Он подсећа на дешавања у Чаиру и Тетову, где је, како каже, Курти промовисао Демаћијеву идеологију стварања "велике Албаније", уз химну и мапу која је указивала на претензије ка територијама Србије, Црне Горе, Северне Македоније и Грчке, а том приликом проглашен је и председником свих Албанаца.

"Међународна заједница је овакво скандалозно иступање Куртија ставила под тепих, те је питање да ли ће ова тема и сада, 11. септембра, на Самиту Брдо-Бриони у Скопљу, бити поменута", наводи Шајн.

Истиче да ће на том самиту на пленарној седници и у билатералним сусретима председници земаља покушати да заузму заједнички курс за остваривање европских интеграција Западног Балкана. 

"Када је реч о прикључењу Западног Балкана ЕУ, подсетимо се речи председника Европског савета Мишела, који је на Бледу улио наду земљама Западног Балкана да ће бити примљене у окриље ЕУ до 2030. године. Међутим, Макрон је изразио скептицизам, те одговорио Мишелу да најпре треба извршити реформе ЕУ, па приступити њеном проширењу. Дакле, могуће је да се Западни Балкан опет суочи са рампом на путу европских интеграција", сматра Шајн.

Додаје да то "није једина препрека Западног Балкана, будући да оживљена Демаћијева идеологија о стварању 'велике Албаније' може да угрози мир на овим просторима".

"Било би, можда, значајно подсетити све присутне на овом самиту на Пупинове заслуге на Версајској мировној конференцији, захваљујући коме је поништен Лондонски пакт, те данас Далмација припада Хрватској, Македонија је остала цела са пола Охридског језера, Блед је остао у Словенији, Банат у Србији итд. Ово је толико важно управо због понашања Куртија, али и због игнорисања његовог атака на територијални интегритет туђих земаља (Србије, Црне Горе, Грчке и Северне Македоније) у идеји о њиховом припајању 'великој Албанији', коју је промовисао на тлу Северне Македоније", каже Шајн. 

Објашњава да су у време распада СФР Југославије Словенија и Хрватска, из својих интереса, давале подршку отцепљењу "Косова" од Србије, а данас би ћутање председнице Словеније, председника Хрватске, као и председника Северне Македоније на Куртијево понашање прекинула мисао да би, можда, надахнути несанкционисањем Куртија, Бугари могли да затраже источну Македонију, Аустријанци Блед или Италијани Јадранско море.

"Биће, свакако, занимљиво видети како ће сви председници држава који су учесници форума Брдо-Бриони у Скопљу дочекати Вјосу Османи, која се није оградила од Куртијевог поступка, еуфемистично га окарактерисавши као 'мали неспоразум'. Наравно, најинтересантније је како ће она погледати Македонцима у очи управо у њиховој држави, у којој је Курти и промовисао Демаћијеву идеју о 'великој Албанији'. Будући да Куртијево време у политици откуцава, епилог остаје на Вјоси Османи, која може интензивирати интернационализацију Албаније", истиче Шајн.

Тражење решења за смиривање ситуације на северу Косова

Политиколог Димитрије Милић сматра да ће фокус разговора на самиту Процеса Брдо-Бриони, који почиње сутра у Скопљу и који окупља лидере из региона, бити на тражењу решења за смиривање ситуације на северу Косова.

Милић, међутим, указује и да не би требало имати превелика очекивања од овог самита, јер се током године одигра велики број сличних догађаја на којима се окупљају представници држава Западног Балкана и ЕУ.

"Све више догађаја такве врсте током године на неки начин обезвређује и сама очекивања и оно што ново може да се спроведе у међувремену. Оно где би требало очекивати да ће фокус бити јесте првенствено ситуација на северу Косова, односно како стабилизовати ситуацију која се показала као највећи извор нестабилности до сада и која ће бити прва препрека у даљој нормализацији односа, где тренутно не постоји јасан прогрес", каже је Милић за "Косово онлајн".

Додаје да у европским државама постоји жеља да се до смиривања ситуације и даље нормализације односа Београда и Приштине дође брже и због тога што се наредне године одржавају избори за Европски парламент.

Наводи да ће се видети који ће састав Европског парламента бити и да ли ће можда леви део политичког спектра испасти из владајуће већине.

"Постоје те опције, мање вероватне и даље, али ипак могуће, ако говоримо о Жозепу Борељу, који је са тог левог политичког спектра, можда он сутра не буде на том месту као високи представник. Постоји доста фактора зашто европске државе имају жељу да погурају ситуацију када је реч о 'Косову', али до сада су показали да су им капацитети ограничени", додаје Милић.

Када је реч о позицијама САД, Милић указује да ће се и у Америци наредне године одржати избори, али подсећа да је у фотофинишу претходне председничке кампање потписан Вашингтонски споразум.

"Када се све узме у обзир, прогрес је могућ и наредне године, али дефинитивно се фокусира пажња на овај период - септембар, октобар и новембар да дође до неких искорака тако да би овај самит у Скопљу требало гледати као још једну прилику да се стране на неки начин погурају једна ка другој што се тиче решавања проблема", наводи Милић.

Максималистичка политика Приштине није дала резултате

На питање да ли је могуће да након сутрашњих састанака у оквиру Самита Брдо-Бриони дође до промена у политици Приштине и премијера тзв. Косова Аљбина Куртија када је реч о смиривању ситуације на северу Косова, Милић наводи да је то мање вероватно.

Ипак, додаје, да у неким наредним месецима верује да ће до тога доћи јер, како каже, политика Приштине која је максималистичка у својој основи у овом претходном периоду не даје толико резултата.

Како појашњава, ниво западне подршке који се очекивао у Приштини није се појавио, укључујући и последњу изјаву генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга који је подсетио да КБС не може без сагласности Кфора на север КиМ, али и по први пут упутио захтев да и Косовска полиција координира акције са овом мисијом.

"Западне државе не могу да стоје уз ту позицију и верујем да ће доћи до промене те позиције. Сада, да ли ће то ићи до потпуних препуштања неких дефинисаних интереса, мање је вероватно, али то је добрим делом и до политичких способности Срба на северу Косова да маневришу у тако специфичним и компликованим околностима", закључио је Милић.

На сутрашњем самиту у Скопљу учествује председник Србије Александар Вучић, као и представници Албаније, Босна и Херцеговине, Северне Македоније, Словеније, Хрватске, Црне Горе и тзв. Косова.

Домаћин састанка је председник Северне Македоније Стево Пендаровски, заједно са председником Хрватске Зораном Милановићем и председницом Словеније Наташом Пирц Мусар.

Прочитајте ОВДЕ о Кадирову и његовим снимцима дроновања

Извор: РТ