оздравио. Наше је да се молимо, а  Бог исцељује. Миодраг сада ради у Нафтној индустрији Србије у Новом Саду. Такође много је исцељења од уља светог Нектарија, као и добијене деце. Уље са Егине је чисто маслиново уље освећено у кандилу над моштима свеца, без икаквих додатака, мириса и арома.“

Помазивање уљем ради исцелења примењује се у Цркви још од апостолског доба. Сама реч „јелеј“, од које потиче наше уље, значи, између осталог, и „милост“. 

О старцу Нектарију (Виталису)

Отац Ненад је знао и старца Нектарија Виталиса, који је много волео Србе. О њему је, за старчевог живота, причао:“Старац Нектарије Виталис је добио исцељење од рака плућа од Светог Нектарија 1980. године 2. јула, када му се светитељ јавио и исцелио га. Тај дан цела Камариза (село где служи старац Нектарије Виталис) слави. Старца Нектарија имао сам прилику да посетим осамнаест пута. Сваки сусрет је непоновљив, радостан. Он нас Србе пуно воли. Везан је за Светог Василија Острошког, који је највећи васељенски чудотворац по броју записаних чуда. Уз њега је по броју записаних чуда Свети Нектарије Егински. Од старца Нектарија Виталиса свака поука је богатство. Навешћу поуку коју сам добио при првом сусрету. „Ћути, ћути, ћути о туђим гресима. Никог не осуђуј, не оговарај, не коментариши ничија сагрешења. Имај љубави, смирења и трпљења према ближњима, и Бог и Свети Нектарије у свему ће ти помоћи“! 

Отац Ненад је, у свом интервјуу, указао и на то да не смемо клонути, без обзира на тешко доба у коме живимо:“Наши стари кажу: „Без Бога ни преко прага, а са Богом свуда!“ Мајка Божија, анђели и сви свети су наши сарадници на путу спасења, од Бога и Њих немамо ми већих пријатеља у оба живота, и земаљском и небеском! Читајмо житија Светих, молимо се и следујмо њихов пут, „пут који води у Живот вечни“, као што се и каже у тропару Светом Сави Српском!“

Да поновимо – без Бога ни преко прага, а са Богом и преко мора. 

Све ће добро бити

Прота Ненад Андрић испричао је и оно што је доживела Војка М:„Она је у ноћи између 3. и 4. јуна 2013. године, по повратку са Егине, у манастиру Свете Лидије, имала сновиђење светог Нектарија, који јој прилази са неколико монаха и каже јој ʼнемој да се бринеш, биће све добро‘. Затим ју је помазао крстообразно, светим јелејем, и – како она сведочи – он је тада њој извршио операцију. Када се пробудила, болове које је имала тих дана – боловала је од рака материце – није осећала. Како сама исповеда, није могла још да верује да јој се све то догодило. Међутим, како су дани одмицали и како није имала болове, била је заказана операција – отишла је на преглед и лекари су били збуњени… Ни после консултација нису могли да објасне како више нема рак, а она објашњава тим сновиђењем да ју је свети Нектарије исцелио. То чудо никог не може оставити равнодушним.“

Јер је заиста победа над природним поретком и трагичношћу нашег постојања опкољеног болестима и смрћу. 

Чуда рађања

Свештеник Ненад Андрић прича о чудима рађања која дарује Свети Нектарије. У јуну 2013. године он је рекао свом познанику, поштару Небојши из Ваљева, да се моли свецу, јер није имао деце, на шта Небојша рече: „Ја ћу даривати кандило Светом Нектарију, само да ми измоли од Бога дете.” Свештеник Ненад га подсети: „Кандило даруј када добијеш дете, не пре. Јер Бог и Светитељ не условљавају нас, нити је њима потребно кандило, ништа им није потребно, осим наше љубави и да нам душу спаси Господ. Ми те дарове дајемо Цркви Божијој, као сведочанство да је нама Бог даривао много више и потврђујемо видљивим даром, скромним… Ако и то немамо, Бог не очекује. Бог очекује увек оно што можемо ишто нам је на спасење и нашу добробит – а то је да се односимо са љубављу ка ближњима и Њему, добрим односима према свима, благочестивоћшу и добрим хришћанским васпитањем деце…“ Питао сам га да ли су венчани у цркви, он ми рече да нису. Замолио сам га да се венчају, и да им свештеник прочита молитву из требника за добијање деце и молитву Светом Нектарију. Они су то обавили и дали су завет да ће кандило приложити у част Светог Нектарија да се пошаље у манастир Камаризу у Грчку.“

После извесног времена, Небојша је дошао – он и супруга чекали су дете.Родио им се син Огњен, и они су кандило послали Светом Нектарију. 

Године 2014, Лана Р. из Лазаревца  је од оца Ненада Андрића добила  икону, уље и молитву Светог Нектарија. Лекари су њој и супругу рекли да не могу да имају децу, али се она молила Богу и помазивала стомак уљем Светог Нектарија, у виду крста, молећи се за потомство. Добили су Богдана. У трудноћи је имала велику цисту коју је требало да оперише, али молитва и уље Светог Нектраија цисту су уклонили.
    Душица М. је писала оцу Ненаду Андрићу од кога је 2013 наручила икону Светог Некатрија, па је у јулу 2014. отишла на Егину, где јој је старац Нектарије Виталис читао молитву. У мају 2015. године добила је сина Василија, који је на крштењу добио име Нектарије. То је чудо дошло после десет година брака и три неуспеле трудноће. Мајка је послала на дар кандило на Егину, а и старцу Нектарију иконе Светих Василија и Нектарија и слику новорођеног детета. 

Вања Ђ. из Београда пише оцу Ненаду:“ Прошле године послали сте ми молитве за пород, уље, икону Св. Нектарија и бројанице, Богу хвала, ето ми и Милице. Молила сам се како сте рекли и користила освештано уље. Венчали смо се у Цркви. Пре молитви Св. Нектарију, док нисам сазнала за њега и молила му се, нисам могла да изнесем трудноћу, имала сам спонтани. Преко вас сам сазнала за молитве за пород Св. Нектарију. Чим сам почела молити се и користити освећено уље све је почело како треба. Родила се Милица 21.8.2017.године. Сада јој је нешто више од пет недеља.“

Маријана Р. из Ваљева:“Помаже Бог оче Ненаде, ја се зовем Маријана, пишем вам јер je св. Нектарије услишио моје молитве и ову радост делим са вама. Наиме, у новембру 2015. године од вас сам поручила икону Св. Нектарија и освећено уље да се пред иконом молим, а освећеним уљем да се помазујем и пијем пар капи ујутру. Иначе, четири године сам боловала од ендометриозе јајника и имала сам две операције. Лекари су ми рекли да са мојом килажом и ендометриозом јајника не могу остати у другом стању. Услед јаких болова сваког месеца сам ишла у хитну помоћ у Ваљеву.

Средином новембра 2015, након више анализа, прегледа, примања инјекција и др. видела сам да ништа то у мом случају не помаже, а и лекари су сами рекли да не могу затруднети, дигла сам руке од доктора и поручила од вас икону св. Нектарија и освећено уље. Молила сам се сваку ноћ и помазивала у знаку крста уљем по стомаку. Средином јануара имала сам редовну контролу ултразвука и сазнала сам да сам у другом стању. Супруг и ја били смо пресрећни. Трудноћа је прошла уредна без икаквих проблема. Слава Богу и Св. Нектарију, ево наш Лука се родио жив и здрав!

Хтели бисмо да вас замолимо да нам пошаљете уље св. Нектарија на благослов беби Луки и хтели бисмо да пошаљемо по вама кандило на Егину и бебину слику. Велики поздрав, да сте нам живи и здрави и ваша породица.“

Једна мајка, Драгана Ц. из Београда, пише:“ Оче Ненаде, ни сама не знам одакле да почнем. Богу хвала што ми је помогао да ступим у контакт са вама. Након скоро 15 година борбе са стерилитетом и 11 вантелесних ми смо постали родитељи наше Симоне.

Од како сте ми у јануару 2016. године послали уље, иконе св. Нектарија и молитве за пород наш живот се тотално променио. Још више смо се Богу молили и били у молитви. Сваке недеље смо на литургији, свако вече молитве и молитва св. Нектарију за пород и помазање освећеним уљем. Веровала сам више него икада у Бога и св. Нектарија и да су они одлучили да је сад родим време, а не „судбина“ јер ја у то не верујем. Путеви као да су се отварали пред нама, никаквих препрека није било. И док су други веровали да носим близанце ја сам била сигурна да је једно и да, након два спонтана побачаја, овај пут остајем трудна и рађам бебу. Све време сам и даље помазивала у знаку крста свој стомак како сте рекли. Симона је дошла на свет 27. 1. 2017. на Светог Саву.“

Катарина В. из Аранђеловца писала је оцу Ненаду:“Драги оче Ненаде, Захваљујући Светом Нектарију срећно гајим ћерку Дуњу. Прву трудноћу изгубила сам у шестом месецу. Нисам пала у депресију, нити сам кривила Свевишњег. Наставила сам да се молим свим бићем и још више да верујем у Господа. Сазнала сам да се преко вас може набавити освештана ИКОНА Светог Нектарија и освештано уље поручила сам преко вас и добила. Уз молитве пред иконом Светитељу Нектарију, после два месеца поново сам остала трудна. Родила сам са својим драгим супругом живу и здраву ћерку Дуњу, која ускоро пуни годину дана.“
Тако Свети Нектарије моли Бога да људима дарује радост рађања. 

Тумор нестао по молитви свеца

Весна Б. из Долова бележи:“Од онога што ми се догодило у протеклих годину и по дана могла бих роман да напишем, али потрудићу се да све то сажмем у ово једно писмо. Када сам средином 2015. године сазнала да имам малигни тумор на дојци, после првобитног шока, туге и немоћи, могла сам да бирам између два пута, да се препустим болести или да покушам да се борим. Схватила сам да је болест била порука, знала сам зашто сам се разболела и да морам променити себе, своје мисли, схватања, знала сам да само Господ може да ми да снагу за све што ме чека.

Истражујући по интернету по први пут сам сазнала за Светог Нектарија и чудесна излечења која је чинио својим заступништвом пред Господом. Одлазила сам у манастир Ћелије и манастир Раковица где су ми читане молитве пред моштима Светог Нектарија. Захваљујући Вама добила сам икону и уље Светог Нектарија. Пошто сам у то време већ кренула са хемотерапијом сећам се да сте ми рекли: „Молите се, Свети Нектарије лечи и преко медицине“. Икона коју сте ми послали од првог дана стоји покрај мог узглавља. Од моје сестре добила сам књигу „Свети Нектарије Егински, земаљски анђео – небески човек“ и тако читајући је све више појачавала своју веру, наду и добијала снагу за све оно што ме је чекало.

Почетком 2016. године урађена је мастектомија дојке, операција је успела и хистопатолошки налази су били неуобичајено добри. Када је након два месеца урађен контролни скенер грудног коша све је, што се тиче првобитне болести, било у реду, међутим, неким чудом приликом снимања апарат је спуштен ниже од онога што је захтевано те је докторка радиолог на снимку регистровала промену на бубрегу коју нико од лекара раније није видео. Рекла ми је да је била у дилеми да ли да то унесе у извештај пошто није било циљано снимање бубрега. Показало се да је то било исправно јер после више обављених прегледа ултразвуком и снимањем магнетном резонанцом донета је одлука да се уради операција бубрега. После само девет месеци од операције дојке била сам поново на операционом столу. Пошто је тумор био на скривеном и незгодном месту било је ризично урадити парцијално одстрањивање те је извађен цео бубрег. Све време молила сам се Светом Нектарију да буде уз мене јер сам тако била јача и храбрија. Посебну радост осетила сам у Ваљеву у новом храму Светог Нектарија, на дан његовог празника 22. новембра 2016. године, где су читане молитве за оздрављење болних и кропљење светом водицом и помазање светим уљем које је донето са Егине. Сада сам добро, слава Богу и Светом Нектарију.
Желим свим људима да кажем да се моле и да верују.

Драгом Светом Нектарију, којег волим свим својим срцем, дала сам још једно обећање, да ћу када ме Господ и Свети Нектарије удостоје отићи на Егину да се поклоним и захвалим за све што је учинио за мене. Молим се и даље да буде уз мене и моју породицу.”
Јер је блискост Бога и светих оно што нам је најпотребније. 

Чудо у Паралији

Када је јула 2014. године био у Грчкој, у Паралији, од побожне гсопође Софије, која је држала рибљи ресторан, свештеник Ненад Андрић је чуо и записао још једно чудо Светог Нектарија:“Оче, пре тридесет и више година ово место је било веома неразвијено и сиромашно. Тако и моја породица, много пута нисмо имали новца за хлеб да купимо, да једемо уз рибу коју улове наши очеви. Неколико дана пред упокојење мој отац, пошто је био тешко болестан, тражио је икону светог Нектарија да је држи под јастуком док спава, и молио му се често. А мајка се бринула, шта ће сада са нама отац умире, сиромашни смо… велика невоља. Једног дана, мој отац позва нас све крај његове постеље и рече нам - не бојте се Бог и свети Нектарије се брину о нама. Преко пута црквице добићемо плац, јавио ми се у сну Свети Нектарије и то ми рекао. НИСМО МУ ВЕРОВАЛИ, јер сматрали смо да бунца услед лошег здравственог стања, за три дана је и умро. Међутим, после тридесетак дана из општине моја мајка добије позив да иде на неки састанак. Није хтела да иде, јер је још жалила тату, молила се сваки дан за њега и нигде није ишла осим у храм, али бака (татина мама) јој је рекла – „иди кћери, није то одлазак ради забаве, неће нарушити твоју молитву за покојника, то те држава зове“. И мама је отишла, оче, мој тата је био управу, тада су мами рекли у Општини да нам додељују плац крај црквице св. Нектарија… и тако је и било. Ускоро су почели градити хотеле и Паралија је постајала туристима позната. Наш плац је био веома занимљив угоститељима, јер је у центру садашњег одмаралишта и један део смо продали, а за други смо добили део власништва, тј. неколико соба у мотелу за издавање. Од продаје плаца и закупа, отворили смо мањи ресторан и сада ево имамо овај велики, јер веома успешно радимо. Ћерка ми је лекар, студирала је у Нишу, а моја млађа сестра се удала у Прокупље, зато знам добро српски и Србе и све вас волим. А и овде у Паралији, хиљаде Срба летују сваке године.

И друго чудо ћу ти испричати… После татиног упокојења и добијања плаца, ми смо и даље били сиромашни, све до продаје плаца, али смо прихватили благослов од нашег свештеника да одржавамо и даље црквицу. Имали смо пред празник светог Нектарија уља само пола флаше… мама је могла да бира или да нам прави са тим уљем јело или да сипа у кандилце светом Нектарију… и одлучила је да ипак то уље користи само за кандилце у црквици, а ми да једемо на води… тако смо се сви сложили.

Сутрадан, наш рођак из Волоса, кога нисмо видели више година, дошао нам је у посету, доневши нам на дар два бурета свеже цеђеног маслиновог уља, довезао их је коњима, јер његова породица је веома богата и имају плантаже, и данас, маслина…“
А то се десило због служења свецу. 

О једном храму

Српски народ много воли Светог Нектарија. Он му и храмове подиже. Ево шта каже летописац:“У дану у ком је у календару Српске Православне Цркве уписано име Светог Нектарија Егинског, 22. новембра Лета Господњег 2016, служена је прва Света Архијерејска Литургија у првом поклоничком храму који је, на ушћу Градца у Колубару, подигнут славном чудотворцу са грчког острва Егина. Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин, уз саслуживање епархијског свештенства и свештеномонаштва, као и појање Српског хора „Свети Серафим Саровски“ из Зрењанина. Уочи богослужења, на платоу испред Храма Васкрсења Христовог, дочекан је делић моштију Светог Нектарија, које је, добротом игуманије манастира Ћелије мати Гликерије, из ове светиње донео архимандрит Михаило (Биковић), старешина манастира Јовања. У непрегледној, ретко виђеној колони, народ их је са сузама целивао, вапијући за молитвеним заступништвом дивног Божјег угодника. Свештеници су их помазивали светим уљем, које је из манастира Свете Тројице на Егини донела добротворка ваљевског храма Наталија Ковачевић. Сабрање је завршено резањем славског колача и акатистом Светом Нектарију Егинском за исцељење болестима уневољених.

Давне 1979. године, архимандрит Нектарије (Виталис), који за небеског покровитеља има управо Светог Нектарија Егинског, даривао је део моштију Светом Оцу Јустину Ћелијском. И то је означило први сусрет великог молитвеника, изданка сестринске нам Грчке Цркве, са овдашњим верним народом. Моштима у ћелијској светињи деценијама се поклањају бројни намерници, али жеља светитеља да још више буде део живота овог краја свој зенит достиже пре три године, када Епископ ваљевски Г. Милутин благослови градњу храма посвећеног Светом Нектарију Егинском у Ваљеву. У почетку, вољом људи, било је перипетија при налажењу земљишта. Али, вољом Бога и жељом Светог Нектарија, неимари прионуше овом богоугодном послу на освештаном тлу, надомак саборног храма, који носи име Васкрсења Христовог. Да Свети Нектарије, рођен као Анастасије (у преводу са грчког „васкрсење“), и имендан свој овде обележи. Празник Светог Нектарија Егинског, ове године, велики је дан за све нас у Ваљевској епархији, велика радост да се окупимо на првој Литургији у Храму Светог Нектарија, истакао је у беседи Епископ ваљевски Г. Милутин.
– Као на Егини, и овде је са обе стране вода. Да није Свети Нектарије изабрао место свог дома, не бисмо ми то приметили. Али, Бог је велики у светима Својим и преко њих објављује Своју вољу. Старац Нектарије Виталис нас преко своје духовне кћери Наталије Ковачевић храбри да што пре завршимо храм. Већи део смо завршили, остало је украшавање… Нада се да ће му Господ дати снаге да у јуну или јулу дође овде и присуствује освећењу. Апелујем на све вас да, колико можете, помогнете да што пре дочекамо тај дан. Данас ћемо вратити мошти Светог Нектарија у манастир Ћелије. Али, ако Бог да, за Васкрс ћу отићи на Егину и донети мошти за овај наш храм – поручио је Владика Милутин. Епархија ваљевска ускоро ће установити богослужења у Храму Светог Нектарија Егинског, најавио је ваљевски архијереј. О редоследу верни народ ће моћи да добије информације посредством веб–сајта епархије.

Старац Нектарије (Виталис) из атинског предграђа Камариза, Епископу Милутину и његовој пастви обратио се писмом, које је прочитала његова духовна кћи. грађевински инжењер и иконописац Наталија Ковачевић, велика добротворка храма у родном јој Ваљеву. Велика је благодат над Ваљевом да Светог Нектарија прославља у његовом дому. Господ му је дао силу да исцељује од разних болести и снажи људе у невољама јер је за земаљског живота светитељски живео. Претрпео је бројна искушења. Клеветан и прогањан, али никада није изговарао тешке речи, нити непријатеље проклињао. Напротив, смирено им је опраштао.
Пре неколико деценија, Свети Отац Јустин Ћелијски говорио је да ће ваљевски крај постати центар духовности Србије. Као истински човек Божји, имао је духовне очи и могао видети шта ће се збити и након земног му века. Године 2003. у Диптих светих СПЦ уврштен је нововремени златоуст Свети Владика Николај Лелићки, а седам година касније и ћелијски богомудрац Ава Јустин. Манастири Лелић и Ћелије, у којима почивају њихове мошти, сваке године походи хиљаде поклоника из целог света. У њиховој близини је и манастир Пустиња, кога краси највреднији живопис међу светињама северозападне Србије. Такође, овде су и дивне средњовековне светиње, манастири Грабовац, Јовања и Боговађа, те обновљени Плужац, Рибница и Голубац. Храм Светог Нектарија Егинског, у коме ће пребивати део моштију овог чудотворца, засигурно ће постати још једно место поклоњења и ваљевски крај још више учврстити на мапи поклоничких путешествија свих православних верника. Егина је далеко, многима из разних разлога недоступна, а благослов Светог Нектарија као лек потребан. Понајвише оболелима од онколошких болести, чији је број у Србији годинама висок.“

Тако се Срби ваљевског краја одужише великом свецу. 

Два живота 

И код нас и у свету потресно је одјекнуо играни филм о Светом Нектарију Егинском, који је режирала Јелена Поповић. Никола Јовић нас позива да се замислимо над животима који нам се, у наше дане, нуде:“У размаку од недељу дана гледао сам филм “Тома” о животу чувеног певача и филм “Божији човек” о животу чувеног светитеља Нектарија Егинског. Кроз сагледавање реакција које су изазвали код публике и порука које носе, можемо сазнати доста тога о свом колективном душевном стању.

Наиме, филм о Томи је како недељама слушамо “расплакао Србију”, и даље пуни биоскопске сале, има непрекидну медијску покривеност, већ више од месец дана је непрестано вест и “новост”… Па опет поруке које носи и реакције које изазива јесте та да публика плаче над тужном судбином главног лика и споредних актера, пошто се у њима и њиховим патњама и невољама и сами проналазе на одређени начин. Јасно виде да Тома упркос томе што је имао све (новац, моћ, славу, признања, утицај) суштински није имао ништа или му то макар ништа није вредело јер никада није могао утолити ту црну рупу у својој души, тај зјапећи амбис провалије и бесмисла који га је морио и гонио читавог живота. А значај душе је знао, упркос томе што није био религиозан, већ тужан човек, како се у самом филму наводи.

А када се филм заврши остаје осећај горчине јер нема одговора на сва питања и све патње, муке и невоље које се вуку кроз цео филм и као да је цео живот на неки начин узалудан кад ни “велики и славни” људи нису успели да “пронађу срећу” и избегну патњу, те пронађу мир и спокојство упркос новцу, слави…
Са друге стране, филм о Нектарију Егинском је без икакве помпе, са слабом, готово никаквом медијском покривеношћу, тихо и скоро неприметно ушао у биоскопе, где га. за разлику од Томе, очекују полупразне сале на пројекцијама. Али овај филм празне сале надомешћује тако што пуни срца гледалаца храброшћу, смислом и вољом за живот и за борбу непрестану јер видимо да је чак и неко ко је постао, по окончању овоземаљског живота, светитељ, пролазио веома тежак и мучан животни пут, као и ми сами, али је, за разлику од Томе и осталих “селебритија”, успео да нађе одговоре на највеће животне проблеме, невоље и патње и за разлику од филма о Томи овај филм нам заправо даје одговоре, смернице и упутства за опхођење у нашој тмурној свакодневици.

Видимо да неко ко није имао готово ништа (материјално) у животу, неко ко је читав живот бежао и склањао се од моћи, новца, утицаја, славе и помпе, не желећи никада да постане један од “великих и славних” (а имао је прилику за тако нешто), на крају је ипак завршио већи и славнији од свих оних који су се у животу грабили и “лактали” да постану то чиме су били опчињени само да би схватили да је то само обмана, илузија и фантазмагорија.

Сматрам стога да је потребно погледати оба филма, прво “Тому” па онда “Божијег човека”, како бисмо након гледања првог били “уплакани” и са правом забринути и упитани над сопственом судбином у овом свету, а да бисмо након гледања другог увидели да живот и те како има смисла и да ништа није узалудно за онога ко се држи Бога.

Да бисмо прво видели како пролазе они “селебритији” којима често завидимо и чије животе желимо да проживимо а да бисмо потом видели како пролазе они на које често заборављамо и које често занемарујемо а којих се сетимо нажалост тек кад нас притисне каква велика невоља и мука. Они који се склањају од свега пролазног и овоземаљског а држе се Бога и његовог пута. Јер ко се узда у људе и у земљу зида на песку, ко се држи Бога уграђује себе у небеса и у вечност.“

А из Новог Завета знамо: само кућа која је подигнута на камену вере неће се срушити. Све остало је крхко и трошно.

Витез вере

Једном је Свети Нектарије написао текст под насловом „Исповест верујућег човека“. То је, у суштини, била његова исповест. Свим својим бићем тада је посведочио:“ Бог ми је слава, богатство и понос. Бог ми је слађи и милији од свега другог. О Богу размишљам и у Њему уживам. Душа ми је творевина даха Божијега. Тело ми је Бог саздао. Сав сам икона Божија. Божијом благодаћу род сам Божији. Од Бога ми је постојање и кретање, од Бога дисање, од Бога говорење примих. Богу посведневно дух свој предајем. Богу молитве своје у сваки час приносим. Богу живим и радим и јесам. Мој Бог је велик и силан, Он даје живот, помаже и чини добара. Мој Бог види све што мислим, говорим, чиним и имам. Бога примам за страшнога судију онога што сам учинио. Имам Бога Који је милостив и прашта. Исповедам Бога дуготрпељивог и многомилостивог. Проповедам Бога Господа Који ме спасава и избавља. Бога Који је почетак свега познајем. Бога даваоца добара знам. Бога познајем као промислитеља Који све види. Знам Бога свемудрог Који све зна, Који познаје и што ће бити, и што јесте, и што је било. Бога благог и светог и праведног и истинитог славопојем и прослављам, благосиљам и преузносим. Богу човекољубивом клањам се и поштујем Га. У Бога верујем. У Бога се надам и наду спасења свога на Њега полажем. Бога као извор љубави љубим и чезнем за Њим. Ка Богу душа моја ревнује. Ка Богу разум мој уздиже се и у Њему почива. За Богом срце моје жуди. Једнога Бога тросунчаног, триипостасно Божанство, исповедам. Једно Божанство беспочетно, вечно, просто, надсуштно, нераздељиво проповедам. Он је и Јединица и Тројица, сав је Јединица и сав је Тројица. У Њега Који је сав Јединица по суштини и сав Тројица по ипостасима верујем и исповедам Га. Једно Божанство је Отац, Син и Свети Дух, једна сила, једна свеза, једно поклоњење једносушне Тројице, јер једна и иста је природа и суштина Оца и Сина и Светога Духа. То исповедам, верујем, проповедам и говорим.“

Како је исповедао, тако га је Бог и прославио. И данас, у знаку крста са три прста, којим се освештавамо у име Свете Тројице, помаже толиким и толиким паћеницима и страдалницима он, који је тако искрено волео Господа. 

Извор: Правда