Како пишу руски портали, од Владивостока до Доњецка расту планине цвећа посвећене оснивачу Вагнерове групе Јевгенију Пригожину и команданту Дмитрију Уткину.
Једна таква '’планина'’ се појавила поред кафића '’Сепар'’ у Доњецку, где је убијен бивши председник ДНР Александар Захарченко.
Један од војника, аутор Телеграм канала Reverse side of the medal, на друштвеној мрежи се посебно опростио од Дмитрија Уткина, по чијем борбеном надимку је Вагнерова група добила име и који је увек гледао да остане у сенци:
„Док сви истражују шта се десило и ко је крив, овим постом ћу се сетити ко је био Дмитриј Уткин „Вагнер“, он је и 09., он је 201.
Дмитриј Валеријевич је био човек непоколебљиве воље и снаге. Увек је све мотивисао на успех. Ако се у току битке преко радио везе чуо гласан звонки глас 09, онда смо упркос тешкој ситуацији знали да ћемо сигурно победити.
09. је дошао на КП и увек контролисао како се битка одвија. Добро ју је осећао, знао је када да одведе људе, а када да их притисне.
Године 2014, када су биле борбе за Луганск, Вагнер је узео свог помоћника и отишао у извиђање како би сам проучио ситуацију. Отворили су ватру на њихов положај из минобацача 120 мм, његов помоћник је погинуо на лицу места, обе ноге су му откинуте. Уткину је стомак раздеран гелерима. Када су га познати борци вукли, држао је своја црева у рукама. Сећам се речи мог пријатеља, већ тада смо мислили да је готов!
Како се испоставило, његово време још није дошло. Опоравио се од ране и наставио да се бори.
Заувек ћу памтити његове речи после првих јуриша: „Данас смо срели непријатеља, погледали га, и он је нас!“
Непријатељ га је такође ловио у зони Новог светског поретка, редовним ударима Хајмарса. Било је нових рана, и повратак на фронт.
Прави херој Русије, носилац многих ордена. Са сигурношћу могу да кажем да људи попут Уткина више немамо и никада нећемо. Хвала Вам на искуству ратовања, Дмитрије Валеријевичу'’, пише у објави.
Како додају портали, опроштај од Пригожина и Уткина је постао стихијски.
Више о овоме прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
