Приредио Владимир Димитријевић
ПУТИН И ПРИГОЖИН
Ево вести са „Спутњика“ од 10. јула 2023. године:“Председник Русије Владимир Путин разговарао је са руководиоцем групе "Вагнер" Евгенијем Пригожином у Кремљу 29. јуна, саопштио је Кремљ. На састанку је било присутно 35 особа – сви командири одреда и руководиоци компаније.
„Састанак је одржан у Кремљу 29. јуна. Трајао је скоро три сата“, рекао је портпарол Кремља, коментаришући писање француског "Либерасиона" да је руски лидер имао састанак са Пригожином након догађаја од 24. јуна.
Команданти су изнели своју верзију онога што се догодило 24. јуна. Истакли су да су присталице и војници шефа државе и врховног команданта, а такође су рекли да су спремни да наставе да боре за отаџбину, истакао је портпарол Кремља.
Шеф државе је дао оцену деловања компаније на фронту, као и догађаја од 24. јуна. Песков је истакао да је Путин саслушао објашњења командира и понудио им опције за посао.
У ноћи на 24. јун, снаге групе „Вагнер“ заузеле су штаб Јужног војног округа руске војске у Ростову на Дону након изјава оснивача групе Евгенија Пригожина да су Оружане снаге Русије наводно извеле ракетне нападе на кампове „Вагнера“, иако су то демантовали и Министарство одбране и руски ФСБ.
Оружана побуна заустављена је захваљујући тешким преговорима које је, у договору са председником Русије Владимиром Путином, целу суботу водио белоруски лидер Александар Лукашенко. На крају је Пригожин пристао да оде у Белорусију, неким од бораца који нису учествовали у побуни понуђено је да потпишу уговор са Министарством одбране, а остале „вагнеровце“ нико неће кривично гонити“.
Тако гласи званична вест Кремља.
Данима пре тога, појавила се дубинска анализа која је показала низ необичних елемената у „Пригожиновој побуни“, из које смо сазнали како је кетеринг мајстор постао челник приватне војне компаије ( да ли је? ), а након тога покушао да буде нови вођа народне буне, легендарни Стењка Разин. Ова анализа је и сада изврсна, и опет доказује да је Русија велика загонетка, како за Запад, тако и за Србе, који мало шта знају о овој огромној земљи, али слуте да је непобедива и неуништива. Осим ако, не дај Боже…
Руски хришћански патриота, Владимир Семенко, руководилац сајта религиозно – родољубивог садржаја „амин.су“, са великом забринутошћу прати ситуацију у Русији, сматрајући да, ако се систем не промени, на дуже стазе победе неће бити. То је покушао да објасни и поводом Пригожиновог случаја.
ШТА КАЖЕ ВЛАДИМИР СЕМЕНКО?
Политички аспекти недавне побуне се истражују, и јасно је да нико од нас још не зна коначну пуну истину. Због тога ће се они још дуго анализирати. Међутим, поред оних аспеката који се односе на све врсте политичких интрига, као и са врло великом вероватноћом да је дошло до спољног утицаја, постоји још нешто: нешто што је повезано са најдубљом кризом политичке (и економске!) природе – а то је друштвени и државни систем модерне Русије.
Пре свега, вреди поставити разумно питање: ко је, у ствари, Пригожин? Није ли он директан производ система са којим је он изненада, вођен својим „ситуационим анализама“, кренуо у борбу? О чему је реч?
Пре свега, потребно је нагласити очигледно: он није и никада није био творац Вагнерове приватне војне компаније. Створили су је (наравно, уз дозволу руске државе) пре њега сасвим други људи – професионални официри, који су потекли из, сасвим државне, руске армије. Овде аналитичари наводе име потпуковника Дмитрија Уткина, који је до 2013. године био командант 700. посебног одреда специјалних снага друге бригаде специјалних снага при Генералштабу Оружаних снага РФ. У ствари, у почетку је "Вагнер" био његов оперативни надимак.
Сам Пригожин није официр, него угоститељ, што би се рекло – „контроверзни бизнисмен“. Његов ресторан у Санкт Петербургу је опслуживао ВИП клијенте, услед чега је брзо стекао потребне везе и почела је његова бурна „олигархијска” каријера. Тренутно, његова главна имовина је компанија „Конкорд“; основни профил њеног рада је чишћење ( хигијена, не чишћење ратном терена ), кетеринг ( кетеринг за запослене у фирмама и појединце, како у затвореном тако и на отвореном) и грађевинарство. Пригожинова компанија има важне уговоре који су потписани са Министарством одбране. Поред тога, према подацима који су доступни, Пригожин је власник значајне имовине у иностранству. Посебно се говори о Meroe Gold Limited, чији је главни бизнис експлоатација злата у Судану и Централноафричкој Републици. А "Вагнер" се бави, између осталог, и енергетском подршком делатности те компаније.
Овде се ради о послу који Пригожину доноси главни приход. Међутим, ушавши, да тако кажем, у Путинов најужи круг, и, што је важно нагласити, не због посебних заслуга према држави, Пригожин је накнадно „заблистао“ у оним областима које никада нису биле суштина његовог бизниса. Наводно је постао творац тзв. „Интернет истраживачке агенције“, као и медијског холдинга „Федерална новинска агенција“, чија је публика по бројности у појединим тренуцима превазилазила број читалаца сајтова РИА Новости и новина „Комсомолскаја правда“. Оба Пригожинова ресурса су се бавила активном пропагандом, наравно, у корист Руске Федерације.
Из претходног произилази недвосмислен закључак о принципима елитогенезе у савременој Русији. То је прилично насумично вођен процес; за улогу „олигарха“ и уопште лица од посебног поверења не предлажу се они који су најимућнији и који су постигли највећи успех у професионалном смислу, већ они који су умели да пруже неке, да тако кажем, посебне услуге највишим властима.
Они које код нас не зову сасвим адекватно „олигарсима“ никако нису људи који су своје богатство зарадили на тржишту, а сносе све трошкове и ризике везане за пословање; они су стицали своје богатство током менаџмента извесним врстама државне имовине који су им били додељени „на управљање”. Пошто је у почетку „јељцинизма“, опет и опет у нашој историји, постављен потпуно утопијски (у најгорем смислу те речи ) задатак да се брзо пређе са „социјализма“ на „капитализам“, створен је сурогатни економски систем, који има врло мало заједничког са класичним капитализмом, који је, баш зато што је класичан, данас од самих глобалиста осуђен на демонтажу и уништење на целој планети. Важно је нагласити да је систем створен у нашој земљи потпуно вештачка конструкција која ни најмање не носи суштинска обележја животне органичности.
Пригожин се показао као „ефикасан менаџер“ у управљању интернет агенцијом и медијским холдингом, што није било тешко, јер му ни један ни други нису служили као главни извор прихода ( то је већ поменута компанија „Конкорд“ и њој слична предузећа ), а нови бизнис му је створио сјајне изгледе за каријеру у сурогатном економском систему који смо направили и у политичком систему који свему томе служи.
Тада је почела сага о компанији „Вагнер“. Пошто је у војној области (нарочито након озлоглашених реформи Сердјукова, током којих су људи који нису имали никакве везе са војском једноставно преузели власт над професионалним официрским кадром ) завладао потпуни колапс, почела је тенденција да професионална војна лица, која су била прилично успешна, одлазе у приватне војне компаније. А пошто је „Вагнер“ у највећој мери био пумпан новцем из државног буџета (што је недавно отворено признао и сам Путин ), онда је ова компанија почела да доминира тржиштем. Тамо је било много интересантније служити, јер није било уобичајене војне бирократије, а војним професионалцима (који су били добро плаћени) нико није спречавао да своје послове обављају на најефикаснији начин.
Треба нагласити да, кад је „Вагнер“ у питању, овде није реч о Пригожиновим личним квалитетима, већ, да тако кажем, о самој ситуацији. За званичне руководиоце система Министарства одбране извор прихода је био у приватним војним компанијама попут „Вагнера“. Отуда потичу глобалне корупционашке шеме повезане са изнајмљивањем приватне војске, продајом војних униформи преко њих, као и најновијег наоружања ( које је и нама самима више него потребно ), удаљеним афричким и азијским земљама итд. За Пригожина, извор богаћења није „Вагнер“, већ прилично сложен посао повезан са његовом основном фирмом, са „Конкордом“. Управо због тога, а и због чињенице да су најбољи професионалци из државне службе отишли у приватне војне компаније, а држава је у игру убацила велики новац, „Вагнер“ је на крају превазишао многе структуре војске Русије упрао својом ефикасношћу.
Кључно је питање – да ли је нашу војску могуће уредити тако да не буде потребе за приватним војним компанијама? У оквиру постојећег система, ово питање нема задовољавајући одговор. Јер у владајућем систему који је присутан у Русији оно што се често назива „корупција“ игра обликотворну улогу коју, у нормалном уређењу, играју кључне моралне и грађанске вредности и само грађанско друштво.
Пригожин је једноставно, „са надлежног места“, био одређен да надгледа процес финансирања и функционисања „Вагнера“. У извесном смислу, његова улога се може упоредити са улогом Троцког у стварању Црвене армије. Црвену армију, као што сви знамо, створили су генерали царске војске, који су прешли у службу бољшевика. Троцки је, с друге стране, имао улогу надзорника над њима, високог комесара у име бољшевичке власти. Само што су у тадашњој реалности полуге контроле биле другачије. Оне су почивале не толико на материјалном интересу официрског кадра ( мада је и тога било ), већ пре свега на страху од могућих репресалија (породице белих официра у служби бољшевика су држане као таоци и сл.). Данас се главна полуга управљања и контроле везује за горепоменути сурогат бизнис. Страх ту има подређену улогу.
Након што су „вагнеровци”, који су раније показали високу ефикасност у Африци и Сирији, на захтев самог Шојгуа, ушли у Специјалну војну операцију, и тамо су почели да показују веома добре резултате. Што је, да тако кажемо „природно“, изазвало љубомору код Шојгуа, Герасимова и компаније.
Остало је свима добро познато.
У сукобу са Министарством одбране, комесар Пригожин је имао илузију да је ресурс који му је дат на управљање његово власништво, што је заправо више него далеко од стварности. Између осталог, немогуће је не узети у обзир следећи фактор. „Вагнеровцима“ је дата полузванична дозвола да делују ван граница закона, што, из очигледних разлога, војска не може да чини. То је створило осећај некажњивости код „олигарха“ Пригожина, који се пренео и на његов ужи круг сарадника.
Очекивања неке радикалне акције Путина након, тако неочекиваног за многе и заиста чудноватог разрешења кризе повезане са побуном, заснована су на потпуном неразумевању природе система који функционише у земљи и улоге Путина као главног „гаранта“ тог система. Више пута смо скренули пажњу да је Путинова главна функција у владајућем систему одржавање равнотеже између олигарха ( ту улогу је успешно одиграо и овог пута). Циљ је уравнотежити кланове руске елите, с једне стране, и очувати ту исту равнотежу између званичника и крупног бизниса с друге. Сви имају користи од буџета, а део новца иде за финансирање државне потрошње. Другачији темељи система који функционише у нашој земљи не постоје и нису ни предвиђени. Све остале приче су медијске.
Дакле, не треба чекати било какве корените промене у нашој земљи у блиској будућности. Разговор о „ускоро ће се све радикално променити“ једна је од ритуалних мантри и нема никакве везе са реалном политиком. По логици садашње клановске равнотеже, уклањање Шојгуа и Герасимова значило би допринос неприхватљивом јачању Пригожина, али и кажњавање овог другог за побуну значило би, пак, непотребно јачање ове двојице. Радикалну „ротацију“ Путин вероватно види као бесмислену, јер ће у оквиру постојећег система сваки политички ( и такозвани економски) субјекат деловати на исти начин. Али без суштинске промене система, не може се излечити рана, него ће она бити покривена покожицом и тиме само погоршати основне болести и пороке постојећег друштва.
Нико из садашње елите неће ништа суштински мењати, прелазећи на мобилизацију свих области живота (а не само војну ), јер је то немогуће без правих принципа, без враћања вредности у друштво. То значи и препород истинског грађанског друштва. Такав препород би значио да садашње олигархијске елите изгубе положај који сада имају, а то им се нимало не свиђа. На језику шаха, то се зове пат позиција. Да ли ће Путин успети да превазиђе самог себе прибегавањем коренитим реформским мерама?
КАКВА БРУТАЛНА ИЗДАЈА ПУТИНА: Ово је Ердоган тражио да прода Русију
Извор: Правда
